12 + 1, neprevodiv pojam – Na početku beše Reč. Koliko jezik utiče na formiranje mišljenja, kulture i celokupan ljudski život otvoreno je pitanje kojim su se bavile svetske religije i filozofija, sa najskorijim i možda najvećim doprinosima Vitgenštajna i Čomskog, od pamtiveka (još jedna zanimljiva reč, meni deskriptivnija od grčke (h)istorije). Oko razmera tog uticaja podeljena su mišljenja, ali ono koje deli i autor ovog teksta jeste to da on svakako postoji. U tom cilju, izdvojio sam 12 + 1 (zašto baš toliko, obznaniće se na kraju) pojmova koji su interesantni kao medijumi za proširivanja svakodnevnog pogleda na svet kroz verbalnu magiju u čije ću vas postojanje u nastavku uveriti.

1. Tsundoku (Japan)

Tsundoku nam sa Dalekog istoka opisuje pojavu blisku savremenim ljubiteljima knjiga, jer bi se bukvalno mogao prevesti kao nagomilavanje kupljenih knjiga koje ostaju nepročitane, ali možda bi najadekvatniji prevod zapadnom duhu bio lament Frenka Zape Tako mnogo knjiga, tako malo vremena. Ovaj pojam treba razlikovati od bibliomanije, patološke potrebe za skupljanjem knjiga kao takvih, jer je u korenu tsundoku leži ljubav prema tačno određenim knjigama koje se stavljaju na policu sa namerom da budu pročitane, ali ih u zapećku ostavljaju moderni načini komunikacije i života koji su skratili vreme i pažnju koju možemo posvetiti Ljevinovoj kosidbi. Zašto pored elektronskih izdanja i dostupnosti biblioteka i knjižara kupujemo nove knjige pre nego što pročitamo one koje već posedujemo?

Čak i kada je čitanje privremeno onemogućeno, prisustvo pribavljenih knjiga izaziva takvu ekstazu da je kupovina novih knjiga… ništa manje od duhovne potrebe za beskonačnošću… Mi s ljubavlju čuvamo knjige, pa i nepročitane, njihovo samo prisustvo pruža utehu, njihova laka dostupnost ohrabrenje.

– Alfred Edvard Njutn, američki kolekcionar knjiga koji je život završio sa oko 10 000 primeraka

2. Mamihlapinatapei (Yagan, jezik domorodaca Ognjene zemlje )

Pored toga što bi na mom spisku bila najteža za izgovoriti, ova reč je prema Ginisovoj knjizi rekorda ’’najjezgrovitija reč na svetu’’ i možda najteža za prevod. Na internetu se najčešće nalazi značenje pogled koji razmenjuje dvoje ljudi želeći da ono drugo inicira nešto što oboje oklevaju da započnu, ali zanimljiva alternativa je i pogled između dvoje ljudi koji dele neizgovoren, privatan trenutak izražen kroz značenjem ispunjenu tišinu. Ta nemogućnost potpunog prevoda na najbolji način oslikava tajnu vezu koja se izvan dometa reči odigrava u dometu četiri oka.

3. Fernweh (Nemačka)

Fernweh je osećanje nomada koje prevazilazi običnu želju za putovanjem. Ne, nije to puko maštanje turiste o stranim zemljama, to je nostalgija za mestom na kom nikad nismo bili. Svrab u stopalima koji te poziva da se spakuješ i kreneš ponovo autostopom za Lisabon i onaj mali kafe u Avenida da Liberdade gde se fado sipa kao vino. Ali ti nikad nisi bio u Lisabonu? Nisam, ali opet mi se ide. Ma kako to? Jednostavno – ferenweh.

4. L’appel du vide (Francuska)

Zov ambisa? Pa to i nije tako teško za prevod, ali jeste osećanje koje zaslužuje ime poetičnije od ’’egzistencijalnog angsta’’ što u suštini jeste ova neobjašnjiva želja da se skoči kada se nađemo na ivici visoke zgrade ili mosta. U pitanju je poziv tako dobro poznat svakom egzistencijalisti čiji je uzrok spoznaja apsolutne slobode, jer u tom trenutku shvatamo da nas ništa osim nas samih ne zadržava da skočimo. To nije želja za suicidom, baš naprotiv, to je poziv da se reši Kamijevo jedino značajno filozofsko pitanje, kako bi ga Viktor Frankl parafrazirao – Zašto se niste ubili? Dakle, l’appel du vide je u stvari zov Sirena kroz koji Odisej treba da prođe kako bi ispričao svoju priču.

5. Duende (Španija)

Duende je u početku označavao mitsko biće, ali se vremenom transformisao u snagu duše / duha u umetnosti koji ima snagu da pomeri čoveka do dubina. Za jedan takav lirski termin, najbolje se poslužiti rečima Ljorke:

,,Duende je moć, ne rad. Borba, ne misao. Čuo sam jednog starog majstora gitare kako govori ,,Duende nije u grlu, duende se penje kroz tebe iz đonova’’!… Nije u pitanju sposobnost, već istinit, živ stil, krv… spontano stvaranje.’’

Pre svega se ta snaga i strast odnosi na muziku i na ’’mračan zvuk’’, kako to naziva personifikacija duende – Nik Kejv.

6. Saudade (Portugal)

Srodno, ali ipak različito od duende, kao što su i nacije koje dele Pirinejsko poluostvo. Teška melanholija za nečim ili nekim ko je odsutan, ali često sa potisnutim znanjem da se predmet čežnje nikada neće vratiti. U pitanju je svojevrstan blues, nostalgija koja se može osećati za svim onim što je bespovratno prošlo, ali bolji prevod ne treba tražiti od nota fado muzike, naročito kultne pesme Sodade (brazilski način pisanja) Cesaria Evora.

7. Torschlusspanik (Nemačka)

Praktičnost koja odlikuje germanski mentalitet može nas poučiti mnogim korisnim terminima koje opisuju sirovu stvarnost, kao što je već dosta poznati schadenfraude – radost zbog tuđeg neuspeha ili srpsko da komšiji crkne krava, ali torschlusspanik mi se čini kao nužan za sve koji osećaju kako im vreme polako ističe. Bukvalni prevod izraza značio bi panika zbog zatvaranja kapije, a ta kapija jesu u stvari godine s kojima čovek ima sve manje mogućnosti da iskoristi prilike i da promeni život. Simptomatično naročito za tridesete godine, praćeno strahom od samoće i nedostatka motivacije, ukoliko se uspaničimo zbog ’’otkucavanja biološkog sata’’, zatvorićemo vrata koja se možda sama ne bi zatvorila. Zato ovaj pojam valja imati na umu kao da ga je sam Šopenhauer skovao (nije, ali mogao je).

8. Hygge (Danska)

Dolazeći sa praznične trpeze jednog od najsrećnijih narod na svetu, hygge se da prevoditi kao udobnost, sreća, zadovoljstvo, bezbednost, jednostavnost, dobro poznato, šarmantno, porodično okruženje. Sve to u jednom. Kako bismo lakše razumeli ovaj koncept, najbolje je dati primer: Kako preživeti zimsko, hladno, monotno veče? Tako što se u svom toplom, osvetljenom domu pripremi večera za prijatelje ili čaj u porcelanskoj šolji koji se ispija u naslonjači pored prozora dok pahulje provejavaju nad Baltikom. U pitanju je umetnost prisutnosti u trenutku kojom se obično pretvara u nešto više – blaženu intimu.

9. Kintsugi (Japan)

Na ovom mestu mogao se naći i wabi sabi, ali je taj koncept previše širok za kratku formu kao čitava filozofija prihvatanja i ljubavi prema stvarima koje su ’’nesavršene, nestalne i nedovršene’’, a njen možda najlepši izraz jeste kinstugi ili kintsukuroi što znači zlatom popravljeno. Ovaj metod je nastao, barem po legendi, kada majstori nisu bili u mogućnosti da carevu omiljenu posudu koja se slomila vrate u istovetno pređašnje stanje, te su stoga pukotine ispunili smešom lepka i zlata. Na taj način, promena na posudi nije prikrivena, već je dodatno naglašena što joj u budizmom obojenoj kulturi povećava vrednost, ne zbog plemenitog materijala, već zato što predstavlja primer načina na koji treba prihvatiti promene. Kako bi to Hemingvej rekao ,,Svet slomi svakoga i mnogi su posle toga jači tamo gde su bili slomljeni’.’

10. Litost (Češka)

U pitanju je osećanje agonije koje stvara iznenadni prizor sopstvene nesreće. Pojam litosti je u svet uveo kao neprevodiv Milan Kundera, a litost je po njemu ’’neophodna za razumevanje ljudske duše’’. Ovaj vid spoznaje sopstvene nemoći ne vodi preko potrebnom samosažaljenju, već besu i želji da se drugi ljudi podjednako unize, pri čemu se motiv za osvetničko ponašanje nikada neće priznati. Primer takvog lošeg mehanizma odbrane nalazimo u Knjizi smeha i zaborava gde momak udara šamar svojoj devojci, posramljen time što ona bolje pliva od njega, a kao povod za svađu nalazi u licemernoj brizi da se devojka ne udavi, umesto da se suoči sa uzrokom – sopstvenim nesrećnim detinjstvom u kom nije naučio pravilno da pliva.

11. Koyaanisqatsi (Hopi Indijanci)

Kako prevesti reč sa jezika plemena Hopi koji ne poznaje glagolska vremena i time što nema ’’ni prošlost ni budućnost’’ predstavlja ključnu temu lingvističke rasprave o uticaju gramatičkih pravila na način mišljenja govornika? Život u previranju, izvan ravnoteže (naročito sa prirodom), koji se raspada pred našim očima i zahteva novi način življenja. U ovom maniru prevod se navodi na kraju filma Koyaanisqatsi (1982) koji je snimljen tako da sam objašnjava svoj naziv – slow motion and time-lapse (eto još reči sa neadekvatnim prevodom na naš jezik) snimci gradova i pejzaža u SAD kroz koje se bez konvencionalnog zapleta prikazuje odnos čoveka i prirode.

12. Koi no yokan (Japan)

Osećanje romantičnije prirode od srodne fraze ljubavi na prvi pogled, jer simbolizuje osećaj koji neko može da ima kada prvi put upozna osobu u koju će se neminovno zaljubiti. Emocije u tom trenutku još uvek ne postoje, postoji samo znanje da je ljubav između njih, bez obzira na krajnji ishod, neizbežna.

12 + 1. Triskaidekafobija (starogrčki)

Pod ovim rogobatnim terminom krije se strah od broja 13. Iako nije baš sasvim jasno zašto postoji (najčešće se navodi Juda kao 13. apostol, ali postoje indicije da je sujeverje dosta starije, recimo član broj 13 nedostaje još u Hamurabijevom zakoniku), ljudi u zapadnim kulturama ga se pridržavaju u toj meri da mnogi hoteli i zgrade nemaju sobe ili spratove sa tim brojem. Ostavio sam ga za kraj kao najbolji primer kako jezik utiče na kulture, jer nasuprot ovoj fobiji, u Japanu postoji tetrafobija – strah od broja 4. Starogrčki termin nam ne bi objasnio odakle nastaje ovaj fenomen, ali to što se četvorka na japanskom izgovara slično kao ’’smrt’’ (shi) već ukazuje na koren sujeverja i kako je verbalna magija ostavila traga u svakoj kulturi do današnjeg dana.

Ipak, iako su stvaranjem praznoverica ljudi svoj jezički alat upotrebili na pogrešan način, verujem da nam fetišizacija jezika može skrenuti pažnju na značaj sredstva komunikacije u kreiranju stvarnosti u kojoj živimo. Način na koji imenujemo svoja osećanja i pojave u svetu oblikuju nas i više nego što mislimo, ali svesni toga, bogatim i preciznim izražavanjem možemo da kreiramo promenu, makar u sopstvenim životima. Kako bi to moj srednjoškolski profesor filozofije sročio – Kada identifikujemo problem, mi smo već počeli da ga rešavamo.

Za P.U.L.S.E Dušan Arsenović

Lektura i korektura: Milica Veljković

Tekstovi iz sociologije na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Jezik, kultura