Kako da budete sopstveni placebo?

Pre nekoliko godina rađena su istraživanja koja su pokazala da su se neki pacijenti spontano oporavili od raka, a da je to lekarima ostala neobjašnjiva činjenica. Ne postoji tačno utvrđen način lečenja pacijena koji je pomogao. Neki su se molili, neki su postali budisti, pili sok od grožđa ili pribegli bilo kojoj drugoj alternativi. Zapravo doslednosti uopšte nije ni bilo i neme naučnih dokaza da je magična supstanca pronađena.

Ali svi oni koji su se oporavili imali su nešto zajedničko. U određenom trenutku ljudi koji su neobjašnjivo izlečeni znali su da se nose sa svojim sumnjama i strahovima. Sa velikim entuzijazmom bili su ubeđeni da više nisu životno ugroženi. Da bude sasvim jasno govorimo o jakoj korelaciji, a ne činjenici koja se odnosi na svakoga.

To je kao da postajete sopstveni placebo. Šta bi to moglo da znači?

Placebo bi mogao da bude latinski izraz za molitvu, što je dobar način koji opisuje kako placebo efekat funkcioniše. Doktori pacijentima nude lekove uz garanciju da će ukloniti određene simptome bolesti. (Efekte ne prizvode samo lekovi, placebo može da bude sve ono u šta zaista verujete). Pacijenti su osećali olakšanje, ali lekari su zapravo prepisivali bezopasne lekove, kao što su npr. šećerne tablete. Odakle je zapravo dolazilo to olakšanje kod pacijenata? Ozdravljenje dolazi iz uma koji govori telu da će biti dobro. Da bi ste to postigli um mora da bude uveren da će do ozdravljenja doći. Placebo efekat deluje u 30 posto slučajeva, ali problem je to što je prvi korak, u ovom postupku, prevara. Doktor pacijenta dovodi u zabludu i to bi mogla da bude velika prepreka. Ni jedan savesni lekar ne bi pacijentu prepisao neškodljive lekove u nekim slučajevima kada su zaista delotvorniji pravi, kao što su blaga i srednja depresija. Istrživanja su pokazala da u ovim slučajevima pravi lekovi su mnogo efikasniji od placeba. To znači da je nepredvidivost placebo efekta u vezi sa medikamentima. Ali pretpostavka da lekovi podjednako deluju na sve ljude veliki je mit.

Upitajte sebe najvažnije pitanje: Možete li biti sopstveni placebo bez korišćenja prevara? Ako popijete šećernu tabletu vi u stvari znate da ona ne omogućava olakšanje sama po sebi. Da li je tu kraj?

Um – telo medicina zavisi od mogućnosti uma da se oslobodi svojih sumnji i da više sazna o toj povezanosti.

Umesto korišćenja prevara, koje zapravo pacijenta drže u neznanju, potrebno je lečenje na osnovu više svesti .

Biti sopstveni placebo je isto što i osloboditi isceliteljsku moć telo – uma konekcije. Umesto pitanja zašto je placebo efekat delovao na 30 posto pacijenato, bolje je pitati se zašto na 70 posto nije.

Telo – um terapija dostićiće svoj pun potencijal jedino prateći sledeće istine:

• Um doprinosi do toga da se osećate bolje.
• Um ne doprinosi tome da se razbolite.
• Telo je u stalnoj vezi i komunikaciji sa umom.
• Ta komunikacija omogućava boljitak i kroz fizičke i kroz mentalne aspekte.

Kako da iskoristite vašu um – telo konekciju da ozdravite?

Placebo efekat, suprotno rasprostranjenim sumnjama da nije, zapravo jeste pravi lek. Bol je smanjen, simptomi su ublaženi. Ali to zavisi od prevare. Doktor zna da pacijentu daje bezopasne lekove, a pacijent to ne zna.

Dakle problem se svodi na pokretanje veze između uma i tela. Da li postoji način da svaka osoba ima svestan uticaj na svoje telo? Na tome se radi sve vreme. Ne možete ni prst da podignete, niti da igrate tenis ili vozite auto bez toga da um nije uputio naredbu telu. Ali kada je reč o simptomima bolesti veza između uma i tela je slaba ili čak nepostojeća. Svaka bolesna osoba želi da ozdravi. Kako um može u tome da pomogne?

Placebo efekat deluje kada je um pacijenta pozitivan i kada želi da sarađuje. Telo oseća ovo poverenje. Postoji otvorena komunikacija i kao rezultat toga, ćelije u celom telu učestvuju u lečenju. Lečenje sistema u celini je veoma složeno i nama je poznat samo deo toga kako ovo funkcioniše, kao npr. što se telo svojim imunitetom samo bori sa infekcijom.

