Beli šum kao zvuk društvene kakofonije

Beli šum kao zvuk društvene kakofonije

Sredina osamdesetih godina dvadesetog veka. Berlinski zid je još čvrsto stajao. Internet nije pušten običnim smrtnicima na korišćenje. Don Delilo objavljuje roman Beli šum o savremenom američkom društvu, u vidu trodelne priče o životu jedne neobične porodice u univerzitetskom gradiću, sastavljene u celosti od dece iz prethodnih brakova supružnika, otkrivajući svu složenost društvenih odnosa preko neočekivanog stila karikiranja dijaloga gde su razgovori sa tinejdžerima oneobičeni, a oni predstavljeni kao starmali.

Pored razgovornog, pripovedni tok romana omogućuje uravnoteženost knjige u pogledu određene distanciranosti naratora, iako u prvom licu dopušta prilično objektivne opservacije o raznim dešavanjima, posebno o sopstvenom stanju, pošto je glavni lik pripovedač. Njegov unutrašnji glas često sa strane daje specifične opaske koje se stapaju u neku univerzalnu sliku.

Talasi i zračenje je uvodna deonica romana i priča ide kao na pokretnoj traci kase samousluge, jer je upravo supermarket centralno mesto potrošačke kulture, postavljen na nivo hrama, u njemu se opisuje prava slika površnosti društva i ispraznosti života kad se protagonista profesor Džek Gledni u jednom momentu prepušta neodoljivom zovu kupovine:

Kupovao sam radi same kupovine, gledao i dodirivao, pregledavao robu koju nisam ni nameravao da kupim, a onda je kupovao. Tražio sam od prodavaca da prevrću po svojim katalozima s uzorcima materijala u potrazi za nekim nepostojećim dizajnom. Počeo sam da u sopstvenim očima dobijam na vrednosti i samopoštovanju. Sit sam se nakupovao, pronašao neke nove svoje aspekte, otkrio u sebi osobu za koju sam zaboravio da postoji. Sve oko mene je blistalo. Prešli smo sa odeljenja nameštaja u odeljenje s muškom odećom, prošavši kroz deo sa kozmetikom. Naše slike pojavljivale su se na stubovima s ogledalima, na staklenim i hromiranim površinama, na monitorima u prostorijama za radnike obezbeđenja. Razmenjivao sam novac za robu. Što sam više novca trošio, to je takvo trošenje izgledalo manje značajno. Bio sam veći od tih novčanih iznosa. Ti iznosi su navirali iz moje kože kao kiša. A zapravo su mi se vraćali u obliku egzistencijalnih kredita.

Supermarket je i mizanscen mnogih situacija u celom romanu, gde se u okvirima dijaloga likova provlače bitna socijalna pitanja, bodrijarovski rečeno on je jezgro, veliko Sunce oko koga se okreću drugi elementi knjige. Spiritus movens ovakvih narativa je Glednijev prijatelj profesor Mari, pronicljiv, ekscentričan i pomalo komičan intelektualac zagledan dublje od površine ambalaže i blještavila reklame. On je uronjen u masovne medije, skida slojeve svakodnevnog, pojavnog i trudi se da pronikne u simboliku svega što je predstavlja.

Duet Gledni-Mari ogleda se najbolje u predmetima njihovog predavanja na fakultetu. Taj paritet je istovremeno i disparitet: Gledni ima katedru posvećenu studijama o Hitleru, a Mari želi po ugledu na njega da otvori svoju o Elvisu Prisliju. S jedne strane tama totalitarizma prve polovine, a na drugoj sjaj šou-biznisa druge polovine dvadesetog veka. Negde između te dve krajnosti je i život običnog čoveka.

Osamdesete godine dvadesetog veka su bile pretplaćene na otvaranje ekoloških tema, tako da i drugi deo, Toksična vazdušna pojava, u svom naslovu nosi ime posledice ekološkog akcidenta nastalog zbog izlivanja otrovne supstance iz vagona u saobraćajnoj nesreći. Unutar zelene tematike i panike usled evakuacije, pisac se dotiče birokratskog posmatranja na pojedinca, kao zbira sopstvenih podataka, a pomalja se i problem straha od smrti. Individua se svodi na brojke i reči, na bezličnost statistike.

Strah od smrti je deo instinkta održanja čoveka, ali poput svakog može prerasti u fobiju. Tim poremećajem se na jednom mikronivou bavi treći segment knjige Dilarama, prozvan po leku dilaru, medikamentu koji ga navodno leči. Ovde se dublje ponire u karakter glavnih likova (naročito Džekove supruge Babet) otklanja se karikaturalnost, prikazujući ih onakvim kakvim jesu, realnim, ljudskim. Rizična vožnja biciklicom najmlađeg sina metaforično zaokružuje životni rolerkoster ne baš običnih supružnika i onog kroz šta su prošli, od zloupotrebe straha od smrti preko trovanja, otkrivanja Babetine tajne do njihovih posledica. Epilog je interesantno nabrajanje socijalnih fenomena i kratka retrospektiva svega pročitanog, a i proživljenog – potrošačkog mentaliteta, reklamne kulture, tabloidnog novinarstva, vesti o paranormalnom i vanzemaljskom, tj. svega onog što čini moderno, američko konzumerističko društvo.

Roman u svom naslovu implicira buku od hiljadu različitih, istovremenih zvukova svih mogućih frekvencija kao sliku raznovrsnosti društvenih odnosa i spektra njihove dinamike. Zaglušujući ton belog šuma – tako deluje savremeno društvo sa svom svojom kakofonijom.

Za P.U.L.S.E Spasa Vidljinović

Beli šum, Don Delilo, prevod: Zoran Paunović, Geopoetika 2022.

Simulakrumi i simulacija, Žan Bordijar, prevod: Frida Filipović, IP svetovi/Novi Sad 1991.

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments