ovdasnji lakejski sindrom

Mislim, naravno, na “ovdasnji lakejski sindrom” as in “srpska kvazikulturna i nadriintelektualna carsija”, a ne “ovdasnji” u smislu autora i citalaca ovog sajta na kojem, srecom, pogled u svet nije iz pozicije krivog ogledala

Great minds think alike :).

Bez sale sada, ali si ubola sustinu oko Titovila i te situacije u kojoj smo se (u tom kratkom periodu sugared communism-a kasnih sezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih kao zemlja nasli u poziciji da budemo ako ne referentni a ono makar in-the-crowd prepoznati). Sopstvenom zaslugom ili milostima geopolitike kao zemlja prema kojoj je (dixit Kusturica) Hladni rat bio dobar. Ali fakat da je ovde dolazilo everything that matters sa obe strane zida, pa ti na festivalima sede barabar Bondarcuk i Kopola i drustvo, nas film stvori neke entry-je u enciklopedijama sa tim dzinovima koji imaju vece filmske studije nego mi drzavu :), imamo neke pisce (u to doba) s kojima nas nije sramota da ih prevedemo jer to moze da se cita svuda, immo prilicno solidnu rokenrol-scenu (mozda i najreferentniju izvan engleskog u to neko vreme), dovela je i do toga da nam ta narodska kultura bude razvijana unutar istih kodova kao i drugo.

Problem nastaje s tim glupim odnosom koji uocavas, a ciji je Pancic samo jedan od promotera, ustvari je to opste mesto kod nas but he gets all the glory :). Taj glupi stav po kojem je Zika tres a kad se Amer oklizne na tortu to je briljantno. I te njihove unutrasnje podele su fingirane i lazne koliko im je i poznavaje sveta povrsno. Pa se ljoticoidna salonska scena lozila na veljkobulajicevstinu ali ako je na engleskom, a ovde pljuvala po istim takvim produktima. A sada se oni zovu liberali, naucili se -izmi i -ologije na Internetu, i verglaju istu stvar, ono sto je pok. Munitic davno uocio kao ogavni fasizam u, recimo, gadjenju BG-carsije prema Kusturici. Kojeg moram da pomenem ovde upravo kao paradigmu toga sto kazes da je razumevanje naseg nekog folklora, ali i popularnog tresa i ostalog, bez dioptrija i kompleksa, jedini nacin da se oseti i taj globalni puls. Bez toga imamo frustrirane tomove likova koji mrze roditelje jer ih nisu napravili u americkom gastarbajtu i tu racionalnog diskursa nema.

PS A i greota sto ne pomenusmo Kustendorf koji ima arsenal nekadasnjeg Sandensa ako se to nastavi kako treba, pa evo da ispravimo nepravdu. I upravo to o cemu pricamo, nekadasnja pripadnost svetu i danasnja smesna ZELJA za pripadanjem kroz ludacku pricu o “brendovima”, “slici u svetu” i idiotarijama, juce je onako brutally captured u nekom intervjuu koji je novinarka RTS-a napravila s Depom, a koji me blam da prepricavam, nacicu Youtube

Moco, OK to. Evo ja sam mladji od tebe (verovatno ne mnogo, ali u to vreme drasticno, jer raspad Juge pamtim iz osnovne recimo, dakle generacijski jaz u tim godinama poprilican). Dakle secam se preko starije ekipe toga sto pricas, ali nece biti da je Alan Ford bio “lakmus” u TOM smislu (govorim o Srbiji, naravno, situaciju u Hrvatskoj medju klincima iz osnovne/srednje tada ne mogu iz prve ruke da pogadjam).Naprotiv, rekao bih da je uz Alan Ford-publiku u pubertetu tada daleko vise isla lozana na SPO i SCP (ovi drugi mozda tek u pocetku, kasnije je tu doslo do neke diferencijacije gde su postali “crveni” i uncool, prelistaj tadasnju opozicionu stampu recimo, ja je dobro pamtim). Slusaoci panka takodje su garant vise isli na te mitinge nego na skupove SUBNOR-a. Razlog jednostavan – u previranju je svaka do tada “zabranjena” prica postala upravo deo arsenala neke legitimacije u tom smislu. U kulturnijoj i manje populistickoj varijanti nego Vuk i Seselj, kod malo starije ekipe (studentarija i okolo), to je bio DS (kasnije i DSS), obe stranke tada takodje naglaseno antijugonostalgicarske, a verujem da je medju njihovim citaocima bilo vise fordovaca nego u SPS.

