Boža Ivanović, fotograf – Bazam ja tako po knjižari Chapters u Torontu, sa neizbežnom kafom Starbucks u ruci, proveravam nove naslove knjiga i ugledam magazin koji je neko ostavio medju izloženim knjigama gde mu mesto nije. Silvershotz se zove. Počnem da ga prelistavam i pažnju mi skrene naslov, velika, upadljivo bela slova na crnoj pozadini : Boža Ivanovic Zoo Animals/magazin je inače od onih glossy artsy skupih magazina, neka vrsta melanža umetnost, fotografija, dizajn iz Engleske/.

Naš čovek, Boža iz Beograda je predstavljen sa serijalom fotografija pod nazivom Zoo Animals. Za  fotografiju gorile sa prekrštenim rukama  i nezaboravnim izrazom lica  iz tog serijala  dobio je prvu nagradu  CPN/Canon/ Editor’s Choice Award 2009. u Amsterdamu. Bilo je prijavljeno 11.000 fotografija.

Impresivno za početak.

Fascinirana fotografijama koje ćete uskoro i vi videti, kontaktirala sam odmah Božu i zamolila ga da za naš P.U.L.S.E pristane da objavim mali esej o njemu i njegove fotografije.

Pošto je prelistao naš časopis, Boža je odmah pristao.

Boža Ivanović je rodjen u Beogradu 1972.godine. Prvi fotografski aparat, ruski Ljubitelj dobio je kada je imao 14 godina i otada fotografija postaje njegova strast. Dok je živeo u Beogradu radio je na Politikinoj TV stanici kao asistent snimatelja. 1996 napušta Srbiju i seli se u Los Angeles i radi kao free lance fotograf za Long Beach Press Telegram. Trenutno je  fotograf za AP/Associated Press/  Poslednju izložbu svojih radova imao je u Stricola Contemporary, u New Yorku.

Boža nije običan fotograf. Njegove fotografije jesu umetničke, estetski lepe u svojoj nekoj surovosti i dokumentarnosti/ iako ja lično ne volim takvo kategorisanje, odmah me asocira na komercijalnost/njegove fotografije su pune patosa, jakih poruka, dubokih emocija, intenzivnih ekspresija, kontradiktorne, pričaju priču i posmatrač traži nastavak. Pre ovog serijala sa portretima životinja zatvorenih i uhvaćenih u kavezima u zoološkom vrtu,  fotografisao je ljude koji žive sa AIDS-om, ljude koji žive u bedi i siromaštvu u Rusiji, Africi, Americi…Božine fotografije te snažne i potresne ispovesti su nemi poziv za pomoć.  Pune su autentične atmosfere i svaka fotografija komunicira duboko sa vama sa jasnom porukom.

Ako pažljivo posmatrate portrete divljih životinja iz zoo serijala ubrzo će vas obuzeti tuga i čućete i videćete tihi i očajnički vapaj za pomoć. Tako zarobljeni u neprirodnom okruženju, izloženi i nemoćni ostaju sa vama još dugo u sećanju.

Kao što su Božine fotografije pune drame/ nije koristio ni blic, ni veštačko osvetljenje/ tako su i okolnosti pod kojima su nastale bile dramatične.

Boža je posle teške saobraćajne nesreće na motoru /2007/ bio prikovan za postelju, nepokretan, 4 meseca. Oporavak je tekao polako, ali uspešno. U tom stanju oporavka nekako mu je najviše prijalo da se druži sa životinjama, za ljude još nije bio spreman.

Projekat Zoo animal /koji se tek kasnije pretvorio u serijal započet je 2007. godine kada je sa sinom posetio zooloski vrt u San Diegu i fotografisao tigra.

Da bi kompletirao ovaj serijal Boža je posetio 6 zemalja i 17 zooloških vrtova.

Kupio bi kartu kao svaki posetilac zoološkog vrta, pripremio aparat i čekao. Čekanje i strpljenje su osnova svega, pogotovu kada su modeli životinje.

Ponekad je danima čekao na pogodan trenutak, na pogodno svetlo.

Čekanje i strpljenje se isplatilo. Nastala je fascinantna, upecatljiva serija koju zahvaljujući ljubaznošću autora za  čitaoce P.U.L.S.E magazina prenosimo:

Nagradjena fotografija

Ostatak fotografija i Božine druge projekte možete videti na njegovom sajtu http://www.bozaivanovic.com/v3/biography.asp

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

  Boža Ivanović, Fotografija, Snežana Moračić, Umetnost