Трагање за шифрованим порукама у зелено-плавим дубинама
Ирена Јовановић је уметница која свој доживљај света и живота изражава путем различитих врста уметности; сликарства,скулптуре, поезије на српском и енглеском језику. Збирка поезије на енглеском језику је њена прва објављена књига. Ради се о књизи религиозне поезије која садржи педесет песама. Наслов Let it be, по угледу на познату истоимену песму чувене енглеске групе Битлси (The Beatles), указује на моћ утехе коју пружају религиозна осећања у данашњем свету пољуљаних вредности, без чвршћег ослонца и упоришта.
Објашњавајући зашто жели да ова књига буде објављена и зашто би она била читана, ауторка у уводу књиге, наводи речи Карла Маркса да је религија опијум за масе. Очигледно је да мисао изречена у пежоративном контексту у једном историјском тренутку, у време комунистичке идеологије, може да се тумачи и на други начин. „Религија нуди неку врсту искуства изван перцепције наших свакидашњих чула, за којим трагамо, незадовољни светом какав јесте, незадовољни ограничењима перцепције коју нам нуде наша обична чула, у трагању за нашим правим пореклом, унутрашњим бићем, вечношћу, душом и блаженством“.Размишљајући у овим оквирима, Ирена Јовановић претпоставља „да је Карл Маркс пробао опијум (што она није учинила), стога је могао да упореди и изједначи искуства (уживање опијума и религиозно искуство). Оба ова искуства доносе проширење свести, отварање перцепције за доживљавање другачијих димензија реалности од оних које најчешће доживљавамо. Такође, то је једно застрашујуће и преплављујуће искуство, при коме се особа уједињује са универзалним духом и налази неограничену снагу, радост и инспирацију, трагајући за правим пореклом и повезаношћу са тоталитетом божанства. Између конзумирања опијума и доживљавања религиозног искуства, постоји битна разлика у томе да вештачке супстанце као што је опијум имају негативан ефекат на тело и друге аспекте живота. С друге стране, религиозним духовним искуством можемо стићи до чисте Божје љубави и пронаћи наше унутрашње дете које је наша вечно млада душа“.
Наводећи да поезија Ирене Јовановић „нагиње источњачкој духовној традицији и да представља српско-енглески-индијски амалгам“, Артеа Панајотовић истиче да се „поезија показала као један од најкориснијих метода да посвећеник (бакти) пружи увид у своја искуства која су изван опсега уобичајеног интелектуалног искуства, којима су све мисли и дела посвећена Богу“. Песникиња зна да је свим људима потребна поезија као „унутарње склониште истинске љубави од баналне суровости свакидашњице“, као и да „ у додиру са божанском љубављу свако баш свако постаје песник“. Сушил Кумар Шарма истиче песму We are one…
„Сједињени у једно, ми смо сви једно у Богу, сјајне искре љубави“. Шарма закључује да је „управо љубав оно што је потребно сваком живом бићу-малом или великом. Ово је једини начин да наш свет преживи. Универзална љубав била би порука ове књиге“.
Светлост и препљављеност светлошћу су веома присутне појаве у овој поезији. То није необично, обзиром да је Ирена Јовановић превасходно ликовни уметник. Осећај божанског присуства води и осветљава живот посвећенице. У песми In touch with divine love „свако добија прозрачна крила, лети надахнут кроз облаке…стиже до сунца, звезда, месеца преплављен светлошћу“. Према Малом речнику симбола: „сматра се да је око рецептивни орган, пуно светлости као Сунце, звезда која емитује светлост. Спој слике Сунца и ока да би се прикаѕао Бог одлично изражава светлосно савршенство: онај који посматра и онај који је посматран спајају се у апсолутној комплетности која испуњава бездан и помера у недоглед зидове егзистенцијалног понора. Сликари су мајстори светлости, пошто једино она открива облике. Та светлост сликара такође је духовна светлост: сијалица изнад Пикасове Гернике нема никакву ликовну вредност…она приказује светлост погледа и као да каже: сада сте видели“.
Поред светлости, веома важан елеменат ове поезије је вода.У песми Sinking so deep „урањам тако дубоко до животних мистерија у океан Божје пуноће, …до тајних сећања шифрованих у сновима“.Мотив урањања у воду веома је близак урањању у сан. У психоаналитичким тумачењима, вода је симбол несвесног, као и сан. Према Малом речнику симбола, сан је пут ка непознатом, слутњи или несвесном, „шифрована порука о ономе што је скривено“.У Позоришном музеју у Зајечару, марта месеца ове године (2024.) отворена је изложба акварела Ирене Јовановић, под називом „ Сан о пејзажу“, а програм је настављен промоцијом збирке песама о којој је овде реч. Ирена Јовановић је завршила Факултет Примењених Уметности и Дизајна у Београду на смеру керамике. Извесно је да она гаји посебну врсту афинитета према акварелу као некој врсти медијума за изражавање свог уметничког доживљаја живота и његових шифрованих порука. Ако знамо да реч акварел долази од латинске речи aqua, која означава воду, јасно је зашто му је уметница посебно привржена. Карактеристике акварелних боја су прозирност и прозрачност, а ове две речи су истовремено веома присутне у њеној поезији: „ у додиру са божанском љубављу свако добија прозрачна крила…тамнозелена прозирна језера сопства“. Боје које доминирају на акварелима су зелена и плава, иако, мада у мањој мери, има и других боја. У песми Words I never heard, посвећеница слуша речи које никад раније није чула „божанске и дубоке које долазе из…тамнозелених прозрачних језера сопства“. У песми Walk on water: „ Блиставе површине меко глатко таласасто блаженство покретно огледало у коме се огледа небо улазе облаци и плава лепота и чистота позивајући звезде и снове“.Повезаност акварела и поезије које ствара Ирена Јовановић могу се осетити и у песмама на српском језику којим је отворена њена изложба акварела. Акварел таласа, „планински поток који хрли низ стеновите и сеновите пределе.“ Слапови боја, прозирни као блиставо јутро, кристална језера, кишна окна. То се сам живот слива у бујицу дуга, у жуборавост акварела. Поезија у акварелу и акварел у поезији, прожимају се песмотворство и „планински поток који се жудно и журно спушта у намазу слапова као дивљи потез четке по платну које замишљам да ћу насликати.“Песникиња и сликарка стоји зачуђена и задивљена пред чудом живота, баш као дете коме је све што види, ново и непоновљиво. „Живот је неосвојиво чудо у недрима исконске тајне“.
У песми Words as Pearls, бисери су метафора за речи: дубоког значења, речи које зраче, пуне снова…неке речи налик на бисере, значајне, богате значењем, чаробне, мудре, искрене“. У песми Pearls as Shells: „бисери се чувају у шкољкама јаких зидова дубоко у океанима на сигурном дну у меким песковитим склоништима“.Бисере треба брижљиво чувати и држати на сигурном, јер су драгоценост исто као и речи. Не треба се према њима односити олако, јер то може бити опасно и може нам се осветити. Христос је дао својим ученицима поуку: „Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње да их не погазе ногама својим и окренувши се не растргну вас.“ Беседа на гори (Јеванђеље по Матеју, 7, 6). Сама религија остварује се као реч. У религијским интерпретацијама, реч има суштинску улогу. „ У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало. У Њој беше живот, и живот беше видело људима“.(Јеванђеље по Јовану 1:1, 14). Битлси су певали: „Кад ми је тешко, појави се Богородица, и говори речи мудрости: Нека буде“. (Let it be).
У данашњем свету грубих, сирових, јефтиних, олако изговорених речи, у коме доминира говор мржње као основа и увод у све чешће и суровије сукобе међу људима и народима, „бисери су као млеко које храни лепоту, округли и обликовани, бисер љубави, несебичне бриге, умирјућих мисли.“ Ирена Јовановић поручује: „ Будите бисер освешћених осећања, будите бисер божанског стварања“. Будите бисер или будите реч, свеједно је. Само будите од Речи, будите.
(Ирена Јовановић, Let it be, збирка поезије на енглеском језику, Inner Child Press, 2013, 73 стр.)
Јадранка Бједов (рођена Милановић),рођена је 1959. године у Пули, Хрватска. Дипломирала је на Филозофском Факултету у Нишу, група англистика, професор енглеског језика и књижевности. Преводи поезију са енглеског, као и поезију модерних аутора на енглески језик. Преводи су објављени у часописима „Тимок“, „Развитак“, „Словословље“.
Пише поезију и прозу. Неколико прозних прича објављено је на различитим порталима у Србији. Поезија јој је заступљена у многим зборницима широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, као и преводи њене поезије на енглеском језику, у иностраним зборницима, ван региона. Вредно је поменути и зборник „Песнички трагови Зајечара“, који су приредили песници Живко Николић и Милош Петковић, објављен 2023.
Објављивала је у часописима: Public Figure, Монс Ауреус, Звездани колодвор, Башта Балкана, Суштина поетике, Словословље, Авлија, Фиока, Петрушка настамба, Poem Hunter, Kavya Kishor, Immagine Poesia (међународни зборник поезије у коме је објављена песма у част песнику Дилану Томасу, Dylan Day 2024. Фестивал посвећен Дилану Томасу одржава се у Торину, у Италији). У зборнику Being human… a poetic plea for humanity , у издању Inner Child Press, песма такође на енглеском језику.
Објавила је три збирке поезије: „Глас из праскозорја“ КИД Лексика Неготин 2016, „Урок“, Нова Поетика 2019, „Стабло са чулом слуха и вида“, Српска кућа Пожаревац 2022.
Живи и ради у Зајечару као професор енглеског језика. Члан је СКОР-а и Удружења књижевника Србије
Трагање за шифрованим порукама napisao/la Jadranka Bjedov dana
Pregled tekstova autora – Jadranka Bjedov →