Manje je više? – Smrt Muamara Gadafija je naravno bila glavna vest u svim medijima u petak. Uznemirujuća fotografija mrtvog Gadafija našla se na mnogim naslovnim stranicama novina i obišla svet i ponovo pokrenula pitanje : da li su urednici novina i ovoga puta prešli liniju dobrog ukusa? Koliko su te grafički prikazane fotografije bile važan i neophodan deo priče?
Neke dnevne novine i TV stanice su se odmah ogradile od vizuelnog prikazivanja Gadafijeve smrti i fokusirale vest na atmosferu i reakcije ljudi na ulicama Libije.
Da li ovakvi dogadjaji mogu da se prikažu na neki alternativan način?
Nekrofilni cirkus i demencija poznog imperijalizma u raspadanju. Ovaj snimak Klintonove koja posmatra ove slike sa monstruoznim “wow”, ucice u istoriju. Nekako sam tek juce uspeo da je do kraja vizuelizujem kako se 1999 ponosno sepuri u onoj I-urged-him-to-bomb epizodi. Studentarija na Vol Stritu ne moze ni megafone da dobije (mada im je protest pojeo upravo establisment protiv kojeg se satro ‘bore’), letosnji kradljivci patika u engleskim protestima dobijaju cetvorocifrene zatvorske kazne, a freneticna rulja koja razvlaci les po prasini i slika ajfonima je “oslobodilacka” sve dok te civilizacijske navike upraznjava negde daleko, u zemlji koja ce sutra funkcionisati kao busotina sa XIIvekovnom satrapijom u okolini naftnih oaza u koje lokalci nece smeti da zadju.
Ne da idealizujem Gadafija (Lokerbi je stravicni zlocin nad nevinim civilima za koji NEMA opravdanja) ali mi je vec muka od ovih licemernih smradova koji su sad napravili milion Lokerbija i nastupaju s pozicija nekakvog politickog legitimiteta. Ovo s “diktatorom” u svakom recenici je vec dosadno. “Diktator” je od rasparcanog saveza plemena napravio zemlju sa OBAVEZNIM i besplatnim skolstvom i medicinskom zastitom i (najvaznije za taj deo sveta) SEKULARNU. Hajde da ga ocenjujemo svajcarskim cuckoo-clock standardima i nazivamo diktatorom a da se pravimo blesavi da su “oslobodioci” neka romanticna skupina a ne rulja histericnih fundamentalista (jel’ se secate izvestaja od proletos gde je jedan od najvaznijih elemenata mobilizacije anti-Gadafi pokreta bio u antisemitskoj propagandi gde je ovaj oznacavan kao “cionisticki sluga” pa se oni bore protiv toga). I da su tu ekipu podrzavali i ovejani ‘slobodari’ tipa Irana. E u TO ce se pretvoriti post-Gadafi Libija an’ it won’t be pretty. Jedna zemlja je vracena u neolit zarad par kapi nafte.