Ulogujte se / Kreirajte profil

Omaž Dimitriju Mitrinoviću

Dimitrije Mitrinović (1857 – 1953) je rođen u selu Donje Potplate, blizu Stolca u pravoslavnoj familiji. Otac mu je bio službenik tadašnje Austrougarske  monarhije, dok mu je majka bila istoričar umetnosti i učitelj crtanja. Izvesno je da su pripovedanja njegove majke učinile na njega veliki uticaj pa je docnije to i realizovao u časopisu Bosanska Vila publikovanom u Sarajevu  tokom njegovih studija na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sve do izbijanja I svetskog rata boravi u Zagrebu i Sarajevu, piše i uređuje časopise. Tada je u vremenu stvaranja ekspresionističkog duha uz Rastka Petrovića i Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera, Dimitrije Mitrinović bio za srpsku misao najveći filozof futurističkog ekspresionizma i poetske interpetacije hrišćanstva. Dimitrije Mitrinović je bio esencijalno vezan za Ubermanša [ Ubermansch ] Nove Atlantide, ujedinjene Europe u duhu: jednakost, bratstvo, sloboda. Celog je života više propovedao, obraćajući se ljudima kao Sokrat, dok je većina spisa ostala rasuta po časopisima. Čini se da dok čitamo njegove rukopise da je ceo život tragao za savršenim domom kuće ljudskog bitka, tragajući i za valjanim utočištem za svoju misao.

Danas, se mali broj ljudi u srskim intelektualnim krugovima seća Mitrinovića dok njegovu zaostavštinu brižljivo čuvaju Britanci, gde je i umro završivši svoja lutanja po svetu u potrazi za Solsticijem Duha realizovanog jednom za svagda na planeti Zemlji.

Dimitrije Mitrinović, je  tvorac jedne novovekovne orfičarske zajednice na tragovima civilizacije Veda[1], obnovitelj i baštinik starih tradicija antike. Tridesetih godina osniva društvo New Atlantis, kao poseban koncept zasnovan na drevnom mitu iz Platonovog Timaja i delu Fransisa Bekona Nova Atlantida, u praskozorje nacizma i Hitlerovog Sturm nach Welt-a. To je bila svojevrsna grupa koja se nazivala CARACTERUS CLUB, čiji su aktivisti bili aktivni u Novom Britanskom Pokretu. Pod okriljem koledža New Atlantis održao je velik broj predavanja koja su bila: filozofska, psihološka, teološko – religiozna, teozofska i politička. Na ovaj način se duhom – snagom logosa suprostavio ludilu Tevtonaca Prstenu Nibelunga koji je greškom pripisivan idejama Ničea. Kao nekadašnji nemački đak i student blizak je pristalica ideje savršenog čoveka ARIJEVCA i gradjanina Atlantide.

Civilizacija

Ljudska sloboda i samosvest se drže na distanci od direktnog mešanja u borbu  između Svetlosti i Mraka. 

World Affairs, Dimitrije Mitrinović, 14. apri 1921.

Civilizacija je pojam koji obuhvata mnoštvo komplementarnih, sličnih, raznovrsnih skupova koji se fenomenološki razvijaju kroz istoriju – povest zemlje i čoveka, od početka njegovog egzistencijalnog bivstvovanja kao samosvesnog bića – pa sve do savremenog doba. U tom smislu, u III milenijumu, ako se uslovno ne osvrćemo na imaginarno vreme koje je prethodilo istome, čovek bi trebalo da je uspeo da izgradi jednu savršenu Civilizaciju i kulturu kao kompleksno društvo, zasnovano na tri principa: jednakosti, bratstvu, slobodi. To je Sofija ili Sveukupno – čovečanstvo po sebi, Antropos u njegovom sveukupnom kosmičkom biću, a to je vrsta kruga u nameri da se bude – bivstvujući, odnosno svetska sinteza – entelehije organizma sveta.

Priča teče o spornim seobama kroz legende; možda su i Atlantiđani tako krenuli sa ostrva u svoja uporna i osvajačka skitanja, od Tasmanije do Grenlanda, od Jarca do Raka, od Ostrva Princa Edvarda do Špicberških ostrva. Ta lutanja su kao skica Mandale, kao nevidljivi sklop pentagrama, zvezde, krsta, mistične ruže; u stvari, više su nalik na događaj zabeležen u pustinjskom prostranstvu, tragovima lutanja koje su ostavile raznovrsne povorke i karavani, stazama svile, napuštenim gradovima u pustinjama, zapuštenim oazama. Nažalost, posle vekova ratovanja, osvajanja, ubijanja i satiranja čitavih korpusa naroda, čovek samo može da se pohvali egzistencijalnim strahom od sutrašnjice ovaploćene u neizvesnosti oblačnog neba, sumornog lika bližnjeg, gubitka nade. Opravdanje za ova ratovanja u starom veku tj. u nekim imaginarnim vremenima se može tumačiti kao osvajanje prostora za život. Ali ako opet iščitamo Homerovu Odiseju onda ćemo se uveriti da je to bio samo još jedan od osvajačkih ratova, pa je Homer doista Ahajce opisao kao beskompromisne osvajače Troje koja je upravo kontrolisala te puteve drevnih karavana? To je ipak rat koji se vodio toliko davno u XIII  p.n.e. Bogovi su propisno na kraju ipak kaznili osvajače ali da li je uvek tako kako pesnici pišu? Docnije su persijski carevi, Darije i Ksereks krenuli na drevnu ahajsku Grčku i izgubili bitku od desetostruko slabijeg neprijatelja koji se samo branio na svojoj teritoriji. Sa propašću razjedinjene Elade dolaze nova plemena Makedonci koji će pokoriti Grčku a sin Filipa i učenik Aristotela, Aleksandar Veliki osvaja  Aziju i prenosi duh Persije u Evropu, srušivši antičku Grčku asimilacijom naroda do temelja. Umro je veoma mlad, grob mu je negde  u okolini drevne Tebe, grada u Starom Egiptu. Ostavio nam je Aleksandrijsku, Pergamsku i Antiohijsku biblioteku ali izgleda ljudi  nisu znali da poštuju drevno bogatstvo kultura starog Istoka.  On je ipak  duhom preplavio preko Stare Grčke evropsko nasleđe a takođe i asimilacijom rasa proneo arijevski duh i miris i ukus Istoka.

