Dejzi i Glorija kao alhemičarke Ficdžeraldovog doba

Važno je razumeti da je Ficdžerald od samog početka bio ambivalentan prema njegovoj ,,kreaciji” plašeći se da će flapper devojka biti oličenje ne samo slobode već i  moralne anarhije i  nesmernosti. Sve više, koristio je kao simbol ne samo novog poretka već i društvenog nereda i konflikta.   Promene u društvenoj strukturi tokom dvadesetih i tridesetih se mogu identifikovati kroz analizu nekoliko promena koje su se pripisale ulozi žene. Liberalna žena je oslobođena moralnih stega. Postalo je normalno imati ljubavne afere, otvoreno pokazivati osećanja i seksualnost. Džibson devojka je ostala u istoriji. Zahvaljujući glamuru i reklamama koje su menjale svest i težnju žene pojačao se apetit za zabavom. Sve ovo je doprinelo rođenju nove žene. Kao takva, nova liberarna žena, oslobođena stega, dobila je auru mistične žene. Ova žena postaje dominantna i može svesno ili nesvesno da uništava. Međutim, njeno simbolično značenje je mnogo veće od dramatizovanja promene ženske uloge u društvu. Žena kao Glorija ili Dejzi može da predstavlja celo društvo koje je plitko i bez značaja. Glorijin san je slika nje same, a san, odnosno opsednutost sobom, njoj postaje noćna mora. Vrednosti Džez ere, prema Blumu, su opisane kroz žene u Ficdžeraldovoj fikciji. On je savršeno definisao modernu ženu dvadesetih, objasnio koliko je lepota važna i time postao glavni muški pisac koji je imao osobit uvid u žensku psihologiju i društvenu evoluciju žene.

Jedan od bitnih aspekata američkog sna o kojima je Ficdžerald govorio u svojim delima je lepota. Ficdžerald nam naglašava važnost lepote kroz likove njegovih heroina. Težnja za lepotom je deo američkog sna pa žena u njegovoj fikciji teži savršenstvu i svaki njegov junak mora da ima takvu ženu pored sebe. Sa Dejzi i Glorijom, verovatno, zahvaljujući svojoj Zeldi, postavio je standard lepote koju je video u svom društvu i pokazao nam površnu želju za životom pod uslovima koji vode do moralnog i duhovnog uništenja. Čovek obično želi da oženi onu ženu koju smatra lepom, ali opsednutost lepotom ovde je nešto iznad stvarnosti. Ovde je ideja lepote fizičke prirode, dok ona druga, duševna pa i intelektualna izostaje. Takva lepota je nesavršena jer je površna.

Naše heroine Glorija Gilbert i Dejzi Fej su poznate šiparice, žene slobodnog duha koje vole život i žive ga punim plućima. One su primer žene dvadesetih – lepe, nezavisne, neodgovorne i možemo slobodno reći ,,prožderačice muškaraca”.  Lepota može da posluži kao magični štapić koji žena poseduje i čime dobija sve što u životu poželi. Prema Jungu, model fatalne žene potiče iz kolektivne nesvesti i univerzalan je. Projektovana slika ovog arhitipa je obojena iskustvima, strahovima i željama od kojih je Ficdžerald stvorio slike. Kao univerzalan američki model žene dvadesetih, Dejzi i Glorija su slične. Ficdžeralove heroine su svemoćne i posebne. One su božanstveno lepe i obožavane zbog svoje lepote. Iako pojava ovih fatalnih žena privlači i izmamljuje poštovanje i divljenje, posvećenost njoj ne može izaći na dobro. One, uglavnom, dolaze sa manje moderne strane Amerike – sa zapada. One su odrasle u manjim sredinama gde se tradicija kosila sa vrednostima modernog doba. Njihovi snovi nisu u okviru mogućnosti lokalnih momaka pa moraju naći nekog ko bi ih izbavio odatle i obezbedio im lepšu, uzbudljiviju budućnost i sve ono što one smatraju da zaslužuju. Tom dolazi u Luisvil i oslobađa Dejzi. Glorija se iz manjeg grada seli u Njujork nebi li se srela sa sudbinom koju njena lepota obećava. Njihov društven život je obojen sa bezbroj zabava, mnogo muškaraca i glasina koje kruže o njima. Dejzi i Glorija pošto dobiju naklonost svojih izbranika postaju naporne, hladne i sebične. Podsetimo se Glorijine ravnodušnosti prema Antoniju, kada odbija da postane majka zbog savršenosti svog tela, njena projekcija sebe kroz odraz u ogledalu i uočavanje bora, neraspoloženja zbog toga što ljudima njeno lepo lice deluje umorno. Ili Dejzinog negativnog stava prema Tomu, kasnije i njene neodlučnosti zbog koje ruši Getsbijev san.

Ficdžeraldove heroine imaju ,,ono nešto”. Iako je fizička lepota imperativ kod njih, moramo videti šta se krije iza ovih fatalnih žena. Glorija ima lepo telo i lepo lice čime je opsednuta. Ona je svesna svoje lepote i svesna divljenja koje izaziva.  Za Ričarda Karamela, njenog rođaka, ona je prilično plitka. Za Antonija, ona je ostvarenje sna. Ponosan je na nju, uliva mu samopouzdanje kada su u društvu. Međutim, kada su sami, osećanja su malo drugačija. Ono što Glorijinu lepotu čini tako jedinstvenom i destruktivnom je, zapravo, njena opsednutost sobom. Za nju je lepota najvažnija u životu i to je jedino što ona želi da neguje. Njena neuhvatljivost i živahnost su neodoljivi pa ovo upotpunjava definciju da je nešto više od svakidašnje lepote. Priča kojom počinje roman – razgovor između glasa i lepote daje nam odgovor na pitanje koja je uloga u njenom životu.

Lepota i glas

Ona je bila neshvatljiva jer su u njoj duša i duh bili jedno – lepota njenog tela bila je suština duše. Ona je bila ono jedinstvo za kojim su tragali filozofi kroz mnoge vekove. U ovoj prirodnoj čekaonici vetrova i zvezda ona je sedela već stotinu godina, u miru, razmišljajući o sebi. Postalo joj je najzad jasno da se ponovo mora roditi.

LEPOTA: Kuda ću putovati sada?

GLAS: U novu zemlju – zemlju koju do sada nikad nisi videla.

LEPOTA: (mrzovoljno) Mrzim da se ubacujem u ove nove civilizacije. Koliko će biti dug moj boravak ovog puta?

GLAS: Petnaest godina.

LEPOTA: A kako se zove to mesto?

GLAS: To je najbogatija, najdivnija zemlja na svetu – zemlja čiji su najmudriji malo mudriji od najglupljih; zemlja u kojoj vladri imaju umove kao deca, a zakonodavci veruju u Božić Batu; gde ružne žene vrše kontrolu nad jakim muškarcima.

LEPOTA: (začuđeno) Šta?

GLAS: (veoma potišteno) Da, to je veoma tužan prizor. Žene sa zaturanim bradama i bezobličenim nosevima idu okolo u sred bela dana i govore ,,Uradi ovo!”, ,,Uradi ono”, a svi muškarci čak i oni najbogatiji, izričito slušaju svoje žene koje zvučno nazivaju ,,gospođa”.

LEPOTA: Ali, to ne može biti istina! Mogu da razumem njihovo pokoravanje ženama koje poseduju draži – ali debelim ženama, koščatim ženama, ženama sa upalim obrazima…

GLAS: Ali to je tako.

LEPOTA: Šta će biti samnom? Kakve izglede imam ja?

GLAS: To će ,,teže ići”, ako mogu da upotebim tu frazu.

LEPOTA: (posle pauze pune nezadovoljstva) Zašto da ne odem u stare zemlje, zemlje grožđa i slatkorečivih muškaraca ili zemlje brodova i mora?

GLAS: Očekuje se da će one biti uskoro veoma zaposlene.

LEPOTA: O!

GLAS: Tvoj život na zemlji biće, kao i uvek, interval između dva značajna pogleda u svetskom ogledalu.

LEPOTA: Šta ću biti? Kaži mi!

GLAS: Prvo se mislilo da ćeš ovoga puta ići kao filmska glumica, ali uostalom, to nije preporučljivo. Bićeš prerušena u toku ovih petnaest godina u ono što se zove ,,devojka iz otmenog duštva”.

LEPOTA: Šta je to?

