Pročitavši ovaj roman, Stanley Kubrick je izjavio da je to jedna od najlepših knjiga koju je ikada pročitao. Kubrick je nedugo zatim krenuo sa pripremama za svoj sledeći film – “Lolita“.
Koliko je sam Nabokov rizikovao svoju reputaciju priznatog pisca željom da objavi ovaj roman, toliko je i sam Kubrick rizikovao svoju filmsku reputaciju željom da ekranizuje ovaj roman … ali režiser je ipak krenuo stopama pisca, željom da istraje. Kubrick je ponudio samom Nabokovu da napiše originalni scenario, ali je u prvom momentu Nabokov odbio tu ideju. Međutim, na kraju je ipak pristao napisavši scenario na 400 strana. Kog formata, pitanje je sad …
Naravno, završnu reč u scenariju će ipak imati sam Kubrick koji će Nabokov pristup morati da prilagodi mogućnostima i ograničenjima filma, ali će i ubaciti elemente svog (Kubrickovog) karakterističnog crnog humora.
Međutim, Kubrick je nailazio na gomilu problema koju je morao na diplomatski način da reši u svoju korist. Naime, ono što najviše odskače od samog romana je uzrast same Lolite. U romanu ona ima samo 12 godina, dok u filmu ona ima 15 godina … (glumi je Sue Lyon, koja ipak ima 16 godina) … Kubrick je morao da umanji ovu starosnu razliku među akterima filma zbog pritiska od strane producenata. Takođe, Kubrick je morao da izvrši malu pretumbaciju u scenariju i da film počne sa krajem romana, tj. da film otvori scena kada Humbert Humbert dolazi da ubije Quiltyja. Producenti su insistirali na ovome kako bi publiku odmah na početku filma naveli da Humberta instant dožive kao negativca. Heh … pomalo bezveze, ali ajde … američka posla.
U toj sekvenci filma, kada se ispod belog čaršafa pojavljuje Quilty, Humbert ga pita:
– “Are You Quilty?”
– “No, I’m Spartacus” …
… mala parodija samog Kubricka na svoj prethodni film koji je snimio – “Spartacus”. Moram ovde na sekund da zastanem: Kubrick je, naime bio vrlo kivan na svoj prethodni film jer je Kirk Douglas, osim kao glavni glumac u istom, bio i producent tog filma. Koristeći tu drugu funkciju, Kirk je dosta uplitao prste prilikom samog snimanja, te je u mnogo situacija Kubrick morao da popusti pred njim i da “veže konja kako gazda kaže”. Posle “Spartacusa”, Stanley Kubrick je izjavio da je to poslednji film gde je dozvolio da mu se iko meša u posao, usled čega možemo zaključiti da je “Lolita” prvi autentični Kubrickov film. Takođe, ovaj film je prvo holivudsko ostvarenje koje se dotaklo teme erotske opsesije i seksualne nekonvencionalnosti.
U filmu “Lolita” pojavljuje se (genijalni) Peter Sellers, koji jednostavno pleni svojim talentom i smatra se da je ovo film koji ga je uzdigao u prave zvezde. Njegova pojava je protkana određenom dozom humora koju su pojedini američki kritičari okarakterisali kao neumesnu u ovakvom filmu. Ali … Kubrick je ovaj film postavio na temelje crnohumorne priče, tako da ova opaska možda i nije objektivna. Jednostavno, legendarni Inspektor Clousoe je ovde maestralan!!!
U ovom filmu se Clare Quilty pojavljuje još u par uloga (policajac na verandi hotela, opičeni školski psiholog nemačkog akcenta) što će Kubrick iskoristiti u svom sledećem filmu – “Dr. Strangelove” gde će Peter Sellers poneti tri ključne uloge. Iako je “Lolita” relativno dug film (2,5 sata), radnja u filmu nema padova tako da se film gleda od početka do kraja u ravnomernom ritmu. Doduše, po mom kriterijumu, u filmu nema jedne od najupečatljivijih scena iz istoimenog romana, kada Humbert Humbert, prilikom plivanja po jezeru sa svojom suprugom Charlotte Haze, okleva da izvrši smrt davljenjem. U knjizi ova scena traje prilično dugo, isprepletena unutrašnjim cepanjem samog Humberta da izvrši ovaj idealan zločin. Umesto toga, Kubrick ovaj detalj iz knjige preslikava na scenu ispred kupatila … kada Humbert drži revolver oklevajući da ga upotrebi.
Ono što meni lično nedostaje u ovom Kubrickovom filmu je onaj konstantni Humbertov monolog (iz knjige) koji nam eksponira sve njegove unutrašnje lomove, razmišljenja i moralna saplitanja. Na taj način, u filmu se ne može potpuno pratiti tok Humbertovih misli i trenutnih namera. Međutim, sam Kubrick se ogradio od moralnih osuda u svom filmu … (jer je uvek smatrao da treba u svojim filmovima da prikazuje ljude onakve kakvi jesu zapravo, umesto onakvih kakvi bi trebali/želeli da budu) … i predstavio “Lolitu” kao vrstu crne komedije. Takođe, u romanu “Lolita”, Humbert se često pokajnički obraća svojim “krilatim porotnicima”, simbolišući svoj strah, ali ne od zemaljskog suda, već od nebeske presude. Sa druge strane, u filmu se umesto krilatim porotnicima, Humbert obraća nama … gledaocima u ulozi njegove porote, čime ga Kubrick ne prikazuje kao osobu produhovljenog karaktera uplašenog od nebeskog suda, već kao vrlo prizemnu osobu koja se plaši ovozemaljskog suda … ili preciznije, osude javnosti.
He he he … još jedno razdvajanje romana i filma: na kraju romana, Humbert dolazi kod Lolite (koja je već u poodmakloj trudnoći) i daruje joj 4.000 $ … to je ono što je Nabokov smatrao da je Lolita zaslužila … dok u Kubrickovom filmu, Humbert daje Loliti čitavih 13.000 $ ….
… he he he, mora Amer da nadmaši Rusa po pitanju para, pa to ti je.
S obzirom da je film počeo završnom scenom iz romana, film se završava u trenutku kada Humbert Humbert ulazi u Quiltyjevu vilu. Poslednja reč koju Humbert u filmu izgovara je:
– “Quilty?!!”
Ako ovde izvršimo malu zamenu početnog slova (s obzirom da je roman ipak napisao na engleskom jeziku), onda je možda i sam Nabokov ciljao na metaforu “Qulty” ~ “Guilty” (“Krivac” – prim. aut.). Ali pitanje je onda …. ko je pravi krivac u ovoj celoj priči: Quilty? … Humbert? … Lolita?
za P.U.L.S.E Kecman
čovek sa najsenzualnijim glasom, mislim da njegov glas mogu zatvorenih očiju da prepoznam.
a shelley winters? koja je to glumica bila, nije bila lepa kao marilyn monroe, nepravedno zapostavljena kao glavna heroina, ali je imala takvu jednu pasivnu senzualnost, eroticnost pritajenu, iritantna zbog svoje ‘obicnosti’i upornosti, a ustvari snažna, jedini način je njena smrt da je se čovek reši.
slično kao u ‘a place in the sun’….takve se drame, tako ‘americana’ više ne pišu.
Joj gde pomenu A Place in the Sun, genijalni film. Taj Dzordz Stivens je i inace bitan a zanemaren reditelj iz te zlatne Amerikane koje, u pravi si potpuno, vise nema. Premda su ga malo ugrobarili u odnosu na Drajzerovo remek-delo koje je as close to Dostoyevsky as the 20th century gets :), ali genijalan film. Nazalost za topik (koji je precizan i fanovski i bezveze mi da kvarim), taj mi je film (APITS) mnogo zivlji u glavi nego ovo Kjubrikovo
meni je prva polovina Lolite potpuno savršena, ali onda u jednom trenutku počinje da se razvlači. još kad učesta pojavljivanje pitera selersa, koga ne mogu da smislim očima, dođe mi žao što sam uopšte gledao (čitaj: kvario utisak stečen čitanjem knjige). inače, mason je savršen izbor za humberta.
Meni je Mejsn najjaci u onom Mankijevicevom (saznah tek nedavno da je on kod Amera “Menkevik” :), ali nama je to poljsko lomljenje jezika malo lakse) odlicnom a skrajnutom filmu, Four Fingers, garant ste ga gledali. Negde procitah i da je lik tog spijuna radjen po istinitoj licnosti, nekom Albancu mozda bas s Kosova poreklom, ili Makedonije. Kao Bond po Dusku Popovu