Sve u svemu, to je bilo jedno vreme. Nagli pad dojucerasnjih aksioma je doneo druge neke iluzije, koje sa danasnjeg aspekta deluju takodje smesno. Ali to je valjda uvek tako, a naknadna pamet je slaba pomoc. I to se desavalo po istom paternu i u drugim eks-komunistickim zemljama (cak i naivnije nego ovde, jer ovde je naiva bila politicka ali ne kulturoloska, a gomila ovih varsavskih zemalja do 1990 nije cak ni rokenrol znala).

For the record, Kamiondzije ni ja nisam nikad nesto preterano voleo, jer mi je prosto identifikacija kao klincu koji je to gledao sa 20-ak godina distance bila nepostojeca. Mada sam fan i Ckalje i Paje. Ali bih se osecao kulturoloski prikracenim da nisam video tu seriju i verovatno bih mnogo manje razumeo neku popularnu narodsku televizijsku kulturu kod nas bez toga. Kao sto se mora znati i Lola Djukic i Pozoriste u kuci, dakle “urbani” deo te narodske produkcije iz zlatnog doba ovdasnje televizije (plus gomiletinu TV-drama koje su za poseban topik). Tako da ni Pajton ni Kamiondzije ne osecam kao visak, a bio bi minus da ne znam ijedno od ta dva (btw, i Pajton mi je isto bio muzejski humor kad sam gledao, Nadrealisti su mi daleko aktuelniji bili sto je i normalno i danas te skeceve gledam s blizom nostalgijom nego Pajton, pritom bi na nekoj mojoj eng. listi Pajton bio tek treci-cetvrt a verovatno je najrevolucionrnija stvar na engleskoj TV ikad).

E sad, Pancicev nadobudni fazon pezorativnog koriscenja Kamiondzija vs. Pajton(hoho, Paja i Jare, hehe, seljaci,a ja slusam Seks pistols) je besmisleniji kad znamo cuveni podatak da su pajtonovci svojevremeno odbili Dejvida Dzejsona, mladog nepoznatog naturscika, jer im je bio previse narodski. I to je najbolje sto su mogli da urade. Da nisu, ne bismo gledali Mucke :). Pancicevim rezonom, Dzejson je nizi oblik zivota, sreca pa i njega nije sreo na Terazijama :).

Snezana,

pa nisam se ni ja OGRADIO, taman posla. Samo rekoh da sam Kamiondzije gledao vise kao deo TV-istorije, nego kao neku seriju na koju sad ja mogu da se lozim u smislu identifikacije 20 godina nakon sto je snimljena a ja je gledam prvi put (od toih stariteta, recimo, i meni je Ljubav na seposki nacin apsolutni hit, a pamtim i moju fascinaciju kad sam video Batu Z. u nekim gumenim cizmama kako igra seoskog drvenog advokata u seriji Gradjani sela Luga, eto i te stvari sam uredno pogledao). Tako sam i Mocu skapirao da to kaze i to je u redu. Isto rekoh i za Pajton. I da bih se osecao kulturno SIROMASNIJIM da ne znam i Kamiondzije i Pajton. Kao sto mi je, recimo, hronoloski daleko blizi Pejnov profa u skoli i njegov uzas nad onom malom japi harpijom (Election, ZIVOTNE uloge Broderika i Ris Viderspun koja je tu pokazala sav svoj talenat a velik je) nego, ne znam, kadar iz Bergmana u kojem Liv Ulman cuti petnaest minuta a Erland Jozefson cita knjigu :), a to opet ne znaci da ce Pejn prevazici Bergmana ikad. Jer vise srecem likove iz Pejna nego iz Bergmana u ovo moje vreme

A ovo

“pa to bi isto bilo kao kada bi neki nabedjeni fan bitlsa rekao, jao sto mrzim kicerajskog elvisa i cak berija i onog kretena little richarda, a kad ono…”

je najrecitiji size citave zamerke Pancicu i uopste tom mentalitetu. Svaka cast.

Moco, odgovaram kasnije, bezim sad :).