GLAS: To je neka vrsta lažne aristokratije.

LEPOTA: Lažna aristokratija! Pa šta je to lažna aristokratija?

GLAS: To ćeš takođe otkriti u toj zemlji. Naći ćeš mnogo toga što je lažno aristokratski. Isto tako, i ti ćeš raditi mnoge lažno aristokratske stvari.

LEPOTA: Sve to zvuči vrlo prosto.

GLAS: Ni upola tako prosto kao što jeste. Bićeš poznata u toku petnaest godina kao dete regtajma, vrtirep, dete džeza i vamp dete. Igraćeš nove igre, ni manje ni više, otmeno, no što si igrala stare.

LEPOTA: (šapatom) Da li ću biti plaćena?

GLAS: Da, kao i obično – ljubavlju.

LEPOTA: Da li će mi se dopasti da me zovu dete džeza?

GLAS: Jako će ti se dopasti… 

Lepota, koja je Glorija, pita gde ide i kakav će joj život biti. Glas je Ficdžeraldovo prevođenje lepote i nagoveštava borbu koja će postojati i koja će se voditi u Gloriji. Glas kaže lepoti da će je ljudi voleti i da će njen život na zemlji biti prividno aristokratski. Ona će biti samoživa i društvena devojka. Glas nam otkriva da u društvu gde su lepota i novac imperativ, iste stvari koje nemaju smisla – lepota i novac će igrati glavnu ulogu u njenom životu i da će stvari biti prostije nego što može da zamisli. Glas nam, takođe, otkriva i ulogu muškarca koji prihvata lepotu uz sebe, društvo tj. lažnu aristokratiju i moralnu prazninu iste. Glorija je uvek u centru pažnje i član visokog društva. Ona dosta razmišlja i fino se izražava, ali ne možemo je toliko voleti jer njena gordost i nihilizam izazivaju antipatije.

Veliki razvoj mas medija – časopisa, televizije, radija, filmova i reklama učinio je da se Američki snovi stvore iznad granica stvarnosti.  U skladu sa razvojom filmske industrije, mladi ljudi su želeli da postanu filmske zvezde što je bila nova profesija u to vreme. Bilo je popularno biti na naslovnicama časopisa, biti zvezda i osećati divljenje i zavist ljudi oko sebe.  Mediji su učinili da zvezde budu veoma popularne u američkom društvu što se ni do danas nije promenilo. Popularnost ovih ljudi je simbol uspeha. Glorija je sebe videla na velikom platnu i želela da bude uspela senzacija na filmu jer je čula da Meri Pikford zarađuje milion dolara godišnje.  Međutim, Antoni se ne slaže sa njom.

Ali to je smešno! Ti ne želiš da ideš na film da tumaraš kao mesečarka oko studija čitav dan s gomilom prostih statista.

–          Baš Meri Pikford mnogo tumara okolo kao mesečarka.

Nije svako Meri Pikford

Antoni, očigledno, veruje u stare vrednosti kada je u pitanju uloga žene u društvu. Zbog toga ni ne podržava ideju da Glorija postane glumica. On smatra da je za ženu dovoljno da bude zaljubljena i očekuje od nje da bude kući i da ga čeka da se vrati. Glorija uprkos Antonijevom negodovanju kasnije odlazi na probu, ali njena lepota i godine ne zadovoljavaju kriterijume Holivuda. Činjenica da je odbijena i da nije dovoljno lepa izaziva emotivni slom sa kojim će se teško nositi kasnije. Imamo dokaz da lepota ne otvara sva vrata i da je potrebno više od lepog lica ili tela za neke uloge u životu. Ficdžerald je nastavio da istražuje dve osobite mane moderne žene – njihovu beskorisnost i dominaciju nad čovekom.

U Velikom Getsbiju, imamo Dejzi koja ne priča već šapuće da bi ljudi morali da joj se približe kada žele da je čuju. Ona je otvorena, druželjubiva i veoma bogata. Dolazi iz malog grada. I bila je svakako najpopularnija devojka u Luisvilu. Oblačila se u belo i imala je bela sportska kola, tako da je telefon zvonio po ceo dan i mladi oficiri iz logora Tejlor tražili su privilegiju da je rezervišu za to veče.

