Ja sam  lajavi krelac koji je mnogo puta do sada, zbog dugačkog jezika i nekontolisanog lupetanja, upadao u probleme. Naravno da nisam jedini. Skoro svako ko je nešto objavio, bilo kao lični stav ili da je samo preneo tuđe mišljenje, suočio se reakcijom (uglavnom negativnom)

No, ako pogledamo (nije me mrzelo) „Deklaraciju o ljudskim pravima“, sloboda izražavanja se prema članu 19, ubraja među njih. Tamo je zapisano da svako ima pravo na mišljenje, bez nečijeg mešanja i to podrazumeva slobodu traženja, primanja i davanja informacija i ideja svih vrsta, usmeno, pisano ili štampano. Ali, takođe se navodi I da to može biti podložno i određenim ograničenjima, kada je potrebno poštovati prava i ugled drugih, ili, radi zaštite javne i državne bezbednosti. Da ne idem dalje, koga zanima može lako naći celu deklaraciju.

Smatra se da se ideja o slobodi govora javila još u petom veku pre nove ere. Vrednosti „Rimske republike“ uključuju slobodu govora.  Kasnije, kroz istoriju, pisano je i raspravljano o tome, no čini mi se da je tek pojavom Voltera, cela priča o slobodi govora dobila puni smisao. Svi valjda znamo njegovu čuvenu rečenicu: „ Ne slažem se s tim šta govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to slododno kažeš“ . On je bio i član društva „Republika pisama“, koja je počela kao privatna prepiska mislećih ljudi, da bi kasnije evoluiralo u časopise. Zvuči vam poznato? Asocijcija na društvene mreže je očigledna.

E sad, ovo što se dogodilo Trampu, uzburkalo je svetsku javnost. Skidanje njegovih naloga sa Tvitera je očigledno cenzurisanje. Da li je on pozivao na pobunu, ili ne? Da li njegove reči možemo da tumačimo kao „slobodu govora“ i njegovo pravo, ili je ugrozio državnu bezbedost Amerike – jeste za raspavu. Siguran sam da je Volter živ,  stao bi u njegovu odbranu. Imamo primer i Asanža. Ma, ima primera koliko hoćeš. Evo ova igranka sa „Anivakserima“. Imaju li oni pravo na svoje mišljenje?  Da li bi Volter stao i u njihovu odbanu

Jedan od najvećih vajara osamaestog veka,  Žan Batis Pigal, uradio je Volterovu skulpturu, predstaviši ga potpuno golim. Odmah je nastao haos; potpuno naturalistička predstava golog starca od sedamdeset godina.  Bilo je predloga (sloboda govora) da se uništi. Na kraju je presudio sam Volter, rekavši da „umetnik mora ostati apsolutni gospodar svoje statue”.  Možemo to “pročitati” i kao “ Čovek mora ostati apsolutni gospodar svojih misli i reči”.

Kada sam već spomenuo ove što su protiv vakcina, totalno se ne slažem sa njima, ali smatra da  imaju pravo na takav stav, s tim da se ja ne bih kao Volter zalagao do smrti (od kovida). Čak mi malo idu i na ruku, jer što više njih neće da primi vakcinu, veća je verovatnoća da ću je dobiti na vreme. Pa onda ona budala od Trampa. Lupeta, ali ima pravo (još je i predsednik) da lupeta. Licemerno mi je recimo, optuživati Kinu (mada bih to pravdao) za ukidanje “javne reči”, a onda  (Amerika) lagano cenzurišeš čoveka sa simpatičnom frizurom. U slučaju našeg predsednika države, evo on ima pravo da priča šta hoće (neka sad Ameika vidi šta je sloboda).

Ja, potvđeni lajavi krelac, moram jedino da se izvinim svima koje su moje reči povredile. Mene, a trebalo bi sve nas, da to više zamisli i tu bismo morali biti oprezniji sa puno više osećaja prema komšijama, prijateljima, poznanicima…O tome deklaracija o ljudskim pravima ne govori. To bismo morali sami da imamo. Naši lični odnosi. Grizite se za jezik na vreme, nemojte biti i vi lajavi krelci na poslu, u prodavnici, na žurkama…

Vojislav Radojković

Izvor: Fokus vesti

  Fokus vesti, ljudska prava, sloboda govora, Vojislav Radojković, Volter