Btw, meni je ovaj off-topic strava, ustvari uspeh teme se i meri mogucnostima skretanja sa iste.

Moram sad da izguglam tog vaseg Maurovica, Snezana i Anamnesis. I mislio sam da je neki crtac, ali reko’ garant neka opstepoznata klasika (koju ja ne znam, jer sam oko stripa tek na nivou povrsnog poznavaoca scene, osim Maxa, Bunkera, Huga Prata, Hermana i ovih par dosadnih SF Amera, ne znam nikog, možda bih se par naših i ex naših setio “na guranje”).

@ Moca

Oko price juce. Slazem se, naravno, i ja sam govorio iz sopstvenog iskustva. Te starije ekipe. U smislu, lozana na Vuka i Seselja te 1990 (okvirno) je flavor of the month.
Neko ko je (od jos starije ekipe, to znam iz price) polovinom osamdesetih hteo da ispadne subverzivac i outlaw, sigurno nije u skolu/na fax nosio novi broj “Komunista”, nego Noz ili Hajku na jeretika (bez obzira na to sta ce misliti o Vuku ili Voji kasnije). Ali paznju je mogao da skrene samo tako i da skandalizuje nastavnika Samoupravljanja :).

Kao sto su i klinci 2000 svi bili za, ne znam, Otpor i G17 Plus :), jer je TO tada bilo identifikovano kao antirezimski cool. A ne verujem ni da su sva ta deca to identifikovala sa rokenrolom (koji je vec klasika i etablirana vrednost, sledeca kulturna revolucija ce biti anti-r ‘n r kako je krenulo :)), ili sa Alan Fordom koji je vecini dece rodjene nakon odsamdeset i neke potpuna nepoznanica daleko bliskija njihovim ocevima. Dakle, tada je citalac Alan Forda (sredina osamdesetih) bio verovatno blizi tome sto ce kasnije postati masovno, nego onom okostalom mejnstrimu gradskih komiteta koji se ljuljao vec uveliko. Secam se kad je Nele Karajlic jednom pricao da je, kao mladi besni slusalac Klesa osamdeset prve, najvise na svetu mrzeo filmske reditelje (odvratni establisment,je li). I onda sede u kafani jedno vece, a Kusta sa glumcima i filmskom ekipom proslavlja zavrsetak Doli Bel. I Slavko Stimac krene u WC, a neki lik sa drugog kraja kafane se prodere “Slavko, pederu”. I Kusta ustaje i kaze “ovom sto je reko’o “Slavko, pederu”, ‘ebem mater u …..” 🙂 I, kaze Nele, tu ja skontam da ovaj nije taj establisment koji mrzimo :).

A ovo stoji sto kazes da je uvek MANJINA citala/slusala stvari po liniji prepoznavanja. I to je uvek tako, svuda. Tek sa Internetom je sve postalo mejnstrim, pa ne znam, neko ko voli indonezijski punk jazz fusion, nacice brzo hiljadu istomisljenika po forumima da menjaju Rapide, a njegovi drugari iz kraja ce vecinom slusati nesto sto slusaju svi.

Malo stariji tekst, ALI hvata tu pricu bas,htedoh reci

Da, to znam od ovih kolekcionara. Ali tesko da cu se ja tu navuci da nesto mnogo trosim, od ovih intelektualnijih stvari 🙂 samo se za knjige otvaram da ne pitam kol’ko kosta :). Ali si u pravu skorz, stvar je i time- i money-consumin’. Ali vredi ako neko voli. Meni je oko stripa slicna prica kao i s muzikom. Ono sto sam u detinjstvu nekom zavoleo, to podgrejavam i volim ceo zivot, tesko se na neke inovacije primam. Eto osim Alan Forda, OK i Asteriks, Iznoguda ne smem da zaboravim, Rip Krbi, Modesti Blejz… sta tu ima a da ja znam? Skoro nista, osim tih Zagora Te-Nejeva, Blek Rok-ova, komandanata Markova, Teksa Vilera i slicnih klasika iz detinjstva. Ustvari ROMANI, to smo tako zvali, strip je vec odrednica oficijelna.

I cenim da se malo sta od tih mojih pobrojanih smatra prevelikom umetnoscu :).

Ali OK, ako upadnem u neko ozbiljno istrazivanje, pitam i vatam beleske