По основној дефиницији, држава је политичка заједница која обухвата одређено територијално подручје, у којем власт и институције регулишу живот грађана успостављујући законе и одржавајући ред унутар граница. Ова дефиниција је изведена из општих политичких теорија и правних наука.  Закон и ред могу бити различити у зависности од културе која преовладава и историјског периода у којем су државе постојале. Али једину валидност реда и закона заправо осликава трајност,односно време трајања те државе. И док мање државе трају већ 800 година, приметно је да је све краћи век трајања светских сила.

Да бисмо схватили основне елементе државе, морали бисмо отићи до прве државе на свету, сумерске. Сумерани су имали као што је већ речено ред и закон, владара, свештенство и културу оличену у занатима, као што су грнчарство и архитектура.  У тој држави владар је био сматран изаслаником божанстава те се може рећи да је то била држава заснована на вери. А вера припада емоцијама. Данашње државе су засноване на рационалнијим приступима, филозофији политике и науке,чији се први зачеци примећују код филозофа у Старој Грчкој.

Из наведеног се види да држава као конструкт људске заједнице може бити заснована на доминацији одређеног елемента у њој, религији, политици, војсци, полицији, здравству, култури. Неке данашње државе као рецимо Иран, и даље држе стари образац држава па имају верску полицију. Римско царство је из једног конструкта војне државе у прошлости, данас постао верска држава, а њен остатак се очитава у Ватикану. Али шта ако би смо замислили неку државу у којој би култура била доминантна, у којој би уметност била владајућа? Да ли је могуће да постоји таква држава? Наравно да је могуће. И не само да је могуће, већ је и постојала. Крит.

За уметничку државу, као појам идеје и праксе је важно схватити гешталт приступ уметности кроз асимблацију или претварање негативног у позитивно. Држава данас редовно користи гешталт у виду принудног рада криминалаца по затворима где њихови производи једнако вреде на тржишту. Претварање негативног у позитивно подразумева испољавање негативних осећања или стања у позитивне користи за државу, а у даљој перспективи то подразумева да држава мора бити мирнодопска. Ретке су у историји државе које су се могле сматрати мирнодопским а Крит је дефинитивно једна од њих јер није имао ни војску. Крит је имао само уметност, културу, јаку морнарицу и трговину. Но да би се остварило овако нешто, морали су постојати специфични услови. Крит је био удаљено острво које нико није угрожавао и он није имао потребу да ратује.

О Криту је највероватније писао и Платон, када је говорио о Атлантиди. Крит није био грчка цивилизација, а по описима Кносос је имао концетричне кругове као и у стварности. Напослетку, и вулканска ерупција Сан Торинија и цунами који је изазвао су потопили Крит и уништили цивилизацију као што је и у Атлантиди описано. Теза јесте мало натегнута, јер би такав цунами изазвао проблеме целом Медитерану, али није да није имало смисла. Ерупција вулкана вероватно није била једини узрок пропасти критске цивилизације.  Но у сваком случају Крит је био прва и можда најистинитија уметничка држава, јер је био и једна од најмиродопскијих држава у историји. У данашње време једини пандан Криту би могли бити Луксембург и Исланд.

Основна идеја есеја о уметничкој држави обухвата појмове уметник,уметност, држава и њихове међусобне односе.

Уметност

Шта је по природи уметност?

Chatbot уметност дефинише као широк појам који обухвата креативне изразе и производе који имају естетску или изразителну вредност. Уметност може бити изразена кроз различите облике и медије, укључујући сликарство, скулптуру, музику, позориште, филм, писану реч, плакате, фотографије и многе друге. Уметност има потенцијал да преноси историју, културу, емоције и идеје. Постоји и шире разумевање уметности које обухвата и свакодневне креације и активности које нису у традиционалним областима уметности. Неки људи виде уметност у дизајну, моди, кулинарству и сличним изразима. Уметност има многе функције, укључујући естетско задовољство, комуникацију, изражавање и промоцију мисли и идеја. Она такође игра важну улогу у друштву и може допринети образовању, критици и променама. Свако поима уметност на свој начин, и уметници користе своје таленте и креативност да изразе своје властите визије и идеје.

Британика има више дефиниција уметности.

