Prikazi komunikacije ljudi sa vanzemaljskim bićima u književnosti i filmu, često se dotiču pitanja koja su ključna za evoluciju jezika, a to je od izuzetnog značaja da bi se kreirao primarni odnos. Vanzemaljski jezik, poznat pod terminom ksenolingvistika, odnosi se na hipotetičke jezike kojim govore ili pišu inteligentna bića sa drugih planeta. Ona mogu komunicirati izvan govornog ili pisanog jezika koristeći npr. telepatiju kao neverbalan način komunikacije ili se njihov jezik može bazirati na simbolima, ikonografiji odnosno određenim slikovnim  predstavama. Ljudski jezik prati linearne obrasce, sa rečima raspoređenim u određenom nizu, dok njihov način komunikacije može biti nelinearan, što znači da se poruke i ideje prenose istovremeno u više dimenzija.

Film u osnovi sadrži lingvističku teoriju poznatu kao Sapir-Vorfova hipoteza. Ona predstavlja lingvistički relativizam i tvrdi da jezik koji govorimo utiče na našu kognitivnu strukturu tj. na način kako organizujemo i razumemo stvarnost. Prema ovom konceptu, iskustvo sveta zavisi od kategorija koje su dostupne u jeziku i od toga kako se one koriste u govoru.

Ako u jeziku kojim govorimo ne postoji prošlost i budućnost, nema perfekta, aorista, tada je kategorija vremena – sadašnjost, uvek aktuelna, dok je prošlost stalno sa nama kao što je i budućnost deo nas. Linearnost vremena više ne postoji u našoj svesti. Sećanja idu zajedno sa uvidima u ono što nam tek sleduje.

Ovakav koncept za film, gde vanzemaljci dolaze da nam pomognu i tema nije rat i istrebljenje dveju vrsta, deluje zanimljivije i intrigantnije. Bizarni načini komunikacije došljaka (heptapoda) su izuzetno zanimljivi, a pokušaji ekipe da ih dešifruju postaju kompleksni i napeti. Postepenim razumevanjem jezika oblikuje se način razmišljanja do te mere da glavna junakinja shvata kako vanzemaljci drugačije doživljavaju pojam vremena. Protok vremena se događa paralelno u dva nivoa. U prvom nivou radnju filma posmaramo realistično, dolazak vanzemaljaca, kontakt i pokušaj konverzacije, dok u drugom nivou je radnja u kojoj glavna junakinja rešava probleme u sadašnjosti koristeći dar dobijen od vanzemaljaca, tako što istovremenim prisustvom u prošlosti i budućnosti koristi poruke i sekvence svog života iz tih vremenskih ravni.

Dakle, film ,,Dolazak” sadrži u sebi filozofsku perspektivu koja produbljuje sam kontakt sa vanzemaljskim bićima i vraća gledatelja u okvire ljudske dimenzije, stvarajući posebno emotivno iskustvo. Umesto preterane akcije naglasak se daje na konverzaciji, a humanost ističe ispred same spoznaje o postojanju superiorne vanzemaljske inteligencije.

Borivoj Vujić

Izvor: Tekstovi i poezija