Ipak uz svu svoju složenost, sistem lečenja može biti sproveden uz snažnu volju. Da biste bili sopstveni placebo morate da zadovoljite neke od uslova:

• Verujte u to što se dešava.
• Izborite se sa sumnjama i strahovima.
• Ne šaljite poruke koje su u sukobu jedna sa drugom.
• Omogućite otvorenu komunikaciju između uma i tela.
• Pustite svoje namere i dozvolite sistemu da sam dovede do isceljenja.

Jasno je da je ovo lako primeniti kada je problem mali, kao što je npr. posekotina na prstu. Mozak ovde nije opterećen sumnjama i strahovima. Ali sumnja i strahovi igraju najvažniju ulogu kada su ozbiljne bolesti u pitanju i zato je potrebno da se praktikuju meditacije i odlasci na grupne terapije koje su se pokazale kao delotvorne. Deljenje anksioznosti sa drugima u sličnoj poziciji je jedan od načina da je se oslobodite.

Takođe je korisno da pratite sopstvene instikte. Većina nas bolešću se bavi na pogrešan način, kroz neprihvatanje činjenica i razmišljanja sa puna želja. Naši strahovi dovode nas u slepe ulice i lažne nade. U takvim slučajevima um nije stvarno upozoren na ono što mu telo govori i obrnuto. Atmosfera je prikrivena. Verovatno je da kada oslušnete ono što vam telo govori u stanj ste da mu date ono što može da ga zadovolji. Svako telo želi različite stvari u određenom trenutku, ali u najmanju ruku naše telo najbolje funkcioniše bez duvana, alkohola, preteranih lekova i hemije. Jedan od načina da više postanete svesni svoga tela je da jednostavno sednete zatvorenih očiju i da probate da ga osetite. Pustite svaki osećaj da izbije na površinu. Ne reagujte na njih bilo oni prijatni ili neprijatni. Opustite se i budite svesni toga. Obratite pažnju odakle senzacije dolaze. Neće postojati samo jedna senzacija i jedan osećaj. Videćete da će vaša svest odlaziti sa mesta na mesto u jednom momentu primećujući nogu ili stomak, grudi ili vrat.

Ova jednostavna vežba ponovo uspostavlja vezu između uma i tela. Mnogi ljudi imaju naviku da ne obraća pažnju na simptome osim ako nisu ekstremni bol, ukočenost ili nelagodnost. Ono što treba da uradite je da povećate osetljivost i poverenje u isto vrme. Vaše telo može da prepozna taj suptilan nivo gde su bolest i nelagodnost. Ono šalje signale u svakom trenutku, a to ne treba da vas plaši. Čak i ako svesno zanemarite to što se dešava u vašim ćelijama, bilo je samo na nivou svesnog informisanja koje se razmenjuje ispod nivoa svesti.

Zapravo svaka ćelija u telu zna, preko hemijskih glasnika, šta radi ona druga. Dovodeći svoju svest u vezu sa telom, doprineli ste ovoj komunikaciji. Kako? Telo funkcioniše preko dva kompatibilna aspekta nervnog sistema. Jedan je nužan i obavlja sve ne voljne procese, dok je drugi voljan i reaguje na našu svest. Ova dva aspekta uma/mozga su povezana. Možete da prelazite iz jednog dela u drugi.

Na primer, ako ste zaglavljeni u saobraćaju i u stresu ste zbog toga, vaš srčani pritisak može da poraste ili možete u istoj situaciji da krenete da trčite, što dovodi do ubrzanog pulsa. Poznato nam je iz istraživanja kroz napredne eksperimente koji mogu da izmene nevoljne reakcije u volju, kao što je snižavanje broja otkucaja srca i smirivanja disanja ili povećanje temperature tela na vrlo precizan način. I kao što se vidi svi imamo istu sposobnost iako je nesvesno koristimo. Lečenje sistema čini se da je ne dobrovoljno. Ne morate da mislite o tome kako da iscelite posekotinu ili modricu. Ipak činjenica je da kod nekih pacijenata bol prestaje kada dobiju šećernu tabletu, misleći da je to aspirin, njihova namera učini da se osećaju bolje. Pri tom ovde se ne govori samo o pozitivnom razmišljanju već o dubokoj povezanosti između uma i tela.

Ovo nikako ne znači da bilo ko treba da prestane da koristi konvencionalne medicinske tretmane. Placebo efekat ostaje misterija, a ovaj artikal istražuje misteriju ne dajući vam objašnjenje kako da se samo izlečite.

Tekstovi o psihologiji na portalu P.U.L.S.E

  placebo, Psihologija