,,Barem na sat vremena!”  I Nik Karavej je opisuje tako nevino: Lice joj je bilo tužno i lepo, sa bistrim očima i strasnim usnama, ali u njenom glasu postojalo je ushićenje koje muškarci kojima je do nje bilo stalo nisu umeli da zaborave.

Uprkos neodoljivom šarmu i belim haljinama koje simbolizuju nevinost i čistotu postoji nešto strašno kod Dejzi. Ona je zadovoljna u lošem braku iako je svesna da Tomu nije dovoljna i da ima ljubavnicu, ne provodi dosta vremena sa ćerkom koju dadilje vaspitavaju. Ona je žena trofej, popustljiva i pasivna, bleda lepotica koja tiho podnosi kontrolu svog muža. Iako nam pisac ne naglašava šta bi Dejzi trebala da radi, jasno nam je da je nesrećna zbog situacije u svom životu. Bezdušnost koju pokazuje prema Getsbiju na kraju, kao i sposobnost da voli dva čoveka u isto vreme govori o dvostrukoj ličnosti i nemarnosti. Dejzi nije dobra majka i izvršava ubistvo bez predumišljaja.

Problem sa Glorijom i Dejzi je da nemaju svoj identitet ili da zbog onoga što jesu kao ličnosti nisu cenjene. One ne rade ništa produktivno. Rade samo ono što svakodnevna rutina zahteva – doteravaju se, sa uzbuđenjem iščekuju velika okupljanja i divljenje svog okruženja. Ficdžerald je takođe opisao društvo jakih žena, radije žene koje dominiraju nad svojim muževima i, namerno ili ne, dovode ih do ludila. Muškarci u njegovim romanima iako su lepi nisu toliko jaki ili ludi sami od sebe, već ih žene čine krhkim emotivcima i nestabilnim ličnostima čija se svest sve više i više sužava. Oni odbijaju da prihvate realnost i probude se iz snova koje sanjaju i realno sagledaju situaciju. Dejzi dovodi Getsbija u opsesivno – kompulzivno stanje dok Glorija zamera Antoniju na njegovoj pasivnosti, nezainteresovanosti, pa kasnije i na alkoholizmu ne uviđajući da i ona poseduje te iste mane. Ove žene nisu moralne, ali moral nije ni važan toliko. Zarobljene su u nemoralnim ulogama, njihovi izbori u životu su veoma ograničeni i izgleda da se tiču njihove lepote.

Džordan kao profesionalna golferka je jedna hladnokrvna žena koja radi sve zarad svojih interesa. Na početku Nikovog pripovedanja saznajemo da je vezana za skandal tj. prevaru na turniru što nam govori da vara da bi osvojila popularnost i došla do uspeha.  Džordan Bejker je instinktivno izbegavala pametne, oštroumne muškarce, a sada sam uočio da je to zbog toga što se oseća sigurnije na terenu na kojem je svako odstupanje od kodeksa nemoguće. Ona je bila neizlečivo neiskrena. Nije mogla da podnese da je u podređenom položaju i, s obzirom na takvu nespremnost, počela je da vrda dok je bila veoma mlada da bi održala taj hladni, drski osmeh namenjen svetu, a da bi ipak udovoljavala zahtevima svog zategnutog ženstvenog tela.   Džordan je devojka iz časopisa. Ona je privlačna dama kao Glorija i Dejzi.

S druge strane Mirta, Tomova ljubavnica, ima manju ulogu lepotice i za nju je ovaj ideal lepote nedostižan. Ovde imamo problem neiskrenosti sa lepim ženama. Relevantno je da su uz pomoć svoje lepote uspele da načine pomake u svom životu. Glorija je zahvaljujući svojoj lepoti ušla u svet bogatih. Dejzi se, takođe, popela na viši nivo, tako neodoljiva i šarmantna. Džordan je svojom bezobraznom ravnodušnošču osvojila Nika i na kraju ga isto tako i zaboravila. Mirta se služi svojom lepotom da dođe do boljeg društvenog statusa. Na neki način, sve ove žene, kao i one ostale koje su opisane, koriste svoju lepotu kao ključ uspeha za izlaz iz malih gradova i zarad ostvarenja njihovih snova. Ovde je neiskrenost lepih žena, takođe, bitna karakteristika, ali možemo se složiti sa Nikom Karavejom da je neiskrenost kod žene nešto što nikada ne osuđujete mnogo. Dovoljno je da budu neodoljivo ili prokleto lepe nebi li se uklopile u savršenu sliku budućnosti koju su sebi već stvorile. Ovo je korist njihove lepote. Osim toga, poseduju kvalitet neuhvatljivosti i izvesnu dozu mističnosti koju nose zajedno sa skupim nakitom i odećom što i upotpunjuje našu viziju njihove savršene fizičke lepote.

