Izvan slobode – drugi deo

Ne mogu više da budem glup kao slikar, govorio je Marsel Dišan. Ne mogu više da budem glup kao strip crtač, kažem ja.

Kad strip crtač postane radnik (zanatlija) za gazde, zaglupljuje.

On, strip crtač, ponekad ona, postaje, u najbolju ruku, zvezda koja dobro zarađuje i crtački uzor kome se dive i koga oponašaju, uzor i standard koji se ne može dovoditi u pitanje. Iako ne govori ono što stvarno misli ili  ne crta onako kako stvarno želi. On je Najamnik. Nekada, znatno pre pojave medija, koji su brzo i lako zauzeli mesto opunomoćenika istine i pravde na zemlji, heroj je bio neko ko to postaje samim svojim delima. Od tada heroj je zvezda, najpre u prostoru tržišne logike medija (štampe), i pre svega  robe koja se dobro prodaje i koja postaje poznata zahvaljujući moći koju mu daje najpre medij u kome objavljuje. S obzirom da je strip najvećim delom prinuđen da igra ulogu medija, u suglasju sa medijem štampe (koja je, slično mediju televizije, svet bez istine), crtač najmnik postaje poznat na tržištu stripa.

Možda klasik, mit, legenda… Kao što su Winzor Mccay Mali Nemo, Alex Raymond (Flash Gordon, Rip Kirbi), Hal Foster (Prince Valiant), Milton Canif (Stive Canon), Dan Browne (Hogar the Terrible)… Pomenuti „klasici stripa“ jesu naravno veliki grafički uzori, izvor inspiracije… I toliko.

Duhu kapitalizma nisu potrebni ljudi koji misle, individualci, već oni koji rade, rade za gazde. Crtež i slika ili slikovno pismo nisu, razume se, u vlasništvu gospodina Logosa, ali možda Prelogosa. Što je priča koja zahteva argumentovanu teorijsku refleksiju.

Duhu materijaističkog, obezduhovljenog doba neophodni su saučesnici. Oni koji rade za gazde koje se mole duhu tržišne ekonomije i naravno profitu. U tom smislu, stripove ne kreiraju autori već urednici i gazde koje zastupaju apstraktne interese tržišta. U većem delu istorije stripa to je istina koja se mahom prećutkuje. Istorija stripova, bolje reći. Jer strip an sich ( po sebi ili sobom samim), uglavnom ne postoji. Strip kao takav postoji, hteo ne hteo, samo u ogledalu nečeg drugog. To drugo se zove kultura. U odvojenoj sferi slobode kojoj novac nije svrha.

U svetu fabrikovanja privida istine, strip je u američkoj štampi, dobio tek takozvanu razmensku vrednost. Kvantitet koji igra ulogu kvaliteteta. Početak stripskog kazivanja na primeru “Kraljice od Sabe“* naprečac je prenebregnut i gotovo zaboravljen, i  zadobio monopol kao američko kulturno dobro, to jest američki proizvod.

Lao Ce nikada nije izašao iz svoje ( kuće Tao–a ). Strip je odavno izašao iz sebe.

Sve drugo jače je od njega. Svet je veliki, strip je mali. Da bi opstao i izgledao kao veliki, prinuđen je da se pomeša sa svetom. Na svetovnoj pijaci niko ga ne zastupa. Zato su na takvoj tezgi stripovi uvek mnogo dominantniji od stripa.

Pop kultura i masovna kultura jesu naličje stripa, koje skriva njegovo lice pod obrazinom čitanog i popularnog. Zato je trgovcima duše stripa važno održati privid kao sveprisutnu i neupitnu sliku stripa. U lažnom svetlu obrnutog vrednosnog koda, kao i u svemu ostalom, ulogu mudraca dobilla je gomila, koja svojom psihologijom izmanipulisanog stada, odlučuje o životu stripova (i stripa).

Danas, u neslavnom vremenu stripa, vremenu koji je preoteo digitalno predstavljen progres, pomenuti trgovci pokušavaju da stvore iluziju besmrtnosti te vrste umetničkog izraza pretvarajući je ne u robu već u robu te robe. Strip je još uvek prinuđen da bude zabavni dodatak medijski zasnovanom kapitalizmu.

Ako je kultura prinuđena da bude i verovatno ostane sfera odvojenosti, strip je nema sumnje takođe prinuđen da bude ono što mu jedino preostaje: odvojena sfera odvojene sfere.

Lokalna, ne kao nekada, posećena pijaca sa sedištem u Parizu, pod velom kreativnog, moralno-etičkog, estetskog napretka.

Crno-beli (pretežno manga) crtež, ređe u digitalno obojenom ruhu.

U svakom slučaju, izvan slobode.

*Saba je bilo antičko kraljevstvo koje postojalo između 1000-e p. n. e.- 400 godine naše ere. Ovo kraljevstvo se pomije u Bibliji i Kuranu

Za P.U.L.S.E: Đorđe Milović

Izvan slobode – prvi deo

  Đorđe Milović, Strip