Filmska kritika u Vajmarskoj republici – Period stabilizacije u Vajmajrskoj republici, poklopio se sa razvojem filmske industrije u toj turbulentnoj zemlji. Liberalna demokratija koje su sile pobednice u Prvom svetskom ratu uspostavile na teritoriji Nemačke bila je plodno tle za razvoj kreativnih industrija. U isto vreme, politički i kulturni život, odvijao se obojen ekstremnim političkim stavovima – revolucionarnim vrenjem potpomognutim iz SSSRa i resantimanom brojnih nacionalističkih i antisemitskih organizacija (iz kojih će za nešto više od deceniju izroditi nacional-socijalizam).
Film je odmah zainteresovao pre svega leve intelektulace koji su pisali podjednako filmske kritike na način na koji ih danas razumemo (gledali film pa rekli šta misle o njemu) i teorijske radove koji se bave samom prirodom novog medija. Kritika se najčešće sastojala od toga, da filmovi mogu biti snimljeni samo u velikim studijima i da su zato nužno buržujska umetnost. Takođe, često se poziva da se prikazuju sovjetski (uglavnom propagandni) filmovi..
Metropolis
Remek – delo naučne fantastike smešteno u distopijsku budućnost u kojem vladaju nepremostive klasne razlike, bio je najskuplji film ikad snimljen u svoje vreme (koštao je 5 milona Rajhsmaraka). Polemike o filmu traju i do danas i svako ko je ikad prišao kameri, bar jednom je rekao da je Metropolis uticao na njega. Kritičari onog doba, ipak nisu bili toliko pozitivni Willy Hass (to je Dimitrije Vojnov Vajmarske republike, kad on kaže da je film dobar, ljudi su išli da gledaju – i obratno gledali njemu u inat) bio je kritičan prema nedostatku ideološke perspektive u filmu. Mešavina marksizma, ničeizma i hrišćanske ikonografije stvorile su od Metropolisa “ideološki film bez ideologije” – kako je rekao na stranicama Film -Kuriera.
Kritika Hansa Egebrehta, bila je osobito zanimljiva jer je inspirisan naučno fanstatičnom temom filma – napisao ju je iz budućnosti. Članak je mimikrija teksta iz istorije filma u kome se o Metropolisu govori kao o artefaktu daleke prošlosti (2003-u godinu je izabrao za daleku budućnost). Metropolis je prema njemu snimljen malo pre velikog klasnog konflikta u vreme kad su ljudi “nalazili utočište u simbolici srednjeg veka i divljenju mašinama, čiji ritam njihove duše nisu mogle da razumeju”. Nastao u takvom vremenu klasik naučne fanstike nije mogao da bude ništa drugo nego “lavirint laži i poluistina”..
Frau im Mond
Ova nema, naučno fanastična melodrama izašla je 1929e godine i sada se uglavnom smatra značajnim zbog inovativnih specijalnih efekata i predstavljanja ozbiljnih društvenih pitanja u “lakom žanru”. Glavni lik je neshvaćeni inženjer, koji veruje da može da napravi raketu, za put do Meseca. Očekivano njegovi motivi su plemeniti i naučni, dok su motivi zlih biznismena koji ga finasiraju-da pronađu zlato na Mesecu (logično!)
Kritičar Heinz Pol, koji bi da je danas živ, slao ljudima na fejsu peticije da se ukine Farma, pisao je za Berliner Borsen Courier, da se ozbiljna ideja raketnog leta ovim filmom “ne popularizuje već vulgarizuje”
Hans Sahl u Der Montag Morgen u sličnom maniru tvdi da je u pitanju “tehnološki napredna mladalačka fantazija – fasada bez sadržaja”.
Jedine pohvale koje je film dobio tiču se izrazito vernog prikaza rakete, što je delimično posledica izuzetno skupog studija koje je UFA produkcijska kuća dobavila, a delimično stručne saradnje nemačkog astronoma Hermana Oberta. (Režiser Fritz Lang će napustiti Nemačku po dolasku nacista na vlast, jer je Gebels zabranio njegove filmove, dok će Obert sarađivati i sa italijanskom i sa vojskom Rajha).
Kratak pogled na Vajmarsku kritiku ostavlja čudan utisak savremenosti (iste takve kritike mogao je napisati neki bloger danas, u formi “deset razloga zašto je sve ikad precenjeno”) i verne slike jednog prošlog doba. Kroz umetnost Vajmara, kao i kroz strastvenu i ponekad haotičnu razmenu ideja koja ju je pratila – vidi se duboko rastrzana zemlja, sposobna za izuzetne stvari i na kraju svesna da će ubrzo nestati.
Za P.U.L.S.E: Janko Kanja