• something that is created with imagination and skill and that is beautiful or that expresses important ideas or feelings
• works created by artists : paintings, sculptures, etc., that are created to be beautiful or to express important ideas or feelings
• the methods and skills used for painting, sculpting, drawing, etc.
• an activity that is done to create something beautiful or to express important ideas or feelings

Упоређујући знање које поседује chatbot i Британика, јасно је да је срж уметности креативност, а сама срж креативности је асоцијација и да асоцијације служе да уметник више емотивно, а мање рационално, искаже на духовни начин апстрактан свет идеја унапређујући сопствену свест. По досадашњем сазнању први уметник је настао кад и људска врста 45 000 година пре нове ере, а фрагменти његовог уметничког дела Брадавичасто прасе  се могу наћи у пећини на острву Суарези. И пре него што пређем на општи појам уметничка држава, морао бих објаснити појам, шта је то држава.

Држава

Држава је политичка и правна организација која има територијалне границе, стално становништво и владу. Она је обично највиши облик политичке организације у модерном свету и обухвата аспекте власти, управе, права и безбедности на одређеном територијалном подручју.

Кључни елементи државе укључују:

Територија: Држава има дефинисану географску област са одређеним границама.

Становништво: Држава има стално становништво које живи на њеној територији.

Влада (власт): Држава има установљен систем власти који управља и организује живот на њеној територији. Власт може бити монархијска, републиканска, демократска, ауторитарна и сл.

Суверенитет: Држава има суверенитет, што значи да је самостална и независна од спољних утицаја у одређивању своје политике и управљања.

Правни систем: Држава има правни систем који укључује законе и институције за регулисање односа између грађана и владе, као и међу самим грађанима.

Државе могу бити различитих облика и имати различите политичке, економске и друштвене системе. Они играју кључну улогу у обезбеђивању реда, безбедности и правде на својим територијама.

Сама суштина државе је територијалност одређене заједнице са правилима оличеним у уставу. Територијалност подразумева право на одређене ресурсе и управљање њима за добро заједнице.

Из свих ових разматрања јасно је да је прва држава на свету, сумерска, настала 3400 г.п.н.е.мењајући до тад племенска правила што је било револуција у дотадашњем друштву. Чињеница да је та држава била веома функционална са јасним законима и развијеном науком и технологијом, а да она то преимућство није искористила да покори целу Африку и Азију, говори о две потенцијалне могућности, првој, да је та држава настала из нужде, као одбрамбено средство од јачих племена, и другој, да су остала племена видећи моћ такве организације и сама кренула тим путем, те је освајачки поход Сумера заустављен када су се и остала племена организовала у државе. Највероватнији сценарио је био тај да су обе опције биле истините, да су Сумери организовали државу ради одбране, а да су онда прешли и у напад.

Не залазећи даље у историјске токове држава, а сагледавајући само оно најосновније везано за уметност,уметника и државу, сада је коначно тренутак да почнем писати о уметничкој држави.

Уметничка држава

Основни елемент државе је појединац. Основна јединица државе је породица. Појединац носи са собом и одређено занимање као саставни део те заједнице. Прве државе су имале у власти владара и свештеника, али је током историје дошло до раздвајања религије и световне власти, те је држава од синтезе разума и осећања дошла до подељености, где разум влада, а осећања су у сенци. Држава је постала разумна творевина. Али замислићу сада један експеримент, у којем би одређено занимање владало државом. И нека је то занимање уметник. Како би изгледала та уметничка држава?

У модерном друштву, од 1880.г. када се појавио и развој науке на пољу психологије, пре свега за уметност је ту значајна гешталт терапија и асимблација,  јер је уметност од асоцијативног приказа духовног света идеја, прешла у нешто конкретније, лечење душе. Управо та појава асимблације омогућила је и држави да уместо погубљења затвореника, као у средњем веку, пређе на нека мирнија решења, доживотни затвор у којем би милом или силом, преступник радио и доприносио држави с тим што се тај свесни процес звао сублимација. Управо то, мир, у уметничкој држави би био једна од њених најзначајнијих одлика. Уметност увек доноси мир. Не можемо замислити уметника како седи и слика на платну док около лете роботске руке и људска тела као у Терминатору, зар не? Ако би такав свет дошао, то би значило да се уметност повукла са тог места. Дакле, да још једном поновим, основа уметничке државе је мир, нератоборност, непостојање војске. Иако то у прошлости, а поготово у данашњем времену делује сулудо, ипак су постојали и још увек постоје неки примери мирнодопских држава које су настале под одређеним условима.

Прва држава у историји која би могла спадати у категорију уметничке државе је без сумње Крит. Крит као држава је постојао од 3500 г.п.н.е до 1500.г.п.н.е, дакле 2000 година. То је поприлично дуг век за неку државу која није имала војску, приближно дуг као што је и постојало Римска држава са свим својим променама. Крит је острво у Средоземном мору које су населила племена из Грчке, док Грчка као држава још није настала. Његова повољна клима, удаљеност од других острва и континената, а опет довољно близу за трговину су створили идеалн услове да народ Крита нема потребу ни за напад, ни за одбрану. У том погледу, Крићани су уместо да улажу у војску, улагали у трговину, морнарицу, уметност и игре. Крићани су као мирнодопска цивилизација, посвећивали пажњу играма. Колико су били напредни у свом развоју, говори довољно то да када је Платон писао о Атлантиди, највероватније мислио на Крит. Али не на Крит у оквиру Грчке, већ на Крит пре настанка Грчке и који је због страшне ерупције вулкана Сан Торини, и цунамија који је настао од ерупције, био потопљен и уништен. Наравно, није био цео Крит уништен, али главни центри, морнарица, већи део приобалног становништва, све је то отишло у неповрат. На све то, највероватније је и пепео уништио усеве а отровни гасови побили још један део народа. Уколико је ико и преживео, сасвим могуће је да је отишао са оним што је имао на простор Старе Грчке одакле је и кренуо на Крит, али је нејасно да ли су ту покренули поново цивилизацију или су се утопили нови народ који је дошао. У сваком случају, када је Платон писао о Атлантиди, по свим описима је мислио на предгрчки Крит.

Предгрчки Крит или Минојска цивилизација је развијала веома завидну архитектуру те није ни чудо што су Старим Грцима деловали нестварни. Кносос је као и у Атлантиди имао три водена прстена око себе, град је имао развијену канализацију, и веома велике бродове, који су деловали застрашујуће за остале народе. Ипак, о технологији се не зна много, а ни критско писмо Линеар А, није дешифровано, док су Грци користили Линеар Б. Ово говори да иако су писма визуелно била слична, системски су се разликовали, баш као и језици којим су говорили.  У сваком случају, ову мирнодопску цивилизацију је уништио вулкан, што је наравно велика штета, мада би највероватнија њихова судбина у даљем развоју друштва била или да потпадну под ропство или да и сами постану ратоборни премда су то спекулације и нагађања. Веома је могуће да би постали оно што су постали Феничани.

Кроз историју је било мало правих примера и много погрешних примера који су само наликовали на уметничке државе. За неке од тих држава постоје несигурни чланци без поткрепљених историјских извора, попут приче о мирнодопском маорском племену које је имало кастрационе законе због одржања броја људи на малом острву, а које је масакрирано од стране другог маорског племена, што говори, без обзира да ли је прича тачна или не, да мирнодопска цивилизација мора бити довољно удаљена од других народа како би могла да се развије у уметничку државу, и да је то један од главних узрока зашто их нема чешће. За неке друге, попут Феничана се не би могло баш рећи да су били уметничка држава. Феничани су посвећивали више пажње трговини, економији, дипломатији и морнарици, били су финансијери многих ратова, нису активно нападали, али су се бранили, премда су можда и водили неке нападачке ратове, и у таквом стању нису превише посвећивали пажње уметности. Више су били практични и водили су политику меке силе.

Кина као држава кроз историју је после уједињења водила такође употребу меке силе према другим народима где их је бројношћу асимиловала у себе, тако да ни она није могла бити уметничка држава.А и бројни ратови са Јапаном говоре да су морали да имају по нужди војску. Од 15.века и сусрета са Европљанима и она је почела да се модернизује, а анексија Тибета у 20.веку, показује да су из употребе меке силе прешли у агресију.

Са друге стране Индија има једну од најмирнодопскијих религија на свету, Будизам. Питање је и колико је то религија, а колико филозофски правац проткан кроз религију. Без обзира на то, Будизам је једина религија која није никог убила, да би убедила у нешто. Али упркос том мирнодопском елементу друштва, религији, Индијци су такође водили ратове.

Као што видимо, постоје неке државе, које имају дугу историју постојања попут Египта којег нисам споменуо или Ирана, Кине, Индије, који би можда и били уметничка држава, да нису окружени државама које то нису. Стога изолованост,али не претерана, је једна од кључних елемената постојања уметничке државе. И што више идемо ка данашњем времену и све бржој комуникацији и путовању, све је теже пронаћи такву државу. Али она свакако постоји, чак и у данашњем времену, и при том мислим, не баш на изразито уметничку државу, али дефинитивно мирнодопску, безвојну и културолошки развијену државу Исланд. Поред ње постоје државе без војске као што су Костарика, Палау и Панама, али по овај есеј много ближе европски је значајан Исланд.

