Kao dečak rastao je u porodičnom domu za vreme mirne ruske imperije. Njegova majka, Varvara Mihajlovna, religiozna i učena žena provodila je vreme sa svojom decom čitajući im ruske klasike. Tada je Bulgakov zavoleo književnost. Sa deset godina napisao je prvu komediju koju su pred komšijama izvodile njegove četiri sestre i dva brata.

Uz oca koji je bio profesor na Kijevskoj duhovnoj akademiji, Mihail se upoznaje sa religijom koja do kraja njegovog života ostaje važan element u njegovom stvaralaštvu. Splet ovih okolnosti, izgradio je blistav um jednog od najvećih ruskih književnika dvadesetog veka.

Po uticaju majčine braće, uglednih lekara, Mihail upisuje studije medicine. Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata, Bulgakov biva poslat kao lekar na front gde je dvaput teško ranjen. Iskustva sa ratišta pretočio je u zbirku pripovedaka „Zapisi mladog lekara“, koja je jedna od retkih dela mladog pisca koja su objavljena za vreme njegovog života.

Njegova prva žena, Tatjana Nikolajevna Lapa je u svojim memoarima opisala Bulgakova kao impulsivnog čoveka koji se gadio poltrona tadašnjih Sovjeta. U svojim delima otvoreno je kritikovao sovjetsku stvarnost na komično-satiričan način, što ga je katapultiralo na listu zabranjenih pisaca u Rusiji.

Staljinova represija prema antisovjetski nastrojenim ruskim umetnicima bivala je sve jača. Neki su ubijani, neki su dovedeni do ruba životne egzistencije. Među njima bio je i Bulgakov.

U situaciji beznađa, on šalje pismo diktatoru koga moli za dozvolu da emigrira. No, Staljina nije zabavljalo da na takav način uklanja neistomišljenike. Dozvolio je Bulgakovu da radi kao dramaturg u Moskovskom umetničkom pozorištu, ali mu je oduzeo pravo da postavlja sopstvene komade.

Kako bi ga ponizio još više, Bulgakovu je naređeno da napiše delo u čast šezdesetog rođendana tiranina. Staljin je potom i ovo delo zabranio.

Zbog posledica teškog ranjavanja na frontu za vreme Prvog svetskog rata, pisac je počeo da koristi morfijum, kojem se često tokom života vraćao. Stvorio je zavisnost, koja ga je pratila sve do smrti. Tokom narednih godina, zdravstveno stanje se pogoršavalo. Nakon što je preživeo tifus, oboleo je od bolesti bubrega. Krajem 1938. godine, pada u postelju.

Bulgakov je zahvaljujući svojoj nepresušnoj inspiraciji napisao više od stotinu dela, feljtona, pripovedaka, romana. Međutim, svoje ime na stranicama istorije upisao je romanom „Majstor i Margarita“. Ovo delo objavljeno je čak 26 godina po njegovoj smrti. Režim SSSR-a je tek tada dozvolio objavljivanje romana, ali u cenzurisanom izdanju. Prva potpuna verzija, objavljena je tri godine kasnije u Frankfurtu.

Bulgakova treća supruga, Jelena Sergejevna poslužila mu je kao inspiracija za lik Margarite, strasne, hrabre i odane žene koja se bori za svog voljenog, neurotičnog pisca Majstora koga su skoro uništile sitne duše i poltroni moskovske književne scene. Zbog bolesti onesposobljen da završi roman, pisac je supruzi diktirao poslednje stranice „Majstora i Margarite“.

Bulgakov je preminuo u 49. godini života. Njegov grob obeležen je tek deset godina kasnije, kada je komunistička vlast to dozvolila.

Književnik neshvaćen u vremenu u kom je živeo, zabranjivan zbog politike u matičnoj državi, pridružio se aleji velikana koji su priznanje za kulturni doprinos dobili tek nakon smrti. Mihail Bulgakov ostavio je svoja dela u amanet, preko kojih danas njegovo ime i dalje živi.