Svi znamo da je Betmen oduvek bio sinonim za omiljenog superheroja. Otkad znam za sebe uživam u superherojskim stripovima; ali ni jedan heroj nije na mene ostavio toliki utisak kao Betmen.
Pričajući sa ljudima, došao sam do zaključka da nisam jedini koji na taj način razmišlja. Ako mu daš šansu, obuzeće te, i to ne kao drugi fikcionalni likovi, već potpuno drugačije; kao realna osoba kojoj se diviš i koja želiš da postaneš.
Samim tim pitanja koja su me oduvek mučila, jesu:
- Zašto je Betmen najpopularniji superheroj svih vremena?
- Zbog čega se ljudi poistovećuju sa njim?
- Šta on zapravo predstavlja u svetu superheroja?
U ovom eseju, potrudiću se da detaljno odgovorim na sva tri pitanja koristeći igrane i animirane filmove, kao i serije.
Nastanak
Kao što mnogi već znaju, Brus Vejn je sin jedinac Tomasa i Marte Vejn, najbogatije porodice u fikcionalnom gradu Gotamu (Gotham) koji je amalgam Njujorka u malo mračnijem tonu, u zavisnosti od estetike filma ili serije. Jedne večeri, dok su se porodično vraćali sa predstave naleteli su na lopova koji ih je držao na nišanu, tražeći Tomasov novčanik kao i Martinu bisernu ogrlicu. Scena se završila sa mrtvim roditeljima i mladim Brusom koji je ucveljeno klečao nad njihovim telima. Od tog trenutka, njegov mladi um se zaklinje da će osvetiti njihovo ubistvo, pa makar se borio sam protiv svih.
Šta možemo zaključiti iz ove tragedije?
Brus Vejnu/Betmenu je oteta dečija nevinost, samim tim, bukvalno je nateran da odraste pre vremena. Ali umesto da padne pod teretom traume, on je preuzima i koristi da bi sebe pretvorio u moćniju osobu nego što je bio ranije. Klinički psiholog Robin S. Rozenberg nagoveštava da Brus prihvata smisao traume nekoliko dana nakon dešavanja, što je nešto što se retko dešava, s obzirom da su potrebne godine da bi se ostvario isti rezultat u normalnim okolnostima. [1]
Da bi upotpunio svoju novonastalu ličnost, Brus preuzima svoj najveći strah: „slepog miša“ i pretvara ga u snagu. Možemo videti transformaciju u filmu Betmen: Početak, kada Kristijan Bejl, kao Brus Vejn prvi put ulazi u svoje utvrđenje (Batcave) i kleči dok jato slepih miševa leti pored njega, što je, takođe, aluzija na trenutak kada je klečao pored mrtvih roditelja. Iako vidimo da je uplašen, on ustaje, bez obzira na strah i okružuje se njime da bi mogao lakše da ga kontroliše.
Biblijske Aluzije
Jedan od razloga zbog čega su priče koje uključuju Betmena primamljive je upravo zbog toga što predstavljaju esencijalnu perspektivu ljudskih psiholoških problema. U mnogim slučajevima, nagoveštavaju direktnu paralelu sa religioznim tekstovima.
U Knjizi Postanja, zmija nagovara Evu da pojede jabuku sa drveta znanja tako što joj govori:
„Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo (3:5)“
Posmatrajući kako mu roditelje ubijaju, Brus Vejn, kao Eva, jede metaforičnu jabuku. Pre ubistva, bio je neisprljan, dobar, a posle, počinje da razume razliku između dobra i zla.
Sledećeg dana, Bog silazi da bi prišao Adamu, a on se sklanja zbog stida i ogoljenosti. Većina ljudi kada se susreću sa zlom postaju kao Adam koji se krije, jer razvija strah od Boga. Ali Betmen nije uplašen i obećava da nikada to više neće dozvoliti sebi.
Kao deo biblijske kazne, Bog govori:
„Zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; (3: 17)
Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; (3:18)
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti. (3:19)“
Kao što su Adam i Eva osuđeni da rade da bi se prehranili do same smrti, tako je Betmen osuđen da žrtvuje sebe da bi spasio svoj grad.
Žrtva koju je Betmen preuzeo nas navodi na analogiju sa Isusom. Betmen žrtvuje svoj život da bi preuzeo grehove svog grada, kao što se Isus žrtvovao da bi preuzeo grehove čovečanstva.
Da bismo razumeli genezu Betmena, potrebno je uvesti pojam „Destilovana Istina“. Naime, stotine pisaca bavilo se Betmenovom pričom. Travis Langli nagoveštava u svom delu „Betmen i psihologija[2]“, da priče o njemu predstavljaju genezu stotine pisaca i crtača koji su se u proteklih pedeset godina bavili idejom ko je on zapravo i zbog čega je tu.
Ako verujemo u Judeo-hrišćanskog Boga, u tom slučaju je logično da su priče nastale izvan nas samih. Ali ako ne verujemo u vrhovnu moć koja je prenela priče, najbolji način da ih objasnimo je kroz ideju da su nastale kroz stotine različitih priča, od različitih pisaca, gde su se one najbitnije prenele u sledeću generaciju, sve dok nisu postale deo kanona; kao što su najznačajnije priče o Betmenu pretvorene u kanon koji se rekreira nakon ulaska novih pisaca i crtača.
Denis O’Nil, legendarni strip pisac, nagoveštava da Betmen ne postoji u realnosti, već u glavama ljudi, što je domen koji prelazi granice fikcije i ulazi u konstrukt post-industrijske mitologije.
Analiza Karaktera
Spajdermen dobija veliku moć ubodom radioaktivnog pauka, ali odlučuje da je ne iskoristi da bi zaustavio kriminalca, samo da bi taj isti kriminalac ubio njegovog ujaka Bena. Kroz ovaj traumatični događaj, on počinje da razume da je potrebno da iskoristi ono što je dobio, jer uz „Veliku moć dolazi velika odgovornost“.
S druge strane, Betmen je potpuno nemoćan u trenutku kada mu ubijaju roditelje. On nije imao snagu koju je mogao da iskoristi da bi ih spasio. Stoga odlučuje da preuzme odgovornost da bi ostvario veliku moć i stvorio sebi odgovornost koja ide iz nju.
Supermen predstavlja ideju determinizma, jer nije dobio moć, već je rođen sa njom. Betmen je predstavnik slobode volje. Njegova percepcija je da ljudi mogu sami sebe pretvoriti velikim.
Stiven King nagoveštava u tekstu: „Why I Choose Betmen“, paralelu između njih dvojice:
„Supermen deluje predodređeno… Koncept neranjivosti pretvara ga u heroja koji ima nepravednu prednost (a biti dobar bi trebalo da se predstavi kao komplikovaniji poduhvat).“[3]
Razlika između njih dvojice je najbolje predstavljena u Frenk Milerovom grafičkom romanu „Betmen: Povratak Mračnog Viteza“. U njemu se ostareli Betmen bori protiv Supermena, koji je postao agent američke vlade. Zek Šnajderov film: „Betman vs. Superman: Dawn of Justice“ adaptirao je delove Frenk Milerovog romana, gde se u jednom dijalogu razume direktna opozicija između ova dva superheroja:
„Betmen: Verujem da su te roditelji naučili da predstavljaš nešto uzvišeno. Da si ovde sa razlogom. Mene su roditelji naučili nešto potpuno drugačije, dok su umirali na pustoj ulici bez ikakvog razloga… naučili su me da svet može imati smisla jedino ako ga nateraš.“[4]
Supermen smatra da za sve što se dešava u svetu postoji svojevrsni smisao, dok Betmen pokušava da natera svet da dobije smisao. Supermen veruje da je svet pravedan, samim tim njegov cilj je da održi tu ispravnost. Betmen smatra da svet nije pravedan, što ga navodi da ga ispravi koristeći svoju perspektivu pravde, kao što i sam postaje simbol pravde kada postaje Betmen.
Možemo videti Supermenovu perspektivu u seriji stripova „All-Star Superman[5]“, u trenutku kada kriptonski astronauti dolaze na Zemlju i pitaju ga zbog čega je nije pretvorio u novu verziju Kriptona, a on odgovara da to nije fer, smatrajući da je besmisleno da nameće svoje vrednosti drugima. Supermen ne želi da upravlja ljudima, a Betmen beskompromisno želi da nametne svoju perspektivu etike gradu u kom živi, jer ako to ne uradi, onda ga ne može spasiti.
Kroz Betmenov pristup životu, nazire se eho Kamijeve Teorije Apsurda.
Betmen Kao Opozicija Teoriji Apsurda
Albert Kami je nadogradio ideju Serena Kirkegora i stvorio Teoriju Apsurda kao opoziciju i konfrontaciju sa ljudskim idealima. Po njemu, ljudsko stanje apsurda podrazumeva razdor između čovekove težnje za smislom i jasnoćom, s jedne, i hladnog, tihog sveta, sa druge strane. [6]
Albert Kami nudi tri načina da se pronađe smisao:
- Izbegavanje postojanja ili samoubistvo je trenutak u kom osoba odlučuje da izbegne konflikt tako što izjavljuje da nema smisla živeti.
- Skok vere ili apstraktno verovanje u stvarnost koja je izvan apsurda. Samim tim, ima smisao i značenje izvan subjektivne percepcije.
- Prihvatanje apsurda, tj. priznavanje ideje da ne postoje moralna i religijska ograničenja, što bi značilo da čovek sam može postići najveći stepen slobode.
Priče o Betmenu, u mnogim verzijama predstavljaju konfrontaciju sa apsurdom kroz tragediju. Brus Vejn se susreće sa apsurdnim u trenutku kada mu umiru roditelji bez ikakvog objektivnog i poznatog razloga. Nakon toga, njemu je potrebno da nasilno stvori smisao.
Supermen odbija konfrontaciju koristeći drugi način, tj. skok vere tako što nagoveštava da je svet pravedan. Antagonisti u pričama se, takođe, bore sa apsurdom kroz tragediju.
Bejn, iz Nolanovog filma „Uspon Mračnog Viteza“ konfrontira se sa apsurdom kada mu unakaze lice nakon toga što je pomogao Taliji Al Gul da pobegne iz jame. Ova tragedija ga inspiriše da oslobađa ljude iz zatvora gde god se oni nalazili, iako ne razume da je i sam zatvoren svojim idejama. Njegov cilj je da stane na put svima koji su izabrali drugi Kamijev način, tj. veru u društvo koje ih okružuje. Njihova kazna je da hodaju po tankom ledu na zamrznutoj reci dok led ne pukne ispod njihovih nogu. Hodanje po tankom ledu je metafora konfrontacije sa apsurdom, jer moguće je verovati u apstraktnu stvarnost, sve dok ne zagazimo u sopstvenu propast, koju otelotvoruje izbegavanje postojanja. On pokušava da ubrza proces od skoka vere do samoubistva.
Takođe je tu i Selina Kajl, Žena-Mačka, Catwoman, koja se konfrontira sa apsurdom u trenutku kada joj majka izvršava samoubistvo, a kasnije joj otac umire od trovanja alkoholom. U oba slučajeva, ona ih pronalazi mrtve. Beži iz najgoreg dela Gotama i penje se na lestvici dok ne dođe do „visokog društva“ tako što krade od kriminalaca ili muzeja, zavisno od interpretacije.
Potrebno je napomenuti i doktora Viktora Friza, koji se suočava sa apsurdom kada saznaje da njegova supruga Nora ima neizlečivu bolest. Kriogenski je zamrzava, tražeći lek za nju. Vlasnik kompanije za koju radi dolazi da mu zaustavi mašine koje drže Noru živom. Friz ga moli da mu ne obustavi finansiranje koristeći pretnju, kao poslednji vid odbrane.
Njegov život je zasnovan na drugom principu, tj. verovanju da može pronaći lek za svoju suprugu, no situacija se menja iz korena. Nakon okršaja sa vlasnikom, upada u kriogenske hemikalije koje mu menjaju način funkcionisanja do tog stepena da ne može živeti u temperaturi koja je iznad minus četrdeset i pet stepeni Celzijusa. Stoga, konstruiše specijalni skafander koji mu omogućava da preživi i obećava da će se osvetiti Vlasniku zbog toga što mu je osudio suprugu na smrt.
Nemoguće je razumeti Betmena, bez uvođenja Džokera kao najpoznatijeg negativca i njegovog vrhovnog neprijatelja. Kada je u pitanju Džoker, komplikovano je odrediti njegove početke, jer postoji bezmalo previše verzija.
Jednu od najpoznatijih napisao je Alan Mur „Betmen: Strašan Vic“. U njemu, bezimeni muškarac je neuspešni komičar koji živi sa trudnom suprugom. Dogovara se sa kriminalcima da upadne u hemijsko postrojenje u kom je radio, dok je njegova supruga u istom testirala posebnu bocu koja je dovela do kratkog spoja i ubila je zajedno sa nerođenim detetom. Pokušava da izađe iz posla nakon strašnog događaja, no kriminalci mu preteći ne dozvoljavaju. Naprotiv, oblače ga u kostim da bi delovao kao glavni, ali kada se pojavljuje policija i Betmen, skače u bačvu prepunu hemikalija nakon čega postaje prepoznatljivi Džoker, belog lica, zelene kose i ludačkog ponašanja.
U direktnom okršaju, izlaze reči koje objašnjavaju Džokera, kao i Betmena:
„Dokazao sam; demonstrirao sam da ne postoji razlika između mene i ostalih. Potreban je jedan loš dan da odvede najracionalniju osobu u ludilo. Toliko je svet daleko od moje pozicije. Jedan loš dan. I ti si ga imao jednom, da li sam u pravu? Znam da jesam, mogu to da primetim. Imao si jedan loš dan i sve se promenilo. Zašto bi se inače oblačio u letećeg pacova? Imao si loš dan zbog kog si poludeo, kao i ostali. Samo što ti to ne želiš da priznaš. Iskreno, povraća mi se zbog toga. Mislim, šta se dešava sa tobom? Šta te je navelo da budeš to što jesi?“[7]
Koristeći frazu: „Potreban je jedan loš dan…“ Džoker se suočava sa apsurdnim. U Nolanovom filmu: „Mračni Vitez“, Džoker je samo-proklamovani agent haosa. Kao u prethodnom stripu, njegov cilj je da dokaže koliko je psihička stabilnost zapravo krhka.
„Njihova etika, njihovi moralni principi; podsećaju na loš vic koji će pasti posle prve uzbune. Oni su dobri samo onoliko koliko im svet dozvoljava da budu. Videćeš, pokazaću ti. Kada se ulozi povećaju, ovi, uh, civilizovani ljudi… poješće jedni druge. Vidiš, ja nisam čudovište, ja sam samo prvi koji je to primetio.“[8]
Džokerova misija je da, kao agent haosa, suoči što više ljudi sa apsurdnim; on prihvata svet kao krajnje apsurdnu instancu, ali ne na isti način na koji je Kami nagovestio u svom trećem načinu. Ako je Džoker amalgam haosa, onda je Betmen agent reda, koji pokušava da popravi tuđa verovanja i osećaj sigurnosti.
Betmenova glavna misija je da osigura da niko više ikada ne doživi traumu koju je on prošao. U prevodu, njegov cilj je da zaustavi situacije u kojima će ljudi da se suočavaju sa apsurdnim. Na taj način on dozvoljava građanima Gotama da preuzmu verovanje, tj. skok vere, jer će on uvek biti tu da ih uhvati dok padaju, da bi zaustavio njihovo filozofsko samoubistvo.
Stoga je Betmen zacrtao sebi najbitnije pravilo: „Ne ubiti“, jer ako bi ubio drugu osobu, koliko god ona zlodela učinila, svesno bi deklarisao da je taj život besmislen, samim tim i svet bi ostao bez smisla.
U Mark Vejdovoj i Aleks Rosovoj mini strip seriji „Kingdom Come“, stariji Brus Vejn razmišlja da li da dozvoli novoj generaciji superheroja da se međusobno poubijaju. Supermen ga podseća ko je rečima:
„Više nego bilo ko na svetu, kada bi ogrebao sve Betmenove slojeve, ostao bi čovek koji ne želi da vidi bilo koga da umre.“
Baš zbog ovoga Džoker želi da navede Betmena da ubije, pogotovo da ubije njega. Nailazimo na sličnu dilemu u filmu: „Mračni vitez“, kada ima priliku da ga pregazi vozeći savršeno dizajnirani motor. [9]
Džoker pokušava ne samo da uništi Betmena, već da mu uzdrma ideju vere u bolji svet koji želi stvoriti. Travis Lengli nagoveštava da Džoker teži ka tome da natera Betmena da prekrši jedino pravilo, jer na taj način želi da potvrdi svoje mišljenje da pravila i red ne funkcionišu. Samim tim, postavlja se pitanje da li je Džokeru potrebna potvrda upravo zbog toga što i sam ne veruje u svoje ideje. Na taj način, Betmen postaje standard na osnovu kog on sudi samom sebi.
Zaključujemo da Džoker nije u potpunosti prihvatio ideju apsurda, već preuzima drugi Kamijev princip, tj. verovanje da je moguće srušiti Betmenove moralne principe. Ali ako Betmen ubije Džokera, onda je prvi izgubio, drugi pobedio. Ako bi izgubio nit sa svojom glavnom misijom, kao rezultat, izgubio bi svoju pravednost i porazio bi ga apsurdni svet koji mu je ubio roditelje. On ne može to da prihvati.
U animiranom filmu: „Under the Red Hood“, pratimo dešavanje gde Džoker ubija drugog Robina tj. Džejson Toda. Film prati ideju da Džejson Tod zapravo nije umro, već se vratio kao anti-heroj koji je počeo da funkcioniše u suprotnosti sa Betmenom, tj. da ubija ljude kao kaznu za njihove zločine i postaje glavni antagonista Betmenovom načinu razmišljanja.
U završnom dijalogu, možemo razumeti obe strane:
„Džejson: Da li stvarno misliš da je poenta u tome što si me pustio da umrem? Stvarno ne znam šta ti je više zamaglilo razum: tvoj bes ili zastareli osećaj moralnosti… Brus, opraštam ti jer me nisi spasio. Ali zašto? Zašto, za ime Božije, je on (Džoker) i dalje živ. A mislio sam… mislio sam da ću ja biti poslednja osoba koju si dozvolio da povredi. Da je tebe prebio na mrtvo ime; da te je oterao iz ovog sveta, ništa drugo ne bih uradio no pretražio čitavu planetu zbog ove patetične gomile zlog đubreta. I poslao bih ga u pakao…
Betmen: Ne razumeš… Nikada nisi razumeo…
Džejson: Šta? Da tvoj moralni princip nikada ne bi to dozvolio? Previše je teško da pređeš tu liniju, zar ne?
Betmen: Ne! Bože milostivi, ne! Bilo bi previše lako. Sve što sam oduvek želeo je da ga ubijem. Ne prođe dan da ne pomislim kako ga provlačim kroz sva mučenja koja je on radio drugima. A onda, da završim s njim. Ali ako to uradim; ako dozvolim sebi da siđem u to mesto, nikada se neću vratiti.[10]
Do sada smo razumeli ko je Betmen u odnosu na druge superheroje i antagoniste, ali ko je, u suštini, Brus Vejn?
Betmenov Identitet
Brus Vejn mora postati više od čoveka da bi podstakao strah međ’ kriminalcima u Gotamu. U filmu „Betmen: Početak“, nagoveštava da su ljudima potrebni dramatični primeri da bi izašli iz apatije, a to on ne može da postigne samo kao Brus Vejn. Kao čovek, on je samo krv i meso, koje će drugi ignorisati i uništiti, ali kao simbol, bio bi nepotkupljiv i večan.
S druge strane, potrebno je da izigrava milijardera, plejboja da bi onemogućio sumnju. Brus Vejn je njegov javni identitet koji funkcioniše kao fasada.
Prvi razlog njegovog javnog identiteta je nastao zbog toga što je on tu da vodi uspešnu kompaniju, samim tim, potrebno je da stvori ličnost koja je u suprotnosti sa njegovim tajnim životom.
Drugi razlog spada u domen psihologije, stoga što se trudi da se razgraniči sa ljudima, tako što se predstavlja kao nadobudni kreten, što mu omogućava da se diskonektuje od drugih.
Travis Langli govori da Betmen ima tri identiteta:
- Milijarder i plejboj
- Simbol u vidu Betmena
- Čovek od krvi i mesa koji je takav jedino pred batlerom tj. Alfredom
Betmen je simbol koji je tu da pobeđuje strahom; Plejboj Brus Vejn je antiteza mračnom vitezu; ali pravi Brus Vejn nije ni jedan ni drugi.
Maska je bitan simbol u ideji razumevanja Betmenovog identiteta. On mora postati više od čoveka da bi stvorio nasleđe. Animirani film: „Batman: Mask of Phantasm“ pokazuje borbu između njegove ideje da bude zaštitnik i čovek u isto vreme.
U sceni gde se nalazi ispred groba njegovih roditelja, izgovara:
„Ne znači da me ne zanima. Ne želim da vas razočaram, iskreno, ali… ali… ali, više ne boli kao ranije. Možete to razumeti, zar ne? Vidite, mogu da dam novac gradu da bi zaposlili više policajaca; da neko drugi preuzme rizik. Jer sada je drugačije… Molim vas, potrebno mi je da budem neko drugi… Znam da sam obećao, ali nisam mogao da pretpostavim da će se ovo desiti. Nisam računao da ću postati srećan. Molim vas, recite mi da li je to u redu?“[11]
Iza njega se pojavljuje Andrea, devojka koja mu je promenila tok misli i upotpunila usamljeničke trenutke i govori da su mu možda već odgovorili; možda su je oni poslali njemu da bi prestao da pati.
Naposletku, on ne može ostati srećan, jer Andrea ga napušta i odlazi iz zemlje, a Brus Vejn bira Betmena kom je suđeno da provede ceo svoj život proživljavajući scenu ubijanja roditelja. Zapravo, da bi mogao da otvori tajni prolaz koji vodi do pećine (Batcave), mora da našteluje dedin sat na tačno vreme kada su mu ubili roditelje, što bi značilo da u svakom trenutku kada poželi da se preobuče, potrebno je da ponovo proživi taj surovi i traumatični trenutak. Čovek i superheroj se međusobno isključuju, ergo, on može biti samo jedan od njih dvojice.
Pored toga što udvaja svoj identitet, Betmen, takođe, razdvaja svet oko sebe na krajnosti: dobro i zlo; i ništa između. Njemu su potrebne krajnosti, jer na taj način opravdava borbu protiv kriminalaca. Jedna od najpoznatijih mantri koje koristi je da su kriminalci sujeverne kukavice.
To nas dovodi to krucijalnog pitanja: „Da li su ljudi zapravo funkcionišu u krajnostima ili su žrtve datih okolnosti?“ I sam Betmen je dokaz obe perspektive: da li je postao to što jeste zbog traumatične situacije, ili uprkos njoj? Ovo je još jedan od razloga njegove dopadljivosti, jer se mi, u suštini, nadamo da je svet uprošćen do tog stepena da postoje samo dobro i zlo.
Tim Erskin istražuje Betmenovu crno/belu perspektivu u pesmi „Betmen“ [12]:
„Nestao si u svojoj odbrani,
Zbog bola koji ne možeš tolerisati
Mač je žrtvu pronašao
Na dobro i zlo, svoj svet podelio.Gledao sam svet kao pogrešan il’ ispravan
Ali nisam mogao da prepoznam da li je noć il’ dan.
Želim sam da posmatram svet kroz crno i belo
A jedino što vidim je sivo“
Betmen je izgubljen u svojoj odbrani Gotama, jer deli svet na svetlost i tamu. Njegov pristup koji razdvaja čoveka od heroja, kao i dobro od zla, je ono što ga označava kao superheroja, ali je, takođe, izvor njegovih nedostataka.
Njegov najveći nedostatak je nemogućnost da stvori normalne odnose sa ljudima. Samim tim, većina njih se neslavno završava, a najveći razlog tome je njegov pristup životu (crno/belo).
Prvi primer je odnos sa Andreom u animiranom filmu: „Mask of Phantasm“, upravo u sceni na groblju gde se pita da li da ostane Betmen ili da postane srećan. Naposletku, pokušava da odustane od borbe protiv kriminala zbog Andree, ali ona odlazi iz zemlje pre nego što su uspeli da se skrase. Godinama kasnije, kada dobijaju drugu šansu, Brus je kompletno privržen ideji Betmena, stoga prihvata činjenicu da je nemoguće nastaviti odnos sa njom.
U drugom primeru, takođe, primećujemo da njegov pristup životu odbacuje ideju odnosa sa drugim ljudima. Posmatrajući Selinu Kajl, Ženu-Mačku (Catwoman) on ne može da odluči da li je ona kriminalac ili dobra duša. Ne razume mogućnost da neko može biti i jedno i drugo u isto vreme. Selina Kajl nagoveštava u stripu: „Catwoman Anodyne“:
„Moj svet je prožet senkama sivog. Zato me nikada nećeš razumeti. Pričam o dobrim ljudima koji su prinuđeni da promene svoj ugao zbog loših situacija. To je moja teritorija: između dobra i zla, a u njoj ti nikada nećeš funkcionisati.“ [13]
Dik Grejson, prvi Robin, je rastao u Betmenovoj senci, samo da bi ga, u jednom trenutku, napustio da bi postao svoj čovek. U epizodi „Stare Rane“, Betmenove Animirane Serije, Dik Grejson shvata da je drugačiji od Brusa u trenutku kada Betmen napada kriminalca i iznuđuje iz njega odgovor ispred supruge i deteta. Posmatrajući besnog Betmena kako se trudi da izbaci odgovor iz čoveka, Dik Grejson/Robin gleda dete koje plače i odlučuje da ode. [14]
Betmen smatra da je čovek koga ispituje kriminalac, samim tim ne vidi ništa više, baš zbog svojih suženih etičkih principa koje smo napomenuli ranije u eseju. Takođe, ne može da prihvati da dobri ljudi ponekad urade loše stvari. S druge strane, Robin uviđa crtu ljudskosti u čoveku, što predstavlja opoziciju Betmenovim krajnostima.
U seriji: „Mlada Pravda (Young Justice)“, vidimo da se mladi Dik Grejson borio sa sličnim problemima:
„Oduvek sam želeo… očekivao da odrastem i postanem kao on (Betmen). I u herojskom smislu, i dalje želim. Ali to u njemu, ono što ga vodi da žrtvuje sve da bi ostvario svoju misiju, to nisam ja. Ne želim više postati taj Betmen.“(s01e17: Disordered)[15]
Robin ne želi da žrtvuje sve da bi ostvario Betmenovu misiju. I dalje želi da ostane heroj, ali ne može da se udvoji na isti način kao Betmen/Brus Vejn.
U pojedinim interpretacijama, Betmen se trudi da pomogne Robinu, da bi imao nekoga da ga zameni u budućnosti, što znači da preuzme istu misiju i žrtve kao i on. Možemo videti ovu interpretaciju u „Betmen: Animirana Serija“.
„Betmen: Mislio sam da imamo iste ciljeve?
Robin: Stvari su se promenile! Ja sam se promenio! Dosta je bilo, Betmene, odustajem… (Odlazi)
Betmen: Robine, sačekaj… (Robin se okreće i udara Betmena. Baca mu svoj ogrtač i masku)“[16]
Betmen je verovao da deli iste ciljeve sa Robinom, ali nije bio u pravu. Dik Grejson je odrastao, promenio se; čitavog života je radio sve što mu je Betmen govorio i tražio, no u ovoj sceni, napokon shvata, šta on želi izvan njihovog odnosa.
U drugim interpretacijama, Betmen nikada nije želeo da Robin zauzme njegovo mesto, naprotiv, cilj mu je bio da spasi Dika Grejsona od tereta koji je sam sebi nametnuo. Možemo videti ovu perspektivu u seriji „Mlada Pravda“.
„Čudesna Žena (Wonder Woman): Uopšte nisam iznenađena, s obzirom da si indoktrinirao Robina da se bori protiv kriminala od njegove devete godine…
Betmen: Robinu je bila potrebna pomoć da pronađe čoveka koji mu je ubio roditelje…
Čudesna Žena: Da bi ispao kao ti?
Betmen: Naprotiv, da ne bi![17]
Dik Grejson jeste drugačiji od Betmena baš po tome što funkcionišu kao dve strane istog novčića. Betmena je vođa i ostali ga slušaju zato što razumeju da je deset koraka ispred svih, njega drugi posmatraju kao predvodnika zato što moraju da ga saslušaju, jer je u većini slučajeva bio u pravu; Dik Grejson je vođa ne zato što traži od drugih da rade ono što je zacrtao, već zato što drugi žele da ga saslušaju i urade to što je tražio od njih. Dik Grejson je vođa koji inspiriše i budi poverenje; samim tim, drugi ga prate zato što mu veruju, ali na potpuno suprotan način od Betmena.
Barbara Gordon, tj. Betgirl, takođe, odlazi od Betmena. U seriji „Betmen u Budućnosti (Batman Beyond)“ stari Brus Vejn prilazi Teriju MekGinisu i daje mu mogućnost da postane novi Betmen. U jednom trenutku, Teri se susreće sa ostarelom Barbarom da bi naučio o njenoj prošlosti sa Betmenom.
„Na ulici, bilo je kao na baletu. Bili smo savršeni par. Ali za Brusa, Betmen je bio samo ulica. Vremenom, izgubi se čar. Dođe trenutak da odbaciš plašt. Ali Brus to nije želeo… Ili nije mogao. Ja sam otišla, i nikada se nisam osvrnula posle toga. Ne mrzim ga, samo ne volim ono što je postao. Divan čovek, a toliko usamljen.“[18]
Barbara odlazi, zbog toga što Brus nije mogao da podeli sebe između čoveka i heroja. Ne mrzi ona njega, već ono što je postao. I na samom kraju, ostao je sam, ali to je njegova krivica.
U seriji „Justice League: Unlimited“, epizodi: „Epilogue (s02e13)“ Teri izražava slično osećanje:
„Teri: Kako si to mogao da mi učiniš, Brus.
Brus: Misija je najbitnija, znaš i sam.
Teri: A šta je sa ljudima, Brus. Dik, Barbara, Tim, Selina? Svi su te voleli, ali, takođe, napustili. Da li si se ikada zapitao, zbog čega?
Brus: Ni u jednom trenutku. Odustali su jer kada su došli do trenutka istine, nisu imali dovoljno snage. Da li ćeš i ti da odustaneš?“[19]
Teri je uvideo da je Betmen odbacio sve ljude koji su ga voleli, zbog toga što se i sam našao u istoj poziciji. Na kraju, on ne želi da prekine konekciju sa ljudima na način na koji je Brus to učinio, zato odustaje od plašta.
„Brus: Svetu je potreban Betmen i uvek će biti. (hvata se za srce, levom rukom uzima kutijicu sa pilulama, ali ne može da je otvori) Plašt Betmena je čast, Teri. (ispada mu kutijica, a lekovi se prosipaju po podu).
Teri: Znaš šta, matori, tokom svih godina, ispalo je da su svi bili u pravu. Ti stvarno jesi lud. Nije čast biti Betmen, već prokletstvo. (odlazi)“
Teri bira čoveka umesto heroja, kao i ostali ljudi u Brusovom životu. Ali nakon komunikacije sa Amandom Voler, napokon shvata da je dihotomija između čoveka i heroja pogrešna. Kao i Dik Grejson, on preuzima obe strane i zadržava ih za sebe.
Sve ovo nas navodi na još jednu biblijsku aluziju, gde je Betmen kao Mojsije. On je pastir koji pokazuje svojim učenicima kako da prevaziđu traumu i stvore život koji sam nije mogao. Kao i Mojsije, on ima jedinstvenu viziju uzvišene svrhe i iako je sam najposvećeniji pratilac verovanja, on ne može doći do izabrane zemlje tj. ostvariti sreću i misiju u isto vreme.
Zaključak
Zašto je Betmen uticajni kulturološki fenomen?
- On nam pokazuje kako da pretvorimo najveće strahove u snagu i pokretač.
- Pokazuje nam kako da traumu pretvorimo u smisao života, kao opoziciju destrukciji, što se obično dešava antagonistima kao što su Džoker, Friz i ostali.
- Pokazuje nam kako da preuzmemo ličnu odgovornost nad svojim životima da bismo ostvarili naš pun potencijal.
- On predstavlja uprošćenu verziju sveta za koju znamo da je previše nerealna, ali se, takođe, nadamo da je istinita.
- Daje nam uvid perspektivu kako je verovati u uzvišene ideje i ideale. Supermen i Spajdermen nisu stvarni, niti ikada mogu postojati u realnom svetu. Betmen, iako nije dopadljiv, zapravo može postojati u našoj realnosti.
Smatram da ne bismo trebali da mu se divimo i da se trudimo da postanemo kao on. Jer na kraju se stvarno ispostavlja da je on fanatični vuk samotnjak koji žrtvuje svoju budućnost zbog traume koju je doživeo. Mi se saosećamo sa njim, te on, vremenom, postaje više od karaktera; više od stripskog junaka; postaje paradigma borbe za slobodu u sebi, i izvan sebe.
Baš zbog toga je Betmen najveći superheroj svih vremena.
Za P.U.L.S.E Stefan Megić
[1]https://www.amazon.com/Matter-Batman-Unauthorized-Clinical-Crusader-ebook/dp/B008BXBCXM
[2] https://www.amazon.com/Batman-Psychology-Dark-Stormy-Knight/dp/1118167651
[4] https://www.youtube.com/watch?v=wte9Co3aHE8 (slobodni prevod)
[5] https://en.wikipedia.org/wiki/All-Star_Superman
[6] Camus, Albert (1991). Myth of Sisyphus and Other Essays. Vintage Books.ISBN 978-0-679-73373-7
[7] https://www.youtube.com/watch?v=EvLlWh-guck
[8] https://www.youtube.com/watch?v=gokiXWSaPUc
[9] https://www.youtube.com/watch?v=H6IRLBRRGPM
[10] https://www.youtube.com/watch?v=kgW7pBKcU4k
[11] https://www.youtube.com/watch?v=TjAFbEP0wK4
[12] https://www.youtube.com/watch?v=WbXiTby-KFo
[13] https://scans-daily.dreamwidth.org/4680448.html
[14] https://www.youtube.com/watch?v=CJja0qjQIV8
[15] https://www.youtube.com/watch?v=2D0eujskWaA
[16] https://www.youtube.com/watch?v=2IZrqkwBnJc
[17] https://www.imdb.com/title/tt2087628/?ref_=tt_ch
Betmen: Studija Karaktera napisao/la Stefan Megić dana
Pregled tekstova autora – Stefan Megić →