Исланд као држава није наравно одувек био мирнодопска, али је то постао од 1949.г. када су ушли у НАТО са ограничењем да немају војску и не учествује у војним операцијама. То сасвим јасно говори о Исланду као уметничкој држави. На Исланду је веома развијена култура, ликовна,књижевна, музичка, образовање и писменост је на високом нивоу и по свему овом могу заиста подсећати на древни Крит. И наравно, Исланд има много вулкана. Иако се може чинити као нека веза између високе културе и вулкана, као нека зла срећа, ситуација је далеко природнија. Вулкани увек стварају плодно тло због минерала,али носе и ризик. На Исланду, ерупције нису толико експлозивне као у топлијим крајевима, мада знају некада бити, и многи људи стоје на свега пар метара од магме која се споро креће. Такође, вулкани омогућавају топло тло, па на Исланду постоји и вулкански хлеб, који се прави тако што се тесто вакумира,стави у лонац, а лонац закопа у песак и одстоји неколико сати.

У овом тренутку, пошто сам сагледао историјске и модерне углове уметничких држава, коначно могу да пређем на то како би изгледала уметничка држава.

Уметничка држава

 Ова држава, односно цивилизација је била смештена на острву у атлантском океану величине Корзике. Откривена је пре 10 година, односно откривени су њени веома очувани остаци што сугерише да су релативно скоро нестали. Откривени су јер је спао оптички зид који је визуелно чинио острво невидљивим. Оно што је зачуђујуће јесте да су били веома напредни за своје време и не само за своје време него и за наше данашње време. Довољно је само рећи да су имали уређаје на струју још пре 700 година. У свим документима који су били остављени писало је на опште изненађење археолога да се критска цивилизација после ерупције све више селила ка Западу. Такође је писало да иако су били одсечени од остатка света, нису били изоловани и да су повремено слали мисионаре који су покушавали да поправе човечанство. А то су радили из хуманистичких разлога, јер су себе сматрали уметничком државом. Сматрали су да су испред осталог дела човечанства неких 700-800 година, јер нису трошили време на ратове и њихова идеја је била да се подигну на технолошко-духовни ступањ цивилизације, ма шта год то по нама значило а да нама оставе неке путоказе.

Уметничку државу као посткритску творевину позитивне верзије Платонове Атлантиде је одликовала та специфичност да су били прожети у сваком сегменту државе креацијом. Само уређење у почетку је подразумевало да владар не долази на власт избором, што је било зачуђујуће, јер Крићани нису веровали у такву врсту избора, пре свега јер ће једној опцији избор бити остварен,а другој не, те ће увек бити незадовољних. Уместо тога, власт се конструисала образовањем за ту позицију, васпитањем, изградњом морала и карактера. Владар је увек био емотивно интелигентан, мудар и способан. Што се тиче осталог образовања, после основног образовања, држава је водила рачуна о слободним радним местима, и људи су увек имали радна места након завршетка образовања, јер је већина заправо желела бити уметник. Њихова тежња ка уметности је показивала да када су људима задовољене основне потребе, онда може духовно да се усавршава. У том погледу све је било подвргнуто креацији.

 На религиозном пољу су Бога сматрали Творцем који је у највећем свом надахнућу створио сав свет. Али као и сваки други стваралац Он тај свет усавршава, и из тог разлога постоје Добро и Зло. Као доказ својих тврдњи навели су како се свет упркос свему лошем заправо поправља и како је у самој сржи опстанка света управо креација. Из тих дубоких разлога и ова цивилизација ствара јер жели да помогне Творцу у усавршавању овог света.

У технолошком погледу, Крићани су пратили четири принципа развоја цивилизације.

• Претварање неорганског у неорганско ( Прављење оруђа и оружја, чинија од глине и сл. )
• Претварање органског у неорганско ( Прављење одеће)
• Претварање неорганског у органско ( Роботи, машине, АИ,киборзи, наноботи и сл)
• Претварање органског у органског ( матичне ћелије, ГМО и сл.)