Neki od kritičara interpretovali su ovo kao bestidne izjave o američkom društvu i vrsti žena na koje se američki san odnosi. Ovo društvo je opsednuto pre lepotom nego moralom jedne ličnosti, inteligencija je manje važna i kultivira se površnim stvarima.  Ficdžeralove žene brinu samo o sebi i izgleda su osuđene na patnju zbog toga. Njegove žene mogu da budu negativno kritikovane upravo zbog nedoličnog ponašanja jer su uvek na margini, čak i zbog svojih liberalnih stavova pema životu i budućnosti. Ali, moramo priznati da su sasvim u skladu flapper devojke koje su vladale ovom modernom erom. Sve ove žene koje su cenjene zbog svoje lepote, šarma i koje vrede koliko i trofej vode do uništenja stabilnih veza i pokazuju da je američki san prividan. Svaka od njih ima vrednosti, ali muškarci koji su sa njima tu stranu njih ne prepoznaju. Ovo je jedan od problema u savremenom društvu na koji Ficdžerald aludira. Žene ističu svoj fizički izgled u prvi plan, a njihova unutrašnja lepota ostaje skrivena i kvaliteti se svode na površnost. Zapravo, one služe kao ukras. One veruju da je lepota sve što treba da poseduju, teže božanskom idealu i fizičkoj perfekciji, opsednute su time što ih i vodi u prazninu. To ih čini nesrećnim junakinjama jer zanemaruju i ne neguju svoju emotivnu, intelektualnu i duhovnu stranu. I opet, sve se vrti oko novca. Lepota je novac – u prevodu lepota je skupa. Ficdžerald je one manje lepe žene opisao sa blagom dozom podsmeha jer idealna lepota ovu manje primetnu lepotu baca u senku.

Ovakvo shvatanje u društvu je i danas uobičajeno. Neminovno je da se u nekim slučajevima  lepota  ceni više od moralnih vrednosti i intelekta žene. S toga i mlade devojke sve više žele da izgledaju kao zvezde – glumice ili modeli. Pritisak na žensku populaciju, pa i mušku, je ogroman i nameće se da ljudi budu privlačni, primećeni i u centru pažnje. Žena danas ima mnogo više mogućnosti i ciljeva u životu, pa je uloga malo izmenjena. Više se cene kvaliteti, koji nisu u onom vremenu. Nije toliko ekstremno kao kod žene Ficdžeraldovog doba. Danas lepota ne mora da znači da žena svuda ima prolaz i da je njen uspeh zasnovan samo na osnovu izgleda već da se, osim lepote, cene i neke druge osobine za koje mora da poseduje određeno znanje, iskustvo, veštine i kvalitete. Dodaćemo da u ovom slučaju Američki san diktira da muškarac mora da ima lepu ženu pored sebe da bi bio srećan, što vodi do nepotpunih i nezdravih veza.

“I shall go on shining as a brilliantly meaningless figure in a meaningless world.”

Za P.U.L.S.E: Sandra Drobnjak

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

Literatura:

1. Jacobs, Olivia D. THE BEAUTIFUL BETRAYER: A STUDY OF THE ARCHETYPE OF THE BITCH-GODDESS IN SELECTED AMERICAN FICTION OF THE 1920s AND THE 1930s

2. Hogan, Harlan. “AMERICA in the 20th CENTURY, the Roaring Twenties.” Broadview Media, Inc.

3.  Ficdžerald, Skot F.“Veliki Getsbi.”  Politika, narodna knjiga 2004. (preveo Lazar Macura)

4.  Ficdžerald, Skot F.”Lepi i Prokleti.” Politika, narodna knjiga 2005. (Prevod Fušanka Jovanović)

  Književnost, Sandra Drobnjak, Skot Ficdžerald