Dok su na Bliskom Istoku živela semitska plemena, izmedju ostalih,  Felasi – Palestinci, Hanaci i Jevreji u Samariji i Judeji u miru božjem  podjednako su se klanjali crnom kamenu – danas poznatom kao kaba ili ćaba dok se jednog dana Jevrejsko pleme nije priklonilo jednom Bogu Jahveu. Čovečanstvo je dobilo prvu monoteističku religiju koju je Mojsije primio na Sinajskoj gori tako što mu je Jahve objavio deset metafizičkih zapovesti i Zakon utemeljivši tako Jevrejski narod. U istorijskom vremenu,  rađaju se nove religije, novi osvajači, Rimljani – novi varvari, koji su beskurpolozno osvajali i otimali ali i upijali od Etruraca i Grka ono što je bilo valjano. Povest veli da je Pompej,  spalio biblioteku u Aleksandriji i uništio neizmerno duhovno blago. Danas neke od primeraka tih knjiga čuva Vatikanska biblioteka, a istovremeno sa tim tajnama skrivaju se još i neke druge koje su možda ključ za  opstanak čovečanstva. Kroz realnu istoriju čovečanstva prošlo je mnogo osvajača, kao što je slučaj sa arapskim plemenima u novom veku; dok je  u to vreme izraslo  i urušilo se mnogo imperija – civilizacija ali ostale su kulture kao baština savremenom čoveku. Na njima je čovek starog i novog veka vršio nadgradnju koristeći mudro ono što je valjano i produžavao opstanak ljudske vrste koja se spoznajno usavršavala. Dvadeset vekova nakon rođenja Hrista, od kako se računa Novo vreme pregrmela je pleroma–soma sveta, teška iskušenja, padove i uspone, zahvaljujući želji čoveka ne samo da zadovolji radoznalost i istražuje kontinente već da ih poseduje i vlada nad njima. Bilo je mirnih i haotičnih perioda, prevladavalo je apolonijsko vreme harmonije ili dionizijsko razdoblje destrukcije i haosa, a sve zahvaljujući individui koja je stub i oslonac društva. Bili su to osvajački ratovi, verski ratovi, ratovi za životni prostor, ratovi za novu podelu sveta, tačnije rudnih i mineralnih bogatstava drugih kontinenta. Mnogo toga je čovek izdržao kao i sveukupna ljudska vrsta ali majka Gea je počela da pokazuje znakove neraspoloženja koji se manifestuju kroz globalnu promenu klime, koje nadalje impliciraju mnoštvo drugih posledica: sušu, globalno zagrevanje, manjak vode na zemlji, nestajanje čitavih životinjskih i biljnih vrsta, pa i blago nestajanje čoveka.

Međutim, u III milenijumu, ne osluškujući ili ne obazirući se na ove opomene i na učenja drevnih civilizacija, čija je kultura  izvor i početak onog što bi se danas moglo nazvati modernim društvom, dušom civilizacije – njenom pleromom,  jedna druga vrsta čoveka post-moderne, odbacila je sve svoje maske u bezdušnoj borbi da bi ostvarila neznane ciljeve. Parole koje se koriste, postale su do te mere providne i beznačajne da je i onima koji učestvuju u tome posve jasno da se samosvet logosa probudila i potmulo počinje da tutnji da se buni a da se planeta Zemlja polako otima kontroli sveukupno sa Logosom, Uranom i Geom. Eon je zamagljen i mutan i samo je na planinskim vrhovima moguće udahnuti punim plućima, osetiti stare dobre niti svetlosti koje prožimaju ljudsko biće. Polako iščezavaju gospodari Igara staklenih perli, olako nestaju šamani – šarmati, kopni mudrost, povlačeći se pred silom koja nema lik ali je vrlo nehumano efikasna.

Dakle, dok je ovaj drugi, bezlični čovek, koji nam se ceri poput avetinje u lice; potreban simulakrumu, svestan svoje moći, ne mareći ni za šta osim za svoj naum, koji je vrlo destruktivan – da prisvoji svo blago kojim raspolažu Civilizacije sazdane na majci Zemlji, satkane vrednim rukama miliona ljudi, možda malih i nepoznatih ali ljudi koji su imali, imaju i imaće dušu da uvek podele sa drugim i koru hleba i čašu vode. Čovečanstvo se deli na dva korpusa samosvesnih koji imaju malo ili skoro ništa, dok žive u skladu sa prirodom harmonično poštujući deset božijih zapovesti odnosno zakon polariteta i instrumentalizovane mase onih koji grabe, otimaju, ubijaju u ime nekih nepoznatih nam centara moći – te druge vrste. Masa jede ostatke sa te trpeze bogova – moći ( jer očigledno je da delaju loše po posledicama koje postaju svud naokolo vidljive u kontradikciji sa prirodom i Logosom). Ljudska rasa je u sve većoj opasnosti da upadne u klopku uz pomoć zla u nehumane ralje mašinerije finansija, koja melje živo meso usred sveopštih zavera tajnih društava skrivenih iza Tamne zavese teatra nadrealizma (surealizma).

World AffairsDimitrije Mitrinović, Juni 1921.

Primarni zakon polariteta nalaže:

Zakon Realnog, zakon svih Bića je i inherentna tenzija svakog posebnog i pojedinačnog Identiteta – individue s jedne strane, ali, sa druge strane –  jedinstvo u individualnom indentitetu i harmoniji, celovitost u Suprotnosti.[2]

Ako zbilja prihvatimo misao Dimitrija Mitrinovića koji tvrdi da je ljubav ta koja prethodi Razumu, dok je Razum taj koji prethodi Pleromi u humanom makrokosmosu onda će harmonija i ispunjenost sveukupnog života čoveka biti poslednji stupanj istorije i evolucije.[3] Ako pretpostavimo da svaka sila sobom nosi zlo kroz nasilje, nužnost, prisiljavanje onda  je Nužnost sila a sudbina je bolna; nasilje je zlo. Ali ono što je antiteza ovoj kosmičkoj sili Zla jeste kosmička metafizička sila Ljubavi koja mora uspostaviti nužnu harmoniju u svetu, logiku čoveka a ne zveri. Haosu se mora stati jednom za svagda na put i uspostaviti ravnoteža da bi opstala Civilizacija, da bi čovek i društvo preživeli ali uspravnog i dostajanstvenog hoda. Nažalost haos vlada u glavama onih koji iz svojih periskopa uvrnute dioptrije diriguju raspadom deleći ovaj svet na elitu, koja bi trebalo da preživi, i na one koji su namenjeni uništenju. Ova smrtonosna misterija – kao čin ima svoje posledice a konsekvence su vidljive dok ožiljci odbijaju da zacele, potresajući žestoko temelje sveta.

Konstantinopolj, koji bi  po providjenju trebalo da bude centar Svetske Alijanse vraćen je  nakon 1924. godine odlukom Zapadnih sila Otomanskom carstvu; u intersu mračne i samoubilačke Tame – veli Dimitrije Mitrinović.[4]

Dakle, samosvest Evrope je trebalo da bude okrenuta uspostavljanju Harmonije, a ne pod uticajem protestantskog morala, iza koga stoji iskeženi bankar čiji duhovnik – pastor opravdava svaki njegov postupak i politiku utilitarnog karaktera. Na ovaj način zanemarila je Univerzalnog čoveka i Univerzalni humanizam  – sub specie aeternitatis. U prirodi svakog čovek jesu Kain i Avelj, koji su zbilja u potpunosti Antropos po sebi, sasvim jednaki; dok samo jedan čovek od neba i zemlje može biti Univerzalni Čovek u vremenskom i povesnom aspektu humanog. Samo je  kroz Univerzalnog čoveka Tvorcu bilo moguće da porodi svog Večnog sina. Na ovaj svet je došao Bogočovek da propoveda istinu, on je bio sinteza rase, on je trebalo to da bude proizašavši iz sve opšte ljudske intuicije, i nije samo podučavao sintezu već je konstituisao Evropu i njenu kuću bića. Bog je konstituisao preko svog sina Moral, pružio gnozu – spoznaju kao doktrinu Univerzalnog čovečanstva, kao veru već davno zaboravljenog čoveka;  pretvorenog u roba; a koji je živeo još – uvek – ne, pre Inkarnacije Hrista. Instinkt slobode i  individualna volja personalnog je najbolji mogući kvalitet ljudske prirode, koji se manifestuju kao samosvest. No, suština je u tome, da bela rasa i Evropa po sebi, nikad nije saslušala valjano glas Sofije niti je postala dom Hrišćanstva kao vere, već je ona  postala instrument institucije moći – otuđene religije. Evropa je pala na ispitu časti i konačno je,  tako obeščašćena, doprinela katastrofi i nestanku mnoštva ljudskih rasa. Danas je Evropa eksluzivni klub u koji se može ući ako se zadovoljavaju besramni uslovi simulakruma. Taj simulakrum se smeši, pružajući slobodu, zatrovanu čokoladom koja stvara ovisnost.

Sve je bliži momenat kad bi ta Evropa trebalo da shvati da je Azija tvorac Evrope,  dok je Afrika verovatno njena prabaka.

Ako je unutrašnji  i temporalni kult Istočnog, gde je antičko esencijalno kult prošlosti ali i kult Ljudske rase – Univerzalnog onda bi trebalo da je Zapad stožer i kult budućnosti, Individulanog i Posebnog – veli Mitrinović.

Ali kako rešiti ovaj paradoks po horizontali kad je taj Zapad ultimativno proglasio sebe Realnim Apsolutnim merilom svih stvari beskrupolozno rušeći stare vrednosti, kao kralj zveri gutajući bebe Istoka, nipodaštavajući jedinstvo sveta i jednakost ljudske rase. Dijabolični lik Evrope i bele rase koja se prenosi na novi kontinent Severnu Ameriku stvara novu sliku sveta u kojem jedni vladaju a drugi su robovi. Posle III milenijuma ljudske istorije ono što je davno trebalo da iščezne, ponovo postaje dominantna konstanta. Bez obzira na iskustvo kroz koje je prošla Evropa, okrutno ispunjena ratovima, ona kao da je krenula da se beščašćem odužuje svojim korenima. A znamo da je čovek u centralnoj tački Univerzalne evolucije, kao imperija po sebi u esenciji  Vremena, Istorije, Rasa-vrsta, Civilizacija, Individualaca  kao  bitak i centar kreativne evolucije same po sebi; što je suština Univerzalnog, Ideje i Božanskog. Transcendentno čovečanstvo je jedinstveno i po svojoj vertikalnoj i horizontalnoj osovini svaki pripadnik posebnih rasa po liniji Zapad –  Istok/ Sever – Jug  je slobodna jedinka po sebi i zaslužuje svoje mesto pod Suncem.

U jednom od svojih eseja 24. februara 1921. godine, D.Mitrinović će reći  –

da je nama poznato da je primarni polaritet sveta podjednak: u racionalnom i ljudskom smislu; napet (pod tenzijom) pa se tako dešava da je korelacija između Zapada i Istoka ta koja utiče na našu planetarnu kuću transcendentnog i večnog polariteta između Zemlje i Logosa, između mogućeg i stvarnog i između Svesnog i Nesvesnog.

Rusija bi, po njemu trebalo da bude severni most koji sjedinjuje i deli Istok od Zapada; ali tu je Islam kao retrogradni element koji je kao negativna sintetička tendencija veoma moćan i zastrašujuć po svojim potencijalima. [5] Islam nije isključivo  svetska antiteza  Rusiji već čitavom svetu, kome je blizak Humanum, kome je sloboda credo; bez obzira da li je hrišćanske, islamske ili judejske veroispovesti. Međutim ovakva pozicija je u III milenijumu, možda pozicija pogrešno vođene politike, nihilizacije ljudskih prava muslimanskog korpusa naroda, zarad korišćenja njihovih prirodnih resursa: crnog zlata. U graničnim situacijama[6] se aktiviraju retrogradne sile koje je Islam kao Civilizacija odavno prevazišao, možda zarad egzistencijalnog opstanka jer im je simulakrum već odavno presudio.

Često je Islam instrumentalizovan od strane bezličnog gospodara, nesvestan da rušeći i razgrađujući stvorenu harmoniju i ravnotežu jednakosti između različitih rasa – različite verske ispovesti; koje su valjano živele dugo vekova po starom sistemu: Divide et impera. Međutim taj lukavi, prerušeni šizofreni čovek, ispunjen voljom za moć, gurnuo je običnog čoveka koji veruje u Alaha na Ruskog čoveka koji veruje u Sveto Trojstvo, u Hrista – gurnuo ga je na naciju koja je duboko – samosvesna. Mislimo, da je kasno da se učini bilo šta, lek ne postoji pa ni Mitrinovićeva ideja da Islam, može da se konvertuje u humanu religiju  logičnog čoveka. Nažalost kasno je, haos je ovladao u strahu i zlo je dobilo svoj trenutak a Rusi su žrtva u sukobu Istoka i Zapada, koji je inicirao ovaj krvavi pohod džihada na slovenski korpus naroda. Međutim naši aposlutni neprijatelji, sveukupnog čovečanstva na ovoj planeti; jesu načela, akcije i ljudi – individualci koji su apsolutni utilitaristi, čije delanje može biti pogubno, sasvim destruktivno na sintezu sveta i čoveka. Retrogradni impuls ekstremnog islama se raširio po celom svetu po principu domina, i jasno je da će ovaj period istorije biti obeležen nasiljem kao oblikom samoodbrane belog čoveka.

Krajnje je vreme da se osvrnemo na veru koja nam dolazi iz Krišninih, Zoroasterovih i Budinih povesti. Jer, Hrišćanstvo je vera u Logos koji se ostvaruje kroz Hrista i Sofiju, kroz opštu sintezu prožimanja misli i delovanja, učenja strarih Civilizacija, smatra Mitrinović. Međutim prvobitni greh, koji je i ujedno i pad čoveka iz Rajske bašte, u stvari nije ništa drugo do njegovo rođenje u večnosti, rođenje samosvesti i Razuma i Samoegzistencije sa Bićem. [7] Ne shvatamo, zašto je čovek pao ako je probao voće sa drveta saznanja jer ga je Bog ostavio samog u Rajskoj bašti i rekao mu da ne kuša  isključivo sa drveta poznanja. Ali ne zato što je ono bilo izazov (psihološki kad je nešto zabranjeno ono je privlačno) nego je Bogu dosadilo ili je hteo da napravi eksperiment sa decom koja su bila neposlušna i kažnjena  izbacivanjem iz Raja. Na kraju Bog kažnjava neposlušnost, jer autoritet  mora da se poštuje. Od tada čovek snosi posledice za svoje postupke, on je slobodan, ali toliko koliko je lovac,  on je i hrana na trpezi grabljivaca. Prosvetiteljski obrat mu je doneo takoreći izlazak iz Kindergartena ali čovek je krenuo u svoj povesni život – postao je misleće biće.

Venčanje Raja i Pakla – Vilijam Blejk

Ono što je inherenti i vremenski kult Istoka, bilo da je on antički ili moderan, on je esencijalno po svojoj suštini kult Prošlosti, kult Univerzalnog: dok je dogma Zapada, govoreći generalno, kult Budućnosti, dogma Individualca, pojedinačnog i posebnog veli Mitrinović. Opet se vraćamo na pitanje koliko je taj Zapad danas u III milenijumu kult individualca; posebnog i pojedinačnog. Taj Zapad je manifestovao još od Dekartovog Cogito ergo sum kad je postavio Razum kao pozitivni i valjani boljitak, odrekavši se Boga, tako  da je Razum postao nezavisni  personalitet, kao afirmacija Slobode ličnosti – mislećeg čoveka. Dekart je otvorio vrata čovekove slobodne volje i on je taj koji više nije bio sam res extensa već i res cogitas. Misleća tvar, koja osim svesti ima samosvest i da tu Gospod Bog nema više posla; osim da ga nadgleda. Sartr bi opet rekao da je isključivo sam čovek odgovoran za svoje postupke, kao ateist. U  komadu Đavo i Gospod Bog, Sartrova glavna ličnost u epilogu, u kojem je reč o tridesetogodišnjem verskom ratu; glavni junak Gec kaže:

Zašto ja uvek ispadnem zao kad želim da budem dobar.

Dakle, etika je u egzistencijalnom smislu, u suštini skup dogovorenih vrednosti u okviru jedne grupe ljudi, pa se ne može smatrati aposlutno validnom u svakom ćošku zemaljske kugle, niti u određenim istorijskim periodima .[8]

Mitrinović bi rekao da:

Jedinstvo nastalo kao slobodni sporazum tj. razdvajanjem bitka i bića je ideja Arijevske duše. Nezavisna samoegzistencija, težnja da se uspostavi konačna i logična Samosvest.

Da li je to moguće i u kom smislu, D. Mitrinović želi da tumači Arijevstvo? Kao plemenitost duha, samosvest, slobodu, harmoniju – konačno uspostavljeni polaritet računajući na samosvešćenog čoveka, posle svih krstaških ratova, dominiona, uništavanja korpusa naroda, pljački kad se taj čovek pokazao kao Varvarin, ništa manji od Odoakara koji je dokusurio Rim ili španskih konkvistadora koji su žarili i palili po Južnoj Americi i neviđenih zločina Japanaca i Nemaca? Posebno ova Tevtonska grupa koja polaže posebna prava na svoje arijevsko poreklo poričući ga čitavoj kompleksnoj grupi naroda od Severnog mora do Kaspijskog mora i Persijskog platoa. Reći ćemo imperijalna pohlepa Belog čoveka je duboka i jaka psihička snaga istorijskih instikata, koja je danas najdominantnija snaga kao vrsta logičkog poretka. Da li je taj poredak najnužniji jer zapadna civilizacija nakon XIX veka dostiže zenit u naučnom i spoznajnom smislu da bi jednog dana Ajzenhauer mogao da izjavi da  je Amerikancima sam Bog podario atomsku bombu da bi mogli da je bace na Japan i konačno ga poraze.

Na taj način izazvaće patnju stotina hiljada ljudi ali okončaće Drugi svetski rat i nastaviti sa usavršavanjem oruđa sa kojim danas  naslednici Ajzenhaura zveckaju  po ovom svetu kao čuvari koncentracionog logora – zemaljske kugle.

