“1917”: Чврсто, у једном даху

(О филму „1917“ Сема Мендеса. Гл. улоге: Дин-Чарлс Чепмен, Џорџ МекКеј, Колин Фирт, Бенедикт Камбербаџ, Марк Стронг, Ричард Меден)

Прошао је један век од завршетка Првог светског рата. То људско безумље и даље крије чудне приче  које су интересантне и говоре о ратничкој храбрости и пожртвованости. Таква је и прича филма Сема Мендеса „1917“ о двојици енглеских војника који за врло кратко време морају да доставе поруку, тачније наређење генерала Еринмура пуковнику Мекензију да се заустави напад његовог пука због сазнања да је то замка и да ће резултат тога бити 1600 погинулих војника. Млади енглески војници Блејк и Скофилд морају да пређу преко непријатељске територије да би доставили то наређење. Ову је причу редитељ Мендес најпре чуо од свога деде Алфреда Мендеса, писца из Тринидада и Тобагоа и на основу тог контроверзног подвига он је заједно са својом косценаристкињом Кристи Вилсон Кернс, иначе једном од сценариста чувене енглеске телевизиске серије „Пени Дредфул“ написао сценарио за „1917“,  са којим је после свог тријумфа са „Америчком лепотом“ 1999. године добио скоро све најзначајније филмске награде.

“1917” није обичан ратни филм. Прича двојице војника који проналазе најразличитије начине да стигну до пука који се спрема за фатални напад провлачећи се кроз непријатељске територије, и  све време бивајући на ивици смрти је испричана на неуобичајен начин. Сем Мендес суптилно инкорпорира ову причу у ткиво страхоте Првог светског рата. Свестан тога да ова прича, с обзиром на то да добрим делом филма играју само два глумца, може да буде досадна уколико се одвија конвенционалним током, он се заједно са сјајним директором фотографије, оскаровцем Роџером Дикинсом одлучио да је гледаоцима исприча у једном кадру. Привид једног кадра чији је родоначелник чувени Алфред Хичкок у свом филму „Уже“ овом филму доноси оно што је њему најпотребније – динамику. Заједно са високим ритмом, овај филм обилује и  сјајним улогама, посебно  главних протагониста, двојице војника који трче преко ровова како би што пре пренели важну поруку вредну 1600 људских живота. Али, овај начин мишљења има још један врло важан бенефит, а то је детаљна дескрипција унутрашњих пора Првог Светског рата: живот војника у рововима, успутне, али есенцијалне судбине оних који после излажења из тих ровова хрле у смрт, њихове интимне животе, писама, дружења, као и страдања цивила који су се нашли у вртлогу гранатирања обавијени димом барута који никоме не опрашта. Цео тај ратни галиматијас у филму Сема Мендеса, у његовом  промишљеном сценарију је систаматски организован и управо тај систем приказа ужаса Првог Светског рата направио је од овог филма специфично уметничко дело у рангу великих филмских достигнућа као што су: „Full Metal Jacket”, „Апокалипса сада“, „Мост на реци Квај“ итд.

Двојица војника који добијају  опасан задатак играју млади глумци Дин-Чарлс Чепмен и Џорџ МекКеј. Дијаметрално различити по својим карактерима (један од њих је плашљив, а други је оптимистичнији и храбрији) они су јединствени у томе да по сваку цену испуне задатак имајући у виду да ће неправовремено доношење поруке коштати живота великог броја војника. Њихове улоге су поред физичке динамике пуне емоција и суровости, посебно у сценама када убијају немачког војника, али и пуне сете у сјајним сценама бриге о младој Францускињи Лори са малим дететом у рукама. Наравно, млади каплар Блејк несрећним случајем у току прелаза преко непријатењских терена умире не испунивши  жељу да се види са својим братом који је исто војник али у другом пуку, па каплару Скофилду остаје да заврши тај опасни задатак. Млади глумци који тумаче ове улоге показују фантастични глумачки дијапазон и рекао бих да су они главни мотор целе ове екстраординарне ратне приче. Сем Мендес у кастингу за овај филм укључује велика филмска имена који тумаче епизодне, али драматуршки врло важне ликове: оскаровца Колина Фирта који игра генерала Еринмора, затим  британског глумца Бенедикта Камбербача који тумачи улогу пуковника Мекензија коме је порука намењена, америчког глумца Марка Стронга који тумачи капетана Смита који налази преосталог каплара Скофилда и помаже му да стигне до жељеног пука и славног младог глумца Ричарда Медена који тумачи улогу Блејковог брата. Ови епизодни драгуљи допуњују позитивни утисак овог сјајног ратног филма потенцирајући да и у филму као и у позоришту нема великих и малих улога, него да има само великих и малих глумаца. А филм „1917“ је филм великих глумаца.

Један од најважнијих сегмента овог филма који одсликавају његову специфичност су управо сценарио и фотографија. Кристи Винлсон Кернс и Сем Мендес су написали згуснути сценарио који нема ни један тренутак предаха. На тај  ритам  надовезује се фотографија Роџера Дикинса која је  континуирано мобилна намећући утисак једног кадра. То значи да је највећа специфичност филма „1917“ управо његова тензичност чији је највећи крвоток бритак и конкретан дијалог, одлично написани ликови и фотографија која и поред тога што скоро никад није статична је рецептивна старим сликама из Првог рата, а све заједно доводи ритам до жељеног врхунца, а који опет на самом његовом крају као консеквенца има дубоко хуманистичку поруку.

Томас Њумен потписује музику у овом посве нетипичном ратном филму и то је  подлога која се валовито мења у зависности од филмског ритма, повремено сетна, а у великом делу драматична. Ли Смит, монтажер Кристофера Нолана и легендарних “Inception” и „Данкирка“ је управо тај који пружа гледаоцу привид једног кадра. Изванредна монтажа је још један филмски зачин који прави овај филм незаборавним.

Филм „1917“ је досад освојио велике филмске награде између којих и седам БАФТИ и три Оскара. Волео бих да верујем да је овај филм ремек дело, али то ће потврдити историја и његова даља рецепција. Необичност филма и одлична укомпованост режије, глумачких рола и фотографије допринели су да овај филм отвори још један начин промишљавања рата као једне од круцијалних тема у филмској уметности. Иновативан и на високом уметничком нивоу надам се да ће овај филм наћи своје место у пантеону легендарних филмова.

за П.У.Л.С: Сашо Огненовски

  1917, Film, prvi svetski rat, Sem Mendes