Marina Abramović : ‘Svakog gosta za tri dana dosta!’

Loft Marine Abramović koji se nalazi u SoHo-u na uglu ulice Grand i Vuster, na Menhetnu je na prodaji za $3.495 miliona. Marina ga je kupila 2001. za $1.5 milion.

Loft je elegantan, prostran i minimalistički uredjen. Nema mnogo zidova za izlaganje umetničkih slika, ali zato ima impresivan pogled i kažu, povremene noćne goste, istočno-evropske duhove koji prate Marinu i oživljavaju joj prošlost.

Loft, kao i njenu kuću  nedaleko od Njujorka, u Malden Bridžu, u kojoj Marina provodi vreme kada nije u Njujorku, renovirao je njujorkški arhitekta, Marinin prijatelj, Denis Vedlik, poznat po svojoj spartanskoj estetici.

Loft je površine od 230m2, ima tavanicu visoku od preko 3 metra i otvoren, prostran dnevni boravak koji dominira. Da bi na neki način održao savršenu harmoniju, Vedlik je kuhinju, sobu za garderobu, prostor za pranje i sušenje veša i kupatilo za goste smestio na površini od 34.5m2 u translucentnu kocku koja se po potrebi zatvara aluminijskim vratima od poluprovidnog stakla. Neki delovi kuhinjskih elementata su od lakiranog drveta u tirkiznim tonovima sa zelenim staklima.

Grad je tako tmuran i siv. Zelena boja odmara oči. Kada je kocka zatvorena, iz nje isijava topla zeleno-tirkizna svetlost, kao svetleća kutija, kaže Marina.

Dve Moroso sofe, od njene omiljene dizajnerke Patricije Urkiole, u narandžastoj i ljubičastoj boji lavande i kao kontrast interesantan cvetni Antibodi chaise sa stilizovanim cvetovima od filca/ za koje je Marina izjavila : Nemam vremena za cveće/ od iste dizajnerke, smestene su u dnevnoj sobi. Sto eliptičnog oblika je od Čarlsa i Rej Imes.

Narandžasta je boja sunca, a boja lavande je najspiritualnija boja od svih, ljubičasta vas smiruje, kaže Marina.

Jedan deo nameštaja je izabrao njen bivši muž, italijanski umetnik Paolo Kanevari.

On voli nameštaj, uvek smo se svadjali oko kupovine, ja ne volim prenatrpanost, kaže Marina.

Stolice u trpezariji je dizajnirao Djio Ponti, a sto Paolo Kanevari. Luster iznad stola je od Artemide.

Za Marinu je loft mesto za razmišljanje, inspiraciju,  čitanje, dok je kuća van Njujorka mesto za zabavu. Gosti u loftu moraju da se pridržavaju pravila : Mogu da ostanu samo tri dana, ne duže kaže Marina. Gosti spavaju na ovom neudobnom dnevnom krevetu.

Radna soba je opremljena stolicama specijalno napravljenim od lepljene iverice u nekoliko slojeva. Starinska stona lampa i retro zidni sat u vidu zvezde su jedini ukras u sobi.

Od zarade od prodatih fotografija sa njenih instalacija, Marina je jednim delom finansirala renovaciju lofta koja je kostala oko $750.000 i trajala četiri meseca.

Marinina kuća u Madlen Bridžu

Za Marinu zvezda-petokraka ima veoma lično značenje i evocira bolne uspomene iz mladosti, potentni simbol koji se provlači  kroz Marinine rane radove. Njena opsednutost petokrakom je rezultirala i tetovažom zvezde na njenom pupku pa je kupovina kuće  u obliku zvezde bila idealan izbor i jednostavna i laka odluka.

2007 godine Marina je kupila kuću za $2.25 miliona.

Trebalo mi je 30 sekundi da se odlučim da je kupim. Ne samo zbog oblika, već i savršene harmonije izmedju oblika i svetlosti i pogleda od 360 stepeni, izjavila je Marina.

Kuća ima površinu od 316m2. Sagradjena je ranih 90. godina za doktora i njegovo troje odrasle dece, tako da je svaki član familije imao svoj odvojen deo za stanovanje.

Na trećem spratu, u svakom kraku od zvezde, je spavaća soba i kupatilo. Ceo treći sprat ima neku manastirsku atmosferu. Kreveti imaju skoro 1.5m visoka drvena uzglavlja. Posteljina i prekrivači na krevetima su od belog lana. Minimalni dizajn pruža gostima osećaj mira i tišine .

Pogled na heksagonalno stepenište sa trećeg sprata  zauzima centralno mesto u kući. Po Marininim instrukcijama, zidovi i podovi su dobili sasvim nov izgled, ranije su tu bili murali i parket od borovine. Zidovi i drvenarija su glatke površine, bez sjaja i svetle su boje.

Dok je u loftu, Marina vrlo retko kuva, ali zato sebi i svojim gostima priredjuje različite specijalitete u kuhinji u kući. Iza kuće je veliko dvorište sa voćem i povrćem o kome vode računa Marinine komšije.

Kao i u loftu i u kući su zidovi i tavanica obojeni u belo, dok je nameštaj intenzivnih boja: crvena sofa Suzana od Kazuhide Takahame za Knol i kobalt plava Bulum stolica iz 1968., kao i narandžasti Djinn relaxer iz 1965. Olivijera Morgea.

Bio sam opčinjen Marinom. Ona je tako normalna i jednostavna osoba za nekoga ko je poznat po izvanrednom i kontroverznom radu. Ona ne insistira na objasnjavanju detalja. Iznese vam samo jednu-dve ideje, i nikad ne menja mišljenje, izjavio je u intervjuu arhitekta Denis Vedlik kada su ga pitali kako je bilo saradjivati sa Marinom Abramović.

Rekla mi je: Denise, hoću bele zidove. Za nju su intenzivne boje kao neke skulpture.

Dala mi je $250.000 i rok od osam nedelja  da sve završim.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o arhitekturi na portalu P.U.L.S.E

  Arhitektura