Crtice o francuskoj šansoni

Crtice o francuskoj šansoni – Nevinost detinjstva i surovost sveta

Francuske šansone imaju širok tematski opseg. Peva se, odnosno pevucka, ne samo i ne jedino o ljubavi, već o raznim životnim i filozofskim temama, o porodičnim odnosima, poslu, životinjama, veri, uspomenama, istoriji, prolaznosti, starosti, nasilju, putovanjima…Tekst je uglavnom važniji od same melodije, koja je neka vrsta molske pratnje uz poeziju i priču.

Neke od sjajnih šansona posvećenih deci (ne dečije pesme već pesme u kojoj su glavne ličnosti deca) su među najpopularnijim francuskim pesmama, poput melanholične „Mistral ganjan“ (Mistral gagnant – radi se o vrsti dečijeg slatkiša), nekadašnjeg rokera RENOA (Renaud). Ova nežna pesmica je prepevana u desetinama verzija, a 2015. godine u jednoj anketi je proglašena najpopularnijom francuskom šansonom – ispred Brelove „Ne me quitte pas“ (Ne ostavljaj me) i Barbarinog „L’aigle noir“ (Crni orao).

„Mistral gagnant“ je posvećen Renoovoj petogodišnjoj ćerkici. Pevač opisuje trenutak svakodnevnice – ostao da blista zauvek – tokom kog otac hraneći sa kćerkom golubove pripoveda o svojim dečačkim uspomenama i o ukusu slatkiša „mistral ganjan“ i karamela koje bi kao klinac ponekad zdipio u lokalnoj prodavnici.

„…Da sedimo na klupi, makar na pet minuta,

Da gledamo zalazak sunca koje nestaje,

Da ti pričam o lepim vremenima, što su umrla, al baš me briga,

…

I da slušam tvoj radosni smeh, što uzleće u visinu,

Kao krik ptice u daljini.

I da ti kažem da treba voleti život

Voleti ga iako je vreme ubica,

koje sa sobom odnosi dečiji smeh,

kao i ukus slatkiša „mistral gagnant“,

kao i ukus slatkiša „mistral gagnant“.

Suprotnost između nevinosti detinjstva i okrutnosti sveta je jedna od tema u ovim pesmama o deci. PIJER PERE (Pierre Perret), pevač izuzetno duge karijere koji je objavio na desetine albuma, napisao je dirljivu pesmicu „Ne sekiraj se moj mali vuče“ (Pleure pas mon petit loup), punu empatije i posvećenu devojčici – žrtvi nasilja. U pesmi se opisiju sva čudesa sveta koja će joj prikazati i koja će učini da zaboravi na preživljeni bol. Tekst koji nas vodi kroz lepote planete i kroz različite kulture je veličanstven u svojoj raskošnoj jednostavnosti.

„…Povešću te da osušimo tvoje suze na vetru sa sve četiri strane sveta,

Udisaćemo ljubičice u Parmi i začine u Kolombu.

Gledaćemo reku Amazon i dolinu Orhideja,

I decu koja peru stomake, poput sapuna, cvećem tek ubranim.

Ne brini, moj mali vuče,

To je život, ne plači.

Zaboravićeš, moj mali vuče,

Ne plači…“

Prerano preminuli šansonjer PJER BAŠLE (Pierre Bachelet), autor muzike u nekada čuvenom erotskom filmu „Emanuelle“, često je pevao pesme sa socijalnim sadržajem („Les corons“) i porodičnom tematikom, poput dirljive pesmice „Ne plači Bulu“.

Dva dečaka sede na trotoaru nakon škole i ćaskaju. „Šta je za tebe život? pita jedan. „Jesti sladoled i tako dalje“, kaže onaj stariji. „I ja volim sladoled“, kaže manji dečak, „ali ne baš i tako dalje“. Onda prepričavaju doživaje iz porodice. Jednom je otac pijanac i pravi gužvu po kući kada se napije, pa komšije zovu policiju. Drugi dečak nema oca koji je napustio porodicu. A majka kaže da je tako bolje. Ali njemu kog zovu Bulu, baš i nije bolje…

„Znaš, moja mama uvek ima suze u očima,

Ponekad poželim da shvatim,

Znaš, od starenja ljudi pošašave,

Pošašave što su stari.“

„Objasniću ti, lako je:

Što si stariji sve je lošije,

Sve je više smorno,

Manje se zabavljamo, naravno.

…

Zato je ona tužna, eto zato.

La la la, ne plači, Bulu,

Sve ćemo promeniti.

La, la, la ne plači, Bulu,

promenićemo sve.”