Danas vam predstavljamo jednog od nemačkih slikara iz grupe Der Blau Reiter (Plavi jahač). U Nemačkoj je pored grupe Plavi jahač postojala još jedna grupa umetnika – Die Brücke u Drezdenu. Međutim, Plavi jahač se razlikovao po tome što je bio šaren, ekspresivan, pa i apstraktan. Ipak, većina slikara koja pripada toj grupi može se smatrati ekspresionistima. Međutim, umetnici su odlazili i dalje pa tako možete pronaći i po koju apstraktnu sliku. Plavi jahač je tada bio zaista moderan. Osnovali su ga u Minhenu 1911. ruski slikar Vasilij Kandinski i njegov nemački kolega Franc Mark.

Plavi jahač nije bio krut niti ograničen, u njemu je svaki umetnik izražavao svoje osećaje, svoje raspoloženje i doživljaje. Naziv grupe Plavi jahač odabrali su zbog Markovog interesovanja za konje i Kandinskovog interesovanja za jahače. Plava boja u nazivu dolazi od Kandinskovog filozofskog razmišljanja o plavoj boji. Iako je grupa postigla uspeh u Nemačkoj, a primećena je u Evropi, nije dugo trajala. Razlog je stradanje dvojice umetnika u Prvom svetskom ratu.

Član te grupe bio je i August Make čiju sliku vam danas predstavljamo. Slika se zove Türkisches Café i može se videti u gradskoj galeriji Lenbachhaus u Minhenu.

August Make je rođen u Westfaliji gde je proveo detinjstvo. Tu se i školovao, da bi potom upisao veliku školu umetnosti u Dizeldorfu. Akademija je stara preko dva veka, a postala je i internacionalno poznata. Nemačka se još jednom potvrdila da nije samo ratnička i osvajačka država nego da neguje i prepoznaje talente. Ta tradicija je ostala i do danas. Make je nastavio putovanje dalje po Evropi. A u nastajanju slike o kojoj danas pišemo je otputovao u Tunis sa Pol Kleom (Paul Klee) i Luiz Mulijeom (Louis Moilliet). Na Mediteranu su boje malo drugačije od boja u centralnoj Evropi. I Make nam ih je prikazao na svojoj slici. I zaista nas očarao na prvi pogled. Slika je vrlo mala, kao da gledate kroz neko prozorče Arapina kako sedi i pije čaj ili kafu.

Na slici vidimo Arapina kako sedi u jednom kafeu. Slikom dominira plava boja, što nekako ide uz Mediteran. Tu je još živopisnih boja koje su nanete precizno i jednostavno, tako da sliku možete gledati satima. Dominantni kolorit savršeno je uklopljen u zelenu i žutu, koje takođe predstavljaju prirodu i sunčani mediteran. Iako na ovoj slici nema ništa apstraktnog, ipak svako može drugačije da je doživi. Kako je moguće da u jednom turskom kafeu na Mediteranu neko sedi sam i pije kafu. Da li njega muče neki problemi i želi samo da se osami ili je naprosto rešio da kontemplira na jednom od prometnijih mesta. Ipak njegova slika je toliko originalno prikazala Mediteran da ne možete pogrešiti i reći da je ovo neki drugi kontinent. Čak i da nema naziva slike, čak i da ne znamo priču. Iz to malo eksterijera koje nam je Make prikazao smo shvatili da je u pitanju biser Evrope. I kažu da je umetnik onaj koji komplikovane stvari može da prikaže na jednostavan način.

Nažalost Make je svoj život završio brzo, na samom početku prvog svetskog rata, već 1914. godine.