„Газда” подсећа на младост

„Газда” подсећа на младост – Упркос свим, другим животним потребама, сакупио сам храброст и уз сагласност супруге отишао у Беч како бих се присетио ране младости. Цена: 55 евра редовном аутобуском линијом до Беча и 68 евра најјефтинија карта за концерт (коју ми пријатељ са Бечког института није наплатио). Још пар евра за неку успомену. Брус Спрингстин се највише приближио Србији концертом у Трсту, а ново приближавање било је прошлог четвртка у Бечу.

Брус Спрингстин је 1984. године објавио антологијски албум „Born in the USA” који му је донео планетарну популарност. Толику популарност у Америци да су га председнички кандидати својатали.

Излазак тог албума подударио се са најтежим периодом у мом животу: отац је био неизлечиво болестан и живео сам у мучном, паралелном свету са тугом у кући и са покушајем да имам икакав спољни свет. Брус Спрингстин ми је дошао као неки прозор. Куповали смо и пуштали његове плоче, замишљали да смо (брат и ја) постали рокери и драли се уз много јачи звук са грамофона. Велика мајка, која је увек била спремна све да учини, допусти, само да би били мање тужни због очеве болести одобрила је и да дођемо у Београд, две недеље након очеве смрти, да купимо први петоструки концертни албум „Live 1975–1985”.

Из ових разлога мени је одлазак на концерт много више – помисао на људску тугу, али и на утеху и радост која се може пронаћи у музици. Због тога је вредело отпутовати за Беч.

Према извештајима из аустријске штампе у публици је било 51.500 људи и проглашен је за концертни догађај године! И мени је запало за око – америчка застава са једне стране бине (аустријска са друге), и док сам размишљао са колико пуно поноса је Брус представља, колега из Беча ми је рекао како Американцима дискретно указују да не морају да истичу своје симболе јер им се могу догодити непријатности. Не и са Спрингстином, где су стотине Бечлија дошле на концерт са америчким обележјима. Спрингстин симболизује амерички народ, не и њену политику. Зато је Барак Обама позвао Бруса да му свира на инагурацији (пре четири године)

Концерту је трајао непуна четири часа – без минута паузе. Брус пева о обичном америчком човеку, његовим надама и страховима, у његовим песмама су радници (Working on the Highway), заљубљени (Becouse the Night), па и зли банкари (Jack of allTrades) којима се треба супротставити борбом и новом надом.

Започет и завршен (део пре биса) песмама препуним оптимизма: Сами ћемо решити проблеме и Земља наде и снова (We Take Care of our Own, Land of Hope and Dreams). Врхунац је био дечак из публике кога је извео да отпева како ишчекује сунчан дан (Waitin on a Sunny Day).