Baloni za letenje uzdižu se nad Mediteranom. Leteći tramvaji kreću se duž sajli zategnutih iznad pasaža Lisabona obojenog poput slatkiša. Pastelnozeleni dim izvija se u noćnim nebom iz dimnjaka krstarice. Tim spektakularnim nadrealnim svetom fascinirana je Bela Bakster (igra je Ema Stoun) u filmu Jorgosa Lantimosa Jadna stvorenja, nominovanom za Oskare.

Bela, 25-ogodišnja žena koja je, nakon što je počinila samoubistvo, reanimirana i u njoj je mozak njenog nerođenog deteta, smela je i neobična kreacija Alasdira Greja, čiji roman iz 1992. godine je adaptiran za film.

A to čak možda i nije njegova najekscentričnija knjiga. Plodni pisac i likovni umetnik, preminuo 2019. u svojoj 86. godini, Grej je napisao još pet romana, dve novele, 89 priča i verziju Danteove Božanstvene komedije (“Ukrašenu i poengleženu u slobodnom stihu”).

Grej je u Škotskoj nešto poput nacionalnog blaga, a njegovi spisi pohranjeni su u Narodnu biblioteku Škotske. (Na omotu za njegovu ilustrovanu autobiografiju Život u slikama ovaj Glazgovljanin opisan je kao “najpoznatiji škotski erudita”). Međutim, van Britanije baš i nije opštepoznato ime.

“Rekao bih da je on jedan od zaista malobrojnih pisaca mojih savremenika koji su me zadivili“, kaže Džonatan Kou, dodajući da je Grej „neverovatno poštovan“ među piscima i kritičarima. „Nisam siguran da li to znači i da je isto toliko i čitan“, dodaje.

Jadna stvorenja: Slučajevi iz mladosti lekara Arčibalda Makendlsa, škotskog službenika za javno zdravlje uglavnom je smešten u Glazgov u 19. veku. Spretno ukrštajući žanrove, Grej prepliće gotski horor, naučnu fantastiku i komediju i sve to predstavlja kao hroniku iz viktorijanskog doba. A što se priče tiče, ona je sve samo ne jasna. Knjiga su navodni memoari Makendlsa (lika sličnog imena igra Rami Jusef u filmu) koja je Grej spasao sa đubrišta i uredio ih. Završava se pogovorom koji veći deo fabule okreće naglavce.

Lantimos prati osnovne crte priče, ali je izgled filma, eklektični spoj bel epoka i fantastičnih elemenata kao mig H. Dž, Velsu i Žilu Vernu, delako od onoga što je Grej napisao, kao i od njegovih crno-belih crteža kojima je izdašno ilustrovao sopstveno delo.

Toni Meknamara, čiji scenario je među 11 nominacija za Oskara, setio se da je Lantimos spomenuo knjigu još dok su 2018. snimali Miljenicu. Prema Meknamari, Lantimos je i posetio Greja u Glazgovu da bi dobio blagoslov za Jadna stvorenja.

“Zaista se odmah sprijateljio sa Alasdirom, a kada se vratio, našli smo se na ručku i dao mi je knjigu”, ispričao je Meknamara.

Meknamara i Lantimos rešili su da priču usredsrede na Belu, ponovo oživljenu mladu ženu. To što je “stavio Beline doživljaje u središte stvari”, objasnio je Meknamara, omogućilo mu je da “razvije i proširi priču o njoj”.

Grej, slikar po obrazovanju, u književnosti je stekao priznanje kasnije, objavljivanjem prvog romana, Lanark: Život u četiri knjige. Ambiciozan i obiman, Lanark je mešavina realističkog romana o odrastalnju (glavni lik, student slikarstva, umnogome je zasnovan na samom Greju) i naučnofantastične distopije.

Kritičari su klicali od radosti.

“Bilo je krajnje vreme da Škotska dobije gromadu od književnog dela u modernom izrazu“, pisao je gorostasni britanski pisac Entoni Barždis. „A ovo je to“.

Ali su Grejeve godine (imao je 46 kada je Lanark objavljen) možda radile protiv njega. Granta je 1983. godine objavila svoju decenijsku listu najboljih britanskih pisaca mlađih od 40 godina. Na njoj su bili i Ijan Mekjuan, Kazuo Išiguro, Salman Ruždi i Pat Barker, pisci koji su, prema Kou, „opčinili britanske novinare i dominirali izveštavanjem o novoj engleskoj književnosti“. Grej je, dodaje on, „ostao u senci“.

“On je sam sebe uvek smatrao slikarom koji se obreo u pisanju”, kaže Sorča Dalas, koja rukovodi Arhivom Alasdira Greja, ustanovom u Glazgovu posvećenom promovisanju njegovih dela. “Vizuelno i književno uvek su bili nekako povezani kod njega”. (Arhiv je priredio i zanimljiv onlajn vodič kroz Jadna stvorenja.)

Kou je kao diplomac naišao u knjižari na Grejev drugi roman, 1982, Dženin. “Grej je uvek dizajnirao svoje omote i pisao blurbove, a mislim da je ovaj posebno zanimljiv: bio je lakonski, autoparodičan i obećavao je turu kroz glavu torijevca alkoholičara“, priča Kou. “Naprasno sam kupio taj roman i on me je razbio”, nastavio je pričajući o 1982, Dženin kao o svojoj “lakoj drogi navlakuši za Lanark, koji je, naravno, teža stvar što se tiče Greja“.

Ako je Lanark od Greja napravio miljenika kritike, Jadna stvorenja su ga, kada su objavljena deceniju kasnije, približila širem krugu čitalaca. Roman je osvojio nagradu Vitbred i Gardijanovu nagradu za fikciju. Grej je prodao i prava za film, iako taj projekat, u kojem je glavne uloge trebalo da igraju Helena Bonam Karter, Džim Brodbent i Robert Karlajl, nikada nije pokrenut. (Grejev pokušaj scenarija objavljen je 2009. u zbirci Grejeva svaštara (A Gray Play Book).

Meknamara, Lantimosov scenarista, rekao je da se isprva poigravao čuvajući “postmodernog nepouzdanog pripovedača”, ali je na kraju “osetio da to, iako je briljantno funkcionisalo u knjizi, filmu ne bi donelo emotivnu težinu i komediju apsurda kakvu smo hteli”.

U tekstu za London rivju of buks, Kou je hvalio Jadna stvorenja kao Grejev “najsmešniji” i “najmanje neujednačen” roman. Upitan nedavno za svoju nekadašnju ocenu, on priznaje da “digresije, diskurzivnost i svesna preopširnost” prave od Greja pisca koji nije na prvu loptu.

“Možda u Jadnim stvorenjima toga ima manje nego u njegovim drugim romanima”, dodaje on, “tako da je to dobra knjiga da novi čitaoci počnu da otkrivaju njegova dela“.

Iako njegove knjige nikada nisu stizale do vrhova top-lista, većina se i dalje doštampava, navodi Endrju Grej, piščev sin koji se stara o legatu. Obnovljeno interesovanje za Jadna stvorenja verovatno je doprinelo povećanju prodaje, ali Grej veruje da je Lanark i dalje najprodavanija knjiga njegovog oca. A to bi moglo da se promeni, primećuje on, nakon dodele Oskara 10. marta. Ali čak i bez pregršti nagrada Akademije, Lantimosov film mogao bi da dovede do revalorizacije ostalih knjiga njegovog oca.

“Uvek mu je bilo jako stalo do 1982, Dženin”, kaže Grej o romanu o sadomazohističkim fantazijama sredovečnog alkoholičara sa glumicom Džejn Rasel kao erotskom fiksacijom. „Oduvek je verovao da bi ona trebalo da privlači više pažnje nego što inače jeste“.

Piše: A. Dž. Goldman
Izvor: The New York Times
Preveo: Matija Jovandić

Izvor: Glif

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Alasdir Grej, britanska književnost, Jadna Stvorenja, Jorgos Lantimos, Književnost