Dubina slave impresionista, Kamij Pisaro

 

Ova knjiga me je impresionirala, zavela. Ne, ona nije poput ostalih biografija, koje su poprilično krute, jednoličnih nota, koje zamaraju nabrajanjem taksativnih činjenica, više je raznobojna nalik njihovim, impresionističkim platnima. Oslikavajući put jednog od vodećih ličnosti, impresionizma, Kamij Pisara, nadasve verodostojno pruža uvid u društvo i socijalnu turbulenciju toga doba.

 

 

Iscrtavajući, pokretima kičice, impresiju i lični doživljaj viđenog, jedna marginalizovana grupa „neshvaćenih“, „odbačenih“, mukotrpno i strpljivo gradi svoju, tada još nepriznatu, arhitektonsku građevinu, nesvesno utiskujući žig besmrtnosti.

 

Irving Stone

 

Autor ove knjige, Irving Stoun, bez premca i lažne skromnosti, slobodno može da ponese titulu velemajstora biografskih saga književnosti. Njegova biografija Vinsenta Van Goga, „Žudnja za životom“, je pravi način da zajedno sa tvorcem „Zvezdane noći“ proživite njegovu neshvaćenost i nerazumevanje sredine. Impresivna dela današnjice nailazila su na uskogrdost, rezervisanost, odbijanje, sablažavanje palanačkih krugova, ogrezlih u dogmatske i sterotipne stigme realizma. Takođe, Irving Stoun, podario nam je i nezaboravnu skasku o renesansnom umetniku, Mikelanđelu Bunarotiju, sam naziv „Agonija i ekstaza“, naslućuje sa čim se taj velikan susretao.

Sa ovom knjigom, bićete svedoci jednog pokreta u nastajanju, koji će pretumbati jedan svet, okrećući ga naglavačke. Šetaćete se razrovarenim Parizom, no umesto bojnog polja, sad će te zateći one široke bulevare sa kojima se on sam toliko danas ponosi.

 

 

Čućete kas konja, koji vuku kola,uzvike uličnih prodavaca novina i ostalih drangulija. Dućani pretrpani mnogobrojnim sitnicama, iskakaće tu, na svakom uglu. Žene u haljinama ispod kojih vire na hiljade slojeva, zamahivaće svojim zadnjicama, sakrivenim sunđerastim jastučićem. Postaćete nemi svedoci rasprava o politici, kulturi u skromnim kafeima Pariza. Bićete u društvu jednog Monea, Renora, Manea, Sezana, Van Goga, Zole, Pisara i Bodlera. Sa tom svitom neshvaćenih slikara i pisaca, obilazićete, raskošne u svojoj lepoti i neprepoznatosti, pejzaže Provanse, Normandije i Monmartra. Sa velikanima od kičice, pera, ove izuzetno plodne umetničke epohe   delićete boli i svetlucavo- retke trenutke zanesenih užitaka.

 

 

Taj plemeniti i velikodušni Pisaro, mnogima od svojih sapatnika je pomagao, podučavajući ih bez imalo sujete i pretecioznosti, tehnikama koje su potpomagale njihova nemala slikarska umeća. Ta, taj dugobradi čovek, živahnih, radoznalih očiju, velikih umetničkih apetita, mnogima od njih je pružio i utočište, deleći svoj skromni hleb sa njima. Umesto bonvivanstva i raskalašne boemštine umetnika sa Monmartra, mi se ovde susrećemo sa siromaštvom i omalovažavanjem impresionista. Njihova dela nikako se nisu uklapala u preoštre i prastare aršine tadašnje publike. Pratiti Pisara na tom putu da unovči svoja dela kako bi nahranio svoju mnogobrojnu porodicu, bilo je istovremeno teško i nadahnjujuće. On je čvrsto rekao ne, nasleđenom trgovačkom poslovanju i otisnuo se u neizvestan i nemislosrdan svet umetničkog pregaoca. Oženivši se bonom, služavkom svoje porodice, poljuljao je znatno krute društvene predrasude. Razbaštinjen od svoje primarne porodice, ipak je uspeo da sačuva prezrelo zrno njihove ljubavi. Mukotrpnim radom, istrajnošču i upornošču, oplemenio je svoj dom i svoj život ljubavlju.

Nakon godina progona i izganstva iz tog sveta uštogljenih, no priznatih umetnika, javnost će proniknuti i uočiti vrednost njihovih drugačijih dela i početi da posmatra ovaj svet kroz vizuru impresionista. Ovo je priča o strasti, predanosti, upornosti, o glasnoj želji odbačenih da budu priznati u ovom svetu, koji samo u načelu, salonski pristaje na različitosti. Eho tog glasa želje impresionista odjekuje i danas.

 

 

Šta bi rekao Van Gog, da može da ugleda svoje „Suncokrete“ u muzeju, u Amsterdamu?! Ljudi tada nisu bili spremni na inovacije, novotarije, no da li je nešto promenjeno danas?! Rekla bih da nije, ono drugačije uvek je izloženo podsmehu, nerazumevanju, mediokritetstvu učmale sredine.

za P.U.L.S.E: Aleksandra Čolić

5 1 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments