Napoléon, film koji Kjubrik nije snimio

Stenli Kjubrik/Stanley Kubrick/ je bio poznat po raznim opsesijama. Bio je perfekcionista do opsesivnosti. Opsesije su mu bile  fotografija i igranje šaha. Igrao je šah za novac, mameći slabije igrače u Washington Sq parku u Njujorku i sa zaradjenim novcem snimio svoj prvi dugometražni film, 1953. Strah i želja /Fear and Desire/ u Kaliforniji. Govorio je : Bog je u detaljima. Znao je tačno dokle može da ide sa detaljima i kada da stane i kako se korektno pravi istorijski film, njegovo maestralno delo,  Bari Lindon/Barry Lyndon 1975 /.

Jedna od najvećih Kjubrikovih opsesija  bio je Napoléon Bonaparta. Nije Kjubrik bolovao od Napoleonovog sindroma, ne, nikako. Ne Kjubrik. On je jednostavno bio fasciniran i impresioniran Bonapartom i smatrao ga najinteresantnijim čovekom na svetu. Čak su i Marks i Engels bili impresionirani Bonapartom i njegovim istorijskim značajem. Bonaparta je, kako je jednom izjavio Oliver Kromvel, ‘Jedan od najveličanstvenijih razvratnika. Njegove vrline i sposobnosti su se uporedjivale samo sa njegovim porocima.’ I Betovenov najbolji muzički opus bio je inspirisan Bonapartom.

Kjubrikovu opsesiju Bonapartom je opisao i Malkom Mekdovel. Dok su snimali Paklenu pomorandžu/A Clockwork Orange/, Kjubrik je za vreme večere uporedo jeo sladoled i šniclu. Na Mekdovelovo pitanje kako može da jede dezert sa šniclom, Kjubrik je odgovorio ‘Koja je razlika? Sve je to hrana. Tako je i Napoléon jeo.’

Kjubrik je imao u kući sobu koju je zvao Napoléon Room, biblioteku sa preko hiljadu knjiga samo o jednom čoveku, Napoléonu Bonaparti.

Film o Napoléonu je san mnogih režisera. Napoléon je bio veliki, legendarni vodja, odmah posle Aleksandra Velikog.  Kjubrik je proveo dve godine /1968-70/ intenzivno skupljajući svaki podatak, sa svojim asistentima, koji je mogao da se nadje o životu Napoléona Bonaparte. Svog asistenta je poslao da obidje sva mesta na zemlji na kojima je noga Bonaparte ikad kročila i fotografiše ih. Čak je tražio da mu se donese komadić zemlje iz Vaterloa da bi bila identična u filmu. Pročitao je preko 500 knjiga o Napoléonu. Knjiga Dr Feliksa Markama, profesora sa Oksfordskog univerziteta, iz 1963, Autobiografija Napoléona Bonaparte bila mu je Biblija. Opsežna prepiska izmedju njih dvojice sačuvana je u knjižici od 32 stranice. Sakupio je preko 17.000 slajdova sa Bonapartinim likom i odabrao hiljade i hiljade  lokacija za svaku scenu u filmu.

Planirao je da snimi tročasovni istorijsko epski spektakl o životu francuskog cara koji do tada niko nije snimio. ‘Njegov život je epska pesma u akciji’, govorio je, a njegovu vezu sa Džozefinom je nazvao ‘jedna od najvećih opsesivnih strasti.‘ Kjubrika su inače fascinirale vojne veličine. Julije Cezar na primer, ali ga niko nije tako zaokupio svojim intelektom, strategijom, političkim i vojnim operacijama i odlukama, kao Bonaparta.

Film o Bonaparti počeo je da ga okupira 1968. odmah posle završene Odiseje 2001/2001: A Space Odyssey. Posle velikog uspeha Odiseje 2001 i kod publike i kod kritike, Kjubrik je znao da može da snimi film koji god poželi. Filmskoj kući MGM je predložio svoj plan i finansijske troskove za Napoléona. Film je trebalo da košta 5.2 miliona /oko $100 miliona danas/ i bio bi najskuplji film u to vreme. Snimanje je planirano u Engleskoj, Francuskoj, Rumuniji i Jugoslaviji. Tadašnja vlast u Rumuniji i Jugoslaviji je pristala da angažuje na desetine hiljada statista za masovne borbene scene za $2- $5 po osobi. Finansiranje tako jednog ekstravagantnog spektakla je bilo vrlo rizično. Istorijski filmovi tada nisu imali uspeha kod publike. Holivud još nije mogao da se oporavi od finansijskog debakla Kleopatre/Cleopatra/ iz 1963. godine. Masovne scene bitaka, angažovanje na desetine hiljade statista /Kjubrik je planirao 10.000 konjice i 40.000 pešadije, koliko je i Napoleonova vojska brojala i različita mesta snimanja/su bila veoma skupi. MGM nije mogao da zadovolji Kjubrikove zahteve pa je Kjubrik pronašao novu filmsku kuću, Warner Brothers sa kojom je ostao do kraja svoje karijere.

1975 je snimio Bari Lindona. Misao o Napoléonu ga nije napuštila. Za  vreme snimanja Isijavanje/The Shining/1980, TV serija Roots/Koreni je postigla ogroman uspeh u Americi. U jednom trenutku, Kjubrik je napustio ideju da snimi film o Napoléonu, i razmišljao o seriji. Al Paćina je imao u glavi za glavnu ulogu. Ta misao ga je brzo napustila.

Kjubrik i TV serije?

Filmovi o Napoléonu snimani su i ranije. Monumentalni nemi film Abela Gancea, Napoléon iz 1927., u ulozi Napoléona,  Albert Dieudonné:

Marlon Brando kao Napoléon u filmu Désirée iz 1954.

i film  Monsieur N. iz 2003, francuskog režisera Antoine de Caunesa sa Philippeom  Torretonom u ulozi Napoléona

Medjutim, Kjubrikov film bi bio saga ne samo o generalu i izvanrednom vojskovodji, već  Napoléonu kao čoveku sa svim njegovim manama i porocima i vrlinama, njegovim neprijateljima, tragičnoj ljubavnoj priči, lojalnim prijateljima, bahanalijama, seksu i razvratu. Kjubrik je uvek govorio da ono sto ga je interesovalo u ljudskoj prirodi nije vodjeno intelektom, već emocijama. Bila bi to najkompleksnija Kjubrikova studija o larger than life karatkeru.

Za Kjubrika karakter je sudbina.

Kjubrikova skripta za film su objavljena tek posle njegove smrti, 2000. godine. Može se pročitati na Internetu. Odmah pada u oči koherentnost tako kompleksnog štiva sa puno datuma, sa puno dogadjaja i likova, mesta dešavanja, a opet, nije istorijska lekcija. Skripta ima sličnosti sa Kjubrikovim kasnijim filmovima. Neke scene koje je opisao u skripti za Napoléona su kao virtuelne probe za njegove sledeće filmove. Odnos Džosefine i Bonaparte i njihovo neverstvo je slično kao u filmu Oči širom zatvorene/Eyes Wide Shut, kao i scena seksualnih orgija koja se pojavljuje u skripti. Scene koje je napisao su prilično eksplicitne i šokante za taj istorijski period, kao i neke scene koje smo videli u filmovima Paklena pomorandža/ A Clockwork Orange/, Spartak/ Spartakus/i Isijavanje/The Shining/. Seksualne scene izmedju Bonaparte i Džozefine planirao je da snimi samo uz svetlost sveća u sobi sa ogledalima od poda do tavanice. Napoléon bi bio kombinacija svih glavnih karaktera iz njegovih filmova.

Za ulogu Napoléona u obzir su došli: Piter O Tul, Aleks Ginis, Žan Pol Belmondo, Džek Nikolson i Dejvid Hemings. Šarlota Rempling je bila nepotvrdjeni izbor za Džozefinu, Odri Hepbern, Kjubrikov prvi izbor, je odbila ponudu.

1970, ruski režiser čuvenog filma Rat i Mir, Sergej Bondarčuk, snimio je Vaterlo/Waterloo/ sa Rod Stajgerom u ulozi Napoléona. Film nije doživeo neki veliki uspeh, što je prilično obeshrabrilo Kjubrikove finansijere.

Početkom 1980. Kjubrik je i dalje radio na sakupljanju materijala.

1999. četiri dana posle završenog snimanja filma Oči širom zatvorene, Kjubrik je u 70. godini života umro u snu od srčanog udara.

Do dana današnjeg, film o Napoléonu još niko nije snimio. Prošlo je 11 godina od Kjubrikove smrti, konkretni razgovori za snimanje filma po scenariju Stenlija Kjubrika još nisu obavljeni. Bilo je reči da se režija ponudi Ridliju Skotu ili Angu Liju.

Da ironija bude jos veća, odmah posle Kjubrikove smrti tehnologija je napredovala i pojavio se CGI, trodimenzionalna kompjuterska grafika. Filmovi Gladijator i Patriota su snimani tom tehnikom. Masovne scene su kompjuterizovane i nije bilo potrebe angažovati statiste koji su Kjubriku pravili najveći trošak i problem kod finansijera.

Prošle godine je TASCHEN izdao 10 knjiga, limitirano kolekcionarsko izdanje, samo 1000 primeraka, o nikad snimanom Kjubrikovom remek delu pod nazivom: Stanley Kubrick’s Napoléon: The Greatest Movie Never Made. Većina materijala je kompilacija istraživanja iz 1968-70 iz skripte koju je MGM čuvao od javnosti sve do 2000 godine. Knjige sadrže prepiske, razne studije za kostime, lokacije za snimanja, fotografije, eseje i faksimil skripte. Svaka knjiga je predstavljena po kategorijama. Knjiga je zamišljena i kao mala umetnička izložba. Interesantan je i dizajn koji je uradio franciski dizajner M/M . Knjiga spolja izgleda kao  pozamašni istorijski tom o Bonaparti, a kada je otvorite to je ustvari lažna knjiga – kutija u kojoj je poredjano 10 manjih knjižica. Izdavači knjige su imali težak posao. Knjiga sa puno vizuelnog materijala ali ne i filmskog, o filmu koji nije snimljen , zavisiće isključivo od čitalačke mašte.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Istorija, Kjubrik, Napoleon Bonaparta, Snežana Moračić