Magija kaputa Nikol Kidman

Magija kaputa Nikol Kidman

Nicole Kidman je, poput koleginice Reese Witherspoon, odlučila da nakon uspešnog izleta u TV vode i odlične Big Little Lies snimi opet istu seriju. Baš kao i Reese u Little Fires Everywere, igra ulogu sličnu onoj u BLL i opet je bogata brižna majka. U jednoj je išla kod psihijatra, u drugoj je psihijatar, s tim da joj ovde svekrva nije arhineprijatelj, no to je manje važno. Važno je da znamo da ovo nije savršena, pa ni jako dobra serija, ali da je svejedno gledamo.

Da se pojavila pre nekoliko godina, možda bi sve autorske kalkulacije bila uspešne. Publika bi bila šokirana saznanjem ko je ubica, sve bi bilo tako sveže, novo i neočekivano… Ovako ostaje potpuno mlako, što kažu Englezi – sasvim underwhelming iskustvo – dok nezadovoljni traže da im se vrati šest sati života koje su potrošili na šest epizoda. Ne moramo ići tako daleko, The Undoing nije potpuno gubljenje vremena, već prosečna TV serija oko koje se podigla nepotrebna prašina. To je i bilo izvesno s obzirom na to da je pored Nicole Kidman u glavnoj ulozi i Hugh Grant, a da iza svega stoji HBO, odnosno magična tri slova koja garantuju kvalitet.

I kvalitet jeste tu – produkcija je perfektna, sve izgleda besprekorno, naročito kaputi Nicole Kidman, gluma je na visokom nivou, režija nepotrebno opterećena krupnim kadrovima, scenario pun uspona i padova, ali svakako jedna od najslabijih tačaka. Da je malo bolji, lakše bi bilo prevideti neke propuste i nemotivisane postupke likova.

Najveći problem ove serije je to što jako želi da nas iznenadi, što se očajnički trudi da nam se dopadne, da bude i klasična i pomerena u isto vreme, dok zapravo i nema mnogo toga da nam ponudi osim tenzije koja svakim nepotrebnim obrtom polako jenjava. The Undoing je u svrhu iznenađenja pripremio i mnoštvo crvenih haringi, odnosno lažnih tragova i zaključaka na koje nas navodi. Međutim, ako imate iole iskustva sa savremenim proizvodima prestižne televizije, ništa vas neće previše iznenaditi. Ako imate višegodišnji staž u gledanju serija, biće vam sasvim sigurno poznat i kraj.

U ovom tekstu neće biti spoilera, već samo jedna velika istina – sve već znate. I to ne bi bio nikakav problem (štaviše, sva ta kuknjava na spoilere je već postala bespredmetna), da to ovde nije glavni adut autora. Nakon poslednje epizode, rediteljka Suasanne Bier je rekla da su priču i konstruisali tako da nas veliko finale na kraju šokira. Nažalost, nisu uspeli. Kod mnogih se iznenađenje, ako ga je uopšte i bilo, brzo pretvorilo u razočaranje. Potpuno legitimno, ali neosnovano, rekla bih, jer je to jedini mogući kraj i nije ni najmanje problematičan. Problem je u tome što mu je sve što je prethodno bilo podređeno, a to je velika šteta.

Publika danas traži mnogo više od puke neizvesnosti i iznenađenja, više od pažljivo iskalkulisanog projekta. Traži više i od holivudske podele uloga. Iako su i Kidman i Grant odlični, kao i kompletna glumačka postava, oni nisu dovoljni. Nesrećni Hugh je čak toliko pogođen lošim komentarima na Twitteru da otvoreno priznaje da mu je krivo i da je dao sve od sebe. Zvuči šašavo, ali to je možda i nešto najslađe i najautentičnije što se dogodilo u vezi sa ovom serijom – Hugh Grant je ljut na Twitter.

Mi nismo ljuti na The Undoing, samo smo razočarani, što bi rekli roditelji iz američkih serija. Nije do kraja, nije ni do glamura i dosadnih bogataša (što serija uspešno komentariše u izvesnom metakontekstu), nije ni do špice (iako nema veze s vezom; nije jasno zašto je Nicole morala da peva izlizanu Dream A Little Dream Of Me, niti zašto je na špici devojčica koja bi trebalo da predstavlja glavnu junakinju u detinjstvu)… Do priče je i scenarija, a možda najviše do magije i onog nečeg, što ova serija ne poseduje ni u tragovima… Osim možda kad se Nicole šeta u kaputima.

Pa ni tad.