Težnja da se stvori Univerzalno Carstvo u pozitivnom smislu, onako kako je pisao  Mitrinović nastalo  je iz arijevskog karaktera Bele rase, iz Hrišćanstva njegovog duha, držeći da je ljudska sloboda jedina snaga u evoluciji i da obe svemoćne sile koje su i determinante, Sudbina i Proviđenje, apsolutno uticajnije u sferi ljudske egzistencije nego li slobodna volja čoveka po sebi. Šta ćemo ovde sa Kantom, koji veli da je čovek slobodan biće jer je intelektualno biće i da raspolaže slobodnom voljom prema kategoričkom imperativu:

Nemoj nikad da učiniš drugome ono što ne bi želeo da on učini tebi. – parafraza kategoričkog imperativa.

To je Mitrinoviću promaklo, iako je proučavao Frojda, Junga i Adlera. Imajući u vidu čoveka kao da je zanemario njegove instinkte (instinkt smrti) i računao da je apsolutno moguća svetska jedinstvena harmonična zajednica. Ona je moguća kroz Arijevstvo i Hrišćanstvo ali kako i gde je razrešenje Gordijevog čvora koga ni Aleksandar Veliki nije razrešio već presekao (opet nasilje) i tako za kratko vreme postao gospodar sveta u starom veku kao što se Hitleru pričinilo da je Nemačka rasa – Arijevska i da je postao gospodar sveta kad je prodro u Rusiju. Nevolja je  u tome što su ideje, kao štu su primera radi : beskonačna prava i idealni trougao realno nemoguće; te da je Utopijama odavno došao kraj jer je čovek izgnan iz Raja. Međutim, D.Mitrinović piše davne 1921. godine da  alijansa Nemačka – Britanija – Amerika, raspolaže kapacitetom i da je u mogućnosti da kao arijevska vrsta  – realizuje vođstvo nad ovim svetom, kao početak pragmatičnog i kreativnog ujedinjenja sveta kao svetske istine[9] kroz arijanizaciju panhumanog i sveopštu humanizaciju arijevstva. Ovaj paradoks je danas doveo čovečanstvo na ivicu opstanka; što naravno Mitrinović nije mogao da predvidi jer je samo bio fokusiran na ogroman napredak ovih nacija koje su se zaklinjale na sveopštu libeleralizaciju i slobodu ljudskog roda te da im je proviđenje namenilo tu ulogu. Ako se podsetimo da je od rane mladosti bio okrenut ka jedinstvu Evrope koju je nazivao Arijevskom Evropom a da su koreni u ideji:

“Da se okupe zajedno grupe ’izabranih” duhova koje će predvoditi čovečanstvo od divljaštva materijalizma.” – u novoj renesansi Evrope –  u pokretu /  [Blut – bund ] – [ bratstvo po krvi ].

Početkom Prvog svetskog rata stvoreno je bratstvo  nazvano Blut – bund; koji su činili članovi pokreta Plavi jahač sa još nekoliko  intelektualca koji su inspirisali D.Mitrinovica da u Almanahu Der Blaue Reiter promoviše ideju Arijevska Evropa početkom 1912. godine. Međutim izbijanje Velikog rata primoralo je Mitrinovića da emigrira u Veliku Britaniju jer kao građanin Austrougarske monarhije  nije želeo da ratuje protiv Kraljevine Srbije. Jedno od njegovih velikih razočaranje bio je i Blut-bund, koji je za arijevce proglasio isključivu  odabranu grupu ljudi.

Po odlasku u Veliku Britaniju, Mitrinović se okreće već pomentim esejima – World Affairs. Osnovna ideja je ovog puta  zasnivanje Univerzalnog Čovečanstva kao kompleksa različitih rasa i nacija kao organskih celina u harmoničnom Svetskom poretku. Već bi taj poredak trebalo da funkcioniše uz pomoć slobodnog pojedinačnog i posebnog bitka – čoveka; preko individua koje su sposobne da ponesu taj teret, sjedinjenih ljudi koji su, mada različitog porekla, jednaki. Bavi se proučavanjem psihologije i osniva Adlerovo društvo uz njegov blagoslov i dalje pod njegovom asistencijom biva postavljena ideja o New Europe Group, čiji je cilj bio da Evropa   bude ujedinjena u federaciju. Mitrinović je bez obzira na kontradikcije u koje je zapadao u svojim predavanjima uvek zastupao ideju o slobodnoj individui i grupama koje se po duhu i vokaciji socijalno, kulturno, duhovno i rasno razlikuju ali su predvođene ljudima koji su sposobni da balansiraju razlike i da uspostave jedinstvo celine, poredeći sve to sa endokrinim sistemom ljudskog tela. Dimitrije Mitrinović je bio ubeđen da je to jednostavno moguće i izvodljivo, oslanjajući se na već gore pomenute intelektualno superiorne nacije Englesku, Nemačku i Ameriku (konglomerat različitih nacija). Stoga razvija ideju ostvarenja trojstva u pojmovima  arijanizma, hrišćanstva i socijalizma. Filozofski polazi od trojstva Atanasijeve veroispovesti, Vedanta -trojstva – Sat-Chit-Ananda koje se ispoljava simultano i na Hegelovom trojstvu: teza-antiteza-sinteza. Celog života se zalagao za radikalnu akciju duboko verujući u mogućnost da se ostvari realni dijalog između budućnosti i prošlosti da bi se obezbedila budućnost čovečanstva obraćajući se u svojim govorima i predavanjima podsvesnom.

Biblioteka u Bradfordu

Sada, posle sedam decenija  nakom smrti Mitrinovića, čitajući njegove misli, koje su marljivo zapisivali njegovi sledbenici, potom on sam u esejima i istraživači, nailazimo kao ljudi postmoderne da je mnogo toga  na prvi pogled paradoksalno izrečeno ali još uvek moguće i istinito ako se čovek dovede pameti, logosu, ljubavi i nadi. Samo kako zaboraviti kolonijalnog Albiona koji je ostavio na cedilu Indiju kad je osvojila nezavisnost; pokolj koji je nastao nakon povlačenja kolonijalnih britanskih trupa između Indijaca (Muslimana i Hindusa), Dahau i Aušvic, pokolj u Alžiru, Hirošimu i Beograd  pod anglosaksonskim bombama ’99, novi logor u  Gvatanamu .[10]  Kako početi ispočetka, slušajući dobre duhove prošlosti, saslušati Tao De Djing kao izvor prošlih vremena koja prožimaju celinu, povesnost individualnog čoveka kako bismo prihvatili ideje D.Mitrinovića. Jer ideja o arijevskom idealu je veoma stara – Zoroasterova a prihvata je Arije, ona nije potekla od Tevtonaca, Vagnera i Prstena Nibelunga.[i][11] Takodje, prenaglašen je stav o rasi Albiona, koji je po Mitrinoviću inkarnacija ljudskog mentaliteta kao osnov transcendentnog čoveka koji dela unutar ljudske rase. Ovaj stav o Britancima i ponosnom Albionu; možemo opravdati time što je Velika Britanija bila njegovo novo utočište; zajednica ljudi – Engleza intelektualaca koji su se okupljali oko njega kao sledbenici; te je u ovom skupu intelektualaca video nosioca ideje Transcedentnog čoveka. Kao i svaki zanesenjak, jer je esencijalno Dimitrije bio Sloven, Srbin u duši, koji doživljava raširene ruke i prihvatanje jednog apartida kao odraz širine duha jedne nacije. A odatle implicira Mitrinovićev stav da je ta nacija nosilac nukleusa transcedencije, težnje ka savršenstvu – nedodorljivom božanskom Logosu. Za njega je britanski Albion fenomenologija slobode u Evropi koja je opčinjena Hitlerom.

Prema Mitrinoviću esencija Engleza je univerzalno rešenje za racionalnu esenciju sveta, svetskog Razuma po sebi, mosta od odavde do onde; od tačke do tačke poput Zenonovih aporija u adfinitumu. To je po njemu realitet humanih potreba, normalno ljudska potreba, jedinstvo u plemenitom duhu Ubermanš. Po njemu, trebalo bi proučiti evolutivno razvoj britanske rase koji je ovom svetu darovan kao Proviđenje i Sudbina.

Engleska je reinkarnacija Arijevskog čoveka. –  World Affairs,  Dimitrije Mitrinović, 13 januar 1921.

Ona je materica koja će  u futurističkoj evoluciji Rase poroditi, matricu velike i dijabolične Amerike, kao Prometej koji realizuje svoju omnipotenciju. Teško je prihvatiti racionalno ove stavove koji su  u suprotnosti sa njegovom idejom o sveopštoj jednakosti koja je kontra egzistencijalne realnosti? Komplikovano, jer toliko se toga dogodilo u negativnom smislu, pa ipak bi trebalo proučiti njegove ideje u kojima je sadržana esencija Nove Atlantide.

Federacija Evrope, sinteza Evrope, je primarni uslov udruženog humanizma – Alijanse Humanizma, svetske sinteze. Ne Kolumbija već Evropa, ne Jamato već Evropa, je centar sveta i savest čovečanstva. Evropa je centar i samosvest Ljudskog Carstva. Evropa je Kraljevstvo. – veli nam Mitrinović  26. maja 1921. godine.

Da li je moguće danas ovako definisati Evropu a da ne zapadnemo u paradoksalnu činjenicu i zapitamo se šta je čovek učinio da jedna takva Unija zbilja postoji u III milenijumu, ali daleko od idealnih zamisli našeg mislioca. Istorijska pojava univerzalnog čoveka je fenomenološki karakterstična za renesansu i nije to nikava večna misterija. Čovek današnje Ujedinjene Evrope je slika i prilika pragmatičnog, utilitarističnog bankara koji secka mapu Evrope dok Mitrinović svoju kritičku oštricu okreće  isključivo na neke druge, sasvim neracionalno krivce? Na jednom mestu Mitrinović kaže da je Logos centar i forma dok je Sofija periferija i sadržaj Božanske misterije. Međutim današnja Evropa, kao upravo ostvareni Blut-bunt, elitno udruženje je skup misterioznih udruženja: rozenkrajcera, masona, templara – koji raspolažu sa velikim bogatstvom. Daleko je to od Sv. Trojstva; to je nešto što se izvrnulo u antitezu i disfunkcionalnu ravnotežu.  U neizvesnom je podjednako život i kriza, život i haos, život i raspeće. Da li je Evropa raspeta danas – onako kako tvrdi D.Mitrinović? Pa savremena slika nam otvara pogled na nesreće i beskonačna poniženja i pogubljenje Plerome i Harmonije sveta, – ovo su reči Mitrinovića koje dijagnosticraju današnju sliku sveta.

Antihrist i Hrist su fundamentalni polaritet istorije i ljudskog roda.

Mitrinović

Zbilja je potrebna velika emancipacija ljudskih duša  da bi se postigla libelarizacija i demokratija – ali da li je to moguće? Ono što se očekuje od čoveka je zrelost a to je odgovornost; samosvest o slobodi je u našem povesnom dobu slaba ali jedina mogućnost da ovo zbilja postane vek čoveka,  kako bi to bio prodor individualne odgovornosti humanuma u evoluciju.

Naše doba se utapa u kosmičku evoluciju kroz istoriju humanizma.

Mitrinović

Sve one vrednosti koje je formulisalo prosvetiteljstvo; koje su već pomenute, on vidi kao ostvarene kroz slobodu, individualitet i samosvest Humanuma kroz njegovu Evoluciju. To su osobine koje će se podići na zemlji kroz radost i snagu duha postaće jedinstvena vrednost – merilo života. Dobro bi bilo da je tako ali ovaj stav se može, nakon postmoderne u III milenijumu odnositi samo na određene socijalne grupe koje su zbilja prošle jednu vrstu inicijacije – samoosvešćene o realitetu svakodnevice, koje su duboko svesne limesa koje postavljaju grupe moći – (oni koji raspolažu izvršnom vlašću i funkcionišu u unapred dogovorenom sistemu vrednosti, etički institucionalozovanom ). Ovaj svet ima svoje organske funkcije kao i svako živo biće, njemu je potreban siguran – predodređeni život i Pleroma; da bi mogao da opstane!? Ono što je potrebno je mudrost, esencijalno razvijeni humani bitak; dok je današnja kriza definisana u konvulziji Svetskog Proviđenja i Sudbine u traženju njihove vlastite ravnoteže u slobodnom funkcionisanju. Ta sloboda je ukorenjena u čoveku i stoga dolazi do sukoba individualnog i apsolutnog. Ako se zapitamo:

Zašto  nekolicina ljudi koja raspolaže sa tolikom moći, ne prepušta individualcu da odlučuje?

odgovori bi bili različiti. Pretpostavljamo dva: jedan je sigurnost unutar dogovorene zajednice a drugi je Volja za moć – Smatramo da je ovaj drugi približniji stanju stvari.

Međutim Mitrinović ne greši kad kaže da je odgovornost i samosvest u svetu isto tako kao rasna razlika, klasna, državna, razlika u pokretima masa, kao što je i razlika između konkretnih ljudi, žena i dece još uvek živa – konstanta za Univerzalno čovečanstvo. Pitamo se da li je ova današnja kriza momenat fenomenologije trenutka, pokušaj Evrope da dopre do svoje suštine, i tragajući po prošlosti i sadašnjem momentumu pronađe taj princip panhumanističkog reda ali za sve ljude, rasne grupacije, države, kulturne i druge pokrete podjednako ili je ova današnja situacija status quo Novog Svetskog Poretka koga D.Mitrinović svakako nije predviđao.

Rusija i njena Azijska imperija, bilo kako bilo – ma kakva njena sadašnja eklipsa bila duga, pripada Evropskom kontinentalnom organizmu.

Imperija Rurika i Petra je duhovnost, kontinentalna svetska funkcija Nordijske rase.

 World Affairs,Dimitrije Mitrinović 2.6.21.

Intelektualni apel je da se Zapad osvrne na Slovenstvo koja je epigeneza i transcedenija Nordijskoj rasi; ono je zapravo most između nacionalne prošlosti Arijevstva i ujedinjene nacionalne budućnosti sveta – smatra Mitrinović to je psiha sveta – ruska duša. Evropa, danas nije svesna koliko i u kojoj meri je zavisna od Rusije (heraldički simbol je dvoglavi orao) i kompleksa slovenskih naroda – te  kao da odbija da prihvati svoje korene gadljivo okrećući glavu u stranu.

Prusi koji po definiciji krvne veze pripadaju Nemcima, koncentrisani  su oko Bajkala i u bliskom kontaktu sa Nordijcima i Rusima;  što su u davnoj povesti  bili pokršteni od monaha vernih Papi, pa je i tako pleme zvano Prusi ili Borrusi palo pod vlast Tevtonaca, su hipotetička pretpostvaka o isprepletenosti evropskih nacija.  Poper u delu Otvoreno društvo i njegovi Neprijatelji  – priznaje da je najveća slovenska nacija na severu Prusija. Dakle, Tevtonci su ovaj korpus naroda asimilovali preko religije, pokrštavanjem uz  pomoć čeških  monaha  i tako se danas kaže da su oni Nemci što su dokazali  tzv. pruskim militarizmom.

Evropa je niz vekova opstajala u korelaciji Slovena i Ruske Imperije u odnosu na Zapadne dominantne konstante: V.Britaniju, Francusku i Nemačku. Za ove dve poslednje, Mitrinović će reći da su to ekstremno ultra nacionalističke nacije koje polarizuju Evropu, i kroz svoj patriotizam propagiraju da su oni rodonačelnici te Evrope. Podjednako kao i Nemačka, Francuska isključuje svet iz svog bića. Ona je – veli Mitrinović – prošlost Evrope.

Ono što je bilo i ostalo svojstvo Rusije je duhovnost i njena povesnost u korenu običnog ruskog čoveka, spiritualnost duše i samosvest o sopstvu. Od Rurikovog doma Ivana Groznog  pa do Petra Velikog i do današnjih dana Rusija je univerzalna po svojoj biti, natprirodnoj moći da savlada nemoguće. Dovoljno je da se podsetimo revolucije koju je preživela ova zemlja težaka i proletera i to ne one prve, građanske –  februarske predvođene Kerenskim već druge koju je vodio Lenjin, a čije je boljševičko jezgro bilo jevrejsko. Takozvani period ratnog komunizma zasnovan na tobožnjoj diktaturi proletarijata sve do 1924. godine sasvim je srušio drugi Konstantinopolj. Ispovedanje vere – pravoslavne je radikalno zabranjeno a za Idola je postavljen mit o čoveku udarniku (Ubermansch) – Radnik, Ernst Jinger. To svakako nije bio lik serafičkog socijalizma koji D.Mitrinović predviđa u istorijskom trojstvu već vreme zla koje je običan ruski čovek preživeo. Socijalistička ekstaza u trojstvu je satrla mnogo toga ali su koreni preživeli. Sve  to utemeljeno je u čoveku koji je vezan za Majku Rusiju i Svetu Majku Božju koje kao da poistovećuje u svojoj svesti, strasno se moleći i jednoj i drugoj kao i u Drugom velikom ratu boreći se na život i smrt sa Nemačkom vojskom za Majku Rusiju.

Mitrinović ostaje veran Sv. Trojstvu, jer je pravoslavac, ali raspolućen između genetskog nasleđa i intelektualnog učenja pokušava da objasni Filioque kao kompleksnu istinu: kao jedinstvo u trojstvu dok je pojmovno značenje Evrope u denotaciji Svetog duha (Filioque) – jedinstvo Sv. Trojstva je uslovljavajući stav Istine koji kao balans  formuliše istinu esencije Evrope. Sveti Duh je sam po sebi božanstvo i život za sebe; nije on proizišao iz Sina – Filioque već je jednak sa Ocem i Sinom. Atanasijevo učenje u Evropi je stupilo u komunikaciju sa svetom.  Credo Evrope je Apokalipsa Sofije po sebi, apokalipsa Univerzalnog Humanuma. Duhovnost Evrope kao kontinent čoveka – veli Mitrinović – je  skrivena u misteriji vlastitite polarizacije. Teško da se ovde Mitrinović izvukao na temeljima pan humane  vere i da je valjano filozofski obrazložio svoj stav. Ako je Evropa Ego čoveka onda se tu obrušava svaka veza sa Atanasijevim učenjem o Sv.Trojstvu. Pa ipak ne odustaje od Slovenstva i  Rusije kao zajedničkih temelja, skupa sa Engleskom i kontintinentalnom Evropom i kreacije EUROPA koji pretpostavljaju dva čuda koja su u korelaciji; Rusija i Britanija poput jedinstvene duše i organizma – smatra Mitrinović.