Иако су ово четири стандардна развоја која прате сваку цивилизацију, постојао је и пети, али нама на овом ступњу потпуно нејасан, развој цивилизације. Крићани су говорили о технолошко-духовном развоју цивилизације у смислу, да је технологија омогућила да постану једно са Творцем и да се издигну изнад природе. На овом нивоу наше цивилизације њихову тврдњу можемо повезати само са виртуелним светом и пребацивањем свести након смрти у њу. Међутим, они су те машине давно напустили као идеју која квари ову стварност и почели тражити другачије приступ технолошко-духовном, а да нама нису оставили никаквог трага. За то постоји један врло могући одговор. Откриће неког закона, или можда неке ситне честице чије су устројство променили и ограничили на унутрашњост људског бића. Променом те честице постали су духовно-технолошка бића. Међутим, запис о томе не постоји и то су само претпоставке. С обзиром да нема записа о томе, тај процес се можда десио изненада, или је можда неки нама непознат извор утицао на то, можда неки метафизички космички свеопшти извор знања којем је било потребно 5 000 година нератовања и хуманизма Крићана да се увери да та људска бића заслужују духовни напредак. Али то су само нагађања наспрам нејасних и могуће нетачна два цитата Тесле, о томе да када умремо постајемо бића светлости и цитата о томе да постоји свеопшти извор космичког знања.

Иако се на основу свих текстова може закључити да су они следили исте обрасце које следе данашње цивилизације, постојала је једна веома битна разлика. Крићани нису злоупотребљавали технологију нарушавајући природне токове. Истина је да су у почетку били као и свака друга цивилизација, али морал који су градили и неугроженост од стране освајача, су омогућили да се управо у трећој тачци одвоје од класичне стандардне цивилизације. Управо незлоупотребљавање технологије је омогућило да Крићани технологију развију у складу са људском природом. Више су ценили живи контакт него телеконтакт преко уређаја. Радије су путовали аутомобилом на водоник, него се видели преко камере. А врхунац таквог начина живота је био телепорт. Као резултат таквог развоја били су доста срећнији и поверљивији једни према другима.

Полицију и војску нису имали, јер су све имали у изобиљу. Свако је имао основно, склониште и храну. Што се тиче хране, како их је било све више на острвима, почели су да граде вештачка острва са узгојем хране. Временом, како би се све више посвећивали свом духовном развоју,кроз уметност, направили су роботе који су све радили за њих. Крићани нису имали страх да ће се роботи окренути против њих из простог разлога што роботи нису имали уопште никакав осећај за сопствену угроженост. Али су зато имали осећај за угроженост Крићана и стога су све радили да би одржали цивилизацију, осим ратовања против других цивилизација.

И последња ставка о којој би требало причати јесу уметничка дела.

Уметност је увек ишла у складу са технологијом, где су једно друго подстицали на даљи развој. У класичном смислу, Крићани су имали стандардна уметничка дела на зиду, на платну, имали су скулптуре и њихова уметност се није много разликовала од остатка света пре свега, јер су ипак били с времена на време у контакту са околним светом, без знања света. Али у једном моменту су њихова дела почела да се разликују од остатка света, јер су имали напредну технологију. У складу са све бржим протоком информација и по формули, што је информација бржа и што је јој мање треба времена за запис, утолико је и краткотрајнија. Можемо упоредити рецимо исписивање писма на камену или глини и данашње електронске поруке. У том погледу, и уметност коју су развијали Крићани је била све краткотрајнија. Користили су холограме, наноботе, кванте, кваркове, и још ситније честице за које нисмо ни знали да постоје, све да би изразили уметност. О тим делима постоје само видео остаци, који су с обзиром да је камера за њих одавно била превазиђена очито остављени са намером.  За очекивати би било да је врхунац њихове уметности било стварање живог бића, међутим, као што сам навео постојао је и пети, технолошко-духовни, нама нејасан ступањ развоја, али развој који би очито могао објаснити где су нестали Крићани. О том ступњу нисмо нашли никакве видео податке, једва само неке штуре записе и напомене, да и тај ступањ постоји. По нашој интуицији можемо само претпоставити да су у складу са њиховим духовно-технолошким напретком и њихова уметничка дела постала духовна и ослобођења материјалности овог света .Остаје нада да ћемо за 700 година, можда и 300 година с обзиром да имамо неке трагове, и ми сами кренути путем Крићана ка духовно-технолошком ступњу цивилизације.

За П.У.Л.С Александар Симић

https://chat.openai.com/c/c5a0e65f-f54f-41ef-8e70-de4c7103235d

https://www.britannica.com/dictionary/art

https://chat.openai.com/c/f61e5ed4-7b5a-40a5-a114-1fde9eff7b09

https://www.youtube.com/watch?v=7pgfOzK8CLQ

  Aleksandar Simić, Društvo, država, Istorija, Krit, Umetnost