Misterija katedrala

sg205871_dce — kripta katedrale u Vinčesteru, skulptura Anthony Gromley (instalacija)

Kao što je ljudska duša s tajnim prevojima, tako i katedrala ima svoje skrivene hodnike. Raprostirući se ispod crkvenog poda, oni formiraju kriptu ( od grčke reči kriptos – skriveno).

U tom podrumskom prostoru, vlažnom i hladnom, posmatrača obuzima posebno čuvstvo koje ga uništava: to osećanje snage sjedinjene sa tamom. Tu smo u skloništu mrtvih, kao u bazilici Sen-Deni, nekropoli uglednika, kao u rimskim katakombama, groblju hrišćana. Kamene ploče, mermerni mauzoleji, kovčezi, krhotine istorije,odlomci prošlosti. Sumorna i teška tišina ispunjava nadsvođene prostorije. Hiljade spoljašnjih šumova, ta zaludna jeka sveta, više ne dopiru do nas. Jesmo li to u pećinskim staništima kiklopa? Jesmo li na pragu danteovskog pakla, ili u podzemnim galerijama, tako širokogrudnim, tako gostoljubivim prema prvim mučenicima?

Oko nas su mnogobrojni, ogromni stubovi, debeli, ponekad u parovima, podignuti na svojim širokim osnovicama. Mišići nabrekli, zgrčeni pod naporom, i koji, ne klonuvši, dele divni teret celokupnog zdanja. Noćna volja, nema, čvrsta, napregnuta u večnom opiranju rušenju.

Nekada su podzemne odaje u hramovima služile kao boravište Izidinim kipovima koji, od uvođenja hrišćanstva u Galiju, postadoše one Crne device koje narod okružuje naročitim štovanjem. Uostalom, njihova je simbolika istovetna; i jedne i druge na svojim postoljima pokazuju slavni natpis: Virgini purituarae, Devici koja će biti obremenjena. Izida u oči začeća je u astrološkoj teogoniji atribut Device koju mnogi spomenici pre hrišćanstva označavaju imenom Virgo partitura, to jest zemlja uoči oplođenja, i koju će sunčevi zraci ubrzo oživeti.

U hermetičnoj simbolici, crne device predstavljaju i provorodnu zemlju, zemlju koju umetnik mora da izabere za sadržinu svog velikog rada. To je prvobitna materija u mineralnom stanju, takva kakva iskrsava iz metalonosnih naslaga, duboko zakopanih ispod stenovite mase. To je, kažu nam tekstovi, crna supstanca, teška , lomljiva, trošna sa izgledom kamena i može se drobiti u sitne komade kao kamen.

St. Etienne, Crna Devica, fotografija: Ch.Neis

U naše vreme, Crne device su sve ređe. Navešćemo katedralu u Šartru, ima ih dve: prva, u kripti, sa izražajnim nazivom, Bogorodica Podzemna, sedi na tronu na čijem postolju već spominjani naziv Virgini puriturae. Druga, napolju, zvana Bogorodicom od Stuba, zauzima središte niše ispunjene eksvotovima u obliku rasplamsanih srca. Potonja je predmet obožavanja velikog broja hodočasnika, ‘kameni stub koji joj služi kao oslonac bio je izlizan jezikom i zubima njenih vatrenih obožavatelja, poput stpala Svetog Petra u Rimu ili kolena Herkula koga su pagani obožavali na Siciliji.’ Sa svojom podzemnom Devicom, Šartr važi za najstarije od svih mesta hodočašćenja.

Što se tiče Izidinih stuatueta, one su još ređe nego Crne device. Možda bi razlog tome valjalo tražiti u poznoj antici tih ikona. Vitkovski opisuje jednu koja je bila udomljena u katedrali Svetog Etjena u Mecu: ‘Ta kamena Izidina figura, visoka 43 cm, glave prekrivene velom. Dve suve dojke visile su s njenih grudi poput dojki kod Dijana iz Efesa. Koža joj eje bila obojena u crveno, a plašt koji ju je omotavao – crno…Slične statue postojale su u Svetom Germanu Livadskom i Svetom Etjenu u Lionu.’

: Crna devica iz katedrale u Šartru

Ipak, ono što ostaje za nas jeste da je kult Izide, egipatske Cerere, bio veoma misteriozan. Znamo samo da se boginja slavila svečano svake godine i da joj je bio žrtvovan bik. Posle žrtvovanja, desetine hiljada muškaraca i žena lupalo se u grudi.. Grci kao i Egipćani, zavetovani su na apsolutno ćutanje o misterijama Cererinog kulta, i istoričari nisu mogli ništa više da saznaju.

Ranije smo rekli da je kamen iz Dija, predstavnik Izide, ukazivao na nju kao na majku bogova. Isti epitet korišćen je i za Kibelu. Obe boginje su, takoreći po srodstvu, bliske i mi smo skloni da ih smatramo kao različite izraze jednog istog načela. G.Šarl Vensans potvrđuje to mišljenje u svom opisu reljefa koji prikazuje Kibelu, gledanu tokom niza vekova na spoljnom zidu parohijske crkve u Penu, s natpisom: Matri Deum.U tome postoji jedna posebna analogija, Kibela je bila štovana u Pesinontu, u Frigiji, u vidu jednog crnog kamena za koji se govorilo da je pao s neba. Fidija prikazuje boginju koja sedi na prestolu između dva lava, a na glavi joj je muralna kruna s koje pada veo. Ponekad je predstavljana s ključem u rukama, i kao da uklanja svoj veo. Izida, Derera, Kibela, tri su glave pod istim velom.