 Ta velika Evropa je Mala Azija, Mediteranski brevijar, Balkan, Rusija, Britanska ostrva zajedno sa kontinentalnom Evropom i onim što nam je znano kao Evropa. Pod tim pojmom Evropa mi podrazumevamo entelehiju kontinenata, rasa i civilizacija kompletnog čovečanstva, organsku potenciju i shemu, formu i koncept Celine.” –   World Affairs, Dimitrrije Mitrinović9. Juni 1921.

Podseća nas na Solovjeva kao na najvećeg ruskog filozofa; po njemu on je prorok Sofijinog hrišćanstva jer je on po poreklu čist Sloven; ali, gde su tu Berđajev i Šestov – veliki ruski filozofi ? Dostojevski kao najveći mislilac je razobličio dijaboličnog čoveka i pokazao humanumu da na ovom svetu na nekom krstu umire svakog dana raspet čovek. Hristos je bio čovek i on se obratio Bogu  rečima:

Oče, zašto si me ostavio?

Dostojevski je posedovao  jaku intiuiciju i ljubav prema čoveku  dok je trpeo i nosio svoju sudbinu kao Hrist, prorok ’’Velike i Univerzalne Evrope. – reći će D.Mitrinović. A taj pisac raspet između lične subjektivne nesreće  – obeležen epilepsijom [12] i bedom ljudi koji su ga okruživali piše o Ruskom čoveku i njegovom ispaštanju greha praroditelja. Vidi Dostojevski sudbinu ruskog težaka, običnog malog oficira i jurodivog askete, vidi sliku svakodevnice Carske Rusije koja nema milosti prema siromahu i grešnici! [13]

Međutim, Mitrinović se  kao i mnogi avangardisti okreće: prevashodno Ničeu, Heleni Petrovnoj Blavacki i Solovjevu – prorocima koji pružaju plamen arijevskom duhu u Evropi. Sve to skupa kroz atribute  ovih ličnosti dovodi u pitanje trojstvo: arijevskog, hrišćanskog i socijalističkog duha, koje kao suprotnosti teško da se mogu razjasniti.  Racionalno, moguće ih je sagledati samo kao paralelne ideje koje su nastale krajem XIX veka odnosno potiču iz doba pre početka Hristove ere ali se teško mogu prihvatiti, osim ako Mitrinović kad pominje socijalizam humanuma osvrćući se na religiju vrednosti onda podsvesno misli na prvobitno hrišćanstvo? Ako pretpostavimo da je Dostojevski prodro u suštinu ljudske psihe opisujući takoreći kao na času anatomije prirodu ruskog čoveka i Ničea koji je bio dobar poznavalac starih nauka kao učenjak klasične filologije to su po duhu i vokaciji dva suprostavljena sveta. Dostojevski, pruža šansu ČOVEKU, njegovi likovi u sebi nose oproštaj, njihova Majka im oprašta jer oni okajavaju svoje grehe i srećni su što mogu da žive i nose krst a Niče veli:

“Ko pada, gurni ga još dublje da padne.”

“U tome je razlika između Tevtonske i Slovenske duše i oni su dva polariteta u povesti duha EVROPE.’’ 

„Univeralno obožavanje vrednosti je kraljevstvo života.’’ 

– veli Mitrinović – a to Dostojevski ispisuje svojim rukopisom. Superiorni blagoslov kao vrednost je Sofija po sebi, univerzalno božansko; nešto što je po Mitrinoviću nadljudsko uskrsnuće, socijalizam, koji je pravo rođenje duha. Socijalizam, nebeski Serafim – Sephirot, je univerzalni blagoslov za duše, pravo rođenje ljudske vrste. Pa kao da je moguće ostvariti ovaj svet na tri, po definiciji kontradiktorna pojma: Arijanizmu – koji definiše novog čoveka kao Ubermenša – negirajući Hrista; Hrišćanstvu koje je postalo institucionalizovano bratstvo manjine i Socijalizmu koji se pokazao kao Eksperiment neuspele prakse?  Reći ćemo za sve je dijabolični Lusi Sajfer odgovoran, njegov Super Ego koga bi trebalo demistifikovati kroz sliku sveta, kroz Ludilo nekontrolisane Dvorske lude.

Ceo ovaj sistem, Dimitrija Mitrinovića, zasnovan na nizu eseja i predavanja, koji pretpostavlja ovu sintezu bi bio moguć u Utopiji Ernsta Bloha, u Principu nada kad čovek ne bi bio samo Kain! Osim ako  ne pretpostavimo sledeće da se naš Univerzalni otac još jednom rešio da pomogne čoveku u apokaliptičnom povratku čoveka – zvanog Hrist  i da ga ovog puta ne prepusti bezdušnim trgovcima u hramu; da omogući svom Sinu da kaže istinu humanumu onda bi se „možda“ ispunile Mitrinovićeve pretpostavke koje u nekim stavovima nose proročansku istinu. Isključujući one misli Mitrinovića koje sadrže preterivanja i egzaltirano divljenje bez osnova, izvesnim akterima Civilizacije. Dakle, ako bi bila ispunjena dva uslova: da se Bog smiluje čoveku i dozvoli mu da sasluša istinu i da taj čovek bude dovoljno racionalan da je čuje, onda bi to Univerzalno čovečanstvo bilo moguće. A  da se  pritom ne ostvari poslednje poglavlje Novog Zaveta, proročanstva Svetog Jovana. Apokalipsa!

Racionalni Albion, Engleska svoj panhumanizam zasniva na evoluciji; a Rusija  panhumanizam zasniva na duhovnosti. Britanci su internacionalizovali ovaj svet; reklo bi se u pozitivnom smislu; istorijski utičući na njegov dinamičan hod donoseći sreću narodima Tasmanije ili Indije.

Engleski jezik je esencijalni jezik humanog Britanskog karaktera.

World Affairs ,  Dimitrije Mitrinović30 Juni 1921.

Mitrinović pretpostavlja da je britanski karakter osnova sveta zbog potencijala njegovog božanskog delovanja, koje bismo mogli da prihvatimo , onako kako je on to pikazao u svojim esejima.Vrhunac, