Zaštitni znak Čaka Berija su četvorotaktni uvod na gitari i zapaljivi stihovi koji oslikavaju buntovištvo mladih 1950-tih.
Bio je deo grupe odabranih koji su istrgli ritam i bluz iz crnačkih korena i isprepletali ga tako da postane način života većine tinejdžera. Uticao je na generacije rok zvezda koje će ga naslediti, među kojima su najznačajniji Bitlsi, Rolingstonsi i Bič Bojsi. Ipak, borio se sa finansijskim poteškoćama tokom karijere i često bio u sukobu sa zakonom. Čarls Edvard Enderson Beri rođen je u porodici srednje klase u Sent Luisu u Misuriju, 18. oktobra 1926.
Kao tinejdžer imao je koncerte u srednjoj školi, ali je prekinuo školovanje kad je osuđen za oružanu pljačku i tri godine proveo u popravnom domu za maloletnike.
Kad je izašao na slobodu zaposlio se kao frizer, a uveče bi svirao u triu sa bubnjarem Ebijem Hardingom i pijanistom Džonijem Džonsonom. Džonson je ostao sa Berijem tokom čitave karijere. Na njega su uticali heroji bluza poput Madija Votersa i Ti Boun Vokera, kao i belačka vestern i kantri muzika, a pevao je čisto kao Net King Koul.
„Moja muzika je jednostavna stvar”, jednom je izjavio.
„Svako može da sedne i pogleda set simbola i napravi zvuk koji muzika predstavlja”.
Optužen
Studijsku karijeru započinje 1955. kada je na legendarnom Chess (Šah) albumu u Čikagu objavio pesmu Maybellene, koja će postati jedan od prvih hitova rokenrol muzike.
Sledećih nekoliko godina, postigao je veliki uspeh sa hitovima namenjenim adolescentima, poput Roll Over Beethoven, Sweet Little Sixteen, Carol i klasika Johnny B. Goode.
Njegova muzika prevazišla je okvire crnačke, što je za mnoge njegove crne savremenike predstavljalo problem, iako su beli tinejdžeri za vreme Ajzenhauerove vlasti u Americi tragali za nečim novim.
„Svirao sam pesme koje su oni želeli da čuju”, rekao je.
„Tako su imali osećaj da dobijaju ono što žele”.
Pojavljivao se u nekoliko rok filmova kao što su Rock, Rock, Rock i Mr Rock and Roll, oba iz 1957, Go Johnny Go iz 1959; i Jazz on a Summer’s Day iz 1960. godine.
Dve godine kasnije 1962. optužen je zbog prevoza maloletnika preko državne granice za nemoralne svrhe.
U pitanju je bila 14-godišnja devojčica koju je, kako je rekao, iz Teksasa dovezao u Misuri da radi u garderobi njegovog noćnog kluba u Sent Luisu.
Kad ju je otpustio, prijavila ga je policiji. Na sudu, sudijski rezime bio je očigledno rasistički te je kasnije čitav proces proglašen ništavim.
Dvosmislice
Osuđujuća presuda na drugom suđenju unesrećila ga je dodatno, jer je rezultata bila dvogodišnja robija.
Izlazak iz zatvora podudario se sa ritmom i buđenjem bluza u Britaniji. Njegove pesme izvodili su bendovi poput Bitlsa i Rolingsonsa, pa je tako njegov rad otkrila i nova generacija.
„Ako biste rokenrolu dali neko drugo ime, mogli biste ga zvati Čak Beri”, čuvena je rečenica Džona Lenona.
Usledile su uspešne turneje. Snimio je još nekoliko hitova No Particular Place to Go iMemphis, Tennessee. Najveći hit snimiće kasnije u Britaniji 1972. u netipičnom i neobičnom albumu, My Ding-a-Ling, krcatom dvosmislenim stihovima.
Kad nije izbacivao hitove, Čak Beri je oduševljavao publiku uživo nastupima. Zaštitni znak postao mu je pačiji hod, kada je čučeći išao po bini tokom solo deonica na gitari.
Van scene, bio je pomalo nezgodan lik, što se moglo videti u filmu iz 1987. Hail! Hail! Rock ‘n’ Roll. Film je priča o turneji na kojoj je bio sa entuzijastom Rolingstonsa Kitom Ričardsom.
Iste godine, objavio je i eksplicitnu autobiografiju, koju je lično pisao.
Zatvorska kazna
Pratila ga je i priča da je škrt. Za mnoge koncerte tražio je pare unapred, a 1979. služio je 100 dana zatvorsku kaznu zbog utaje poreza.
Bilo je i posle sukoba sa zakonom, Tokom 1988. tužila ga je žena jer ju je navodno udario u lice.
Dve godine kasnije dobio je tužbu grupe žena koje su otkrile da je imao skrivene kamere u toaletima njegovog restorana u Misuriju.
Takođe je dobio uslovnu kaznu zatvora zbog posedovanja marihuane.I u poodmaklim godinama nastavio je da svira koncerte i krenuo na evropsku turneju 2008. u 82. godini.U januaru 1986. godine, Beri je bio među prvim muzičarima koji su primljeni u Kuću slavnih rokenrola uz komentar koji je sumirao njegov doprinos popularnoj muzici.„Iako se ni za jednog čoveka ne može reći da je izmislio rokenrol, Čak Beri je najbliži tome jer je jao pojedinačna figura bio taj koji je sastavio sve bitne delove.”I sam Beri imao je jednostavno objašnjenje sopstvenog uspeha.„Zapanjuje me kad čujem kako ljudi kažu: `Želim da izađem i saznam ko sam`. Ja sam oduvek znao ko sam. I da ću biti slavan makar me to ubilo”.
Čak Beri – čovek koji je postavio temelje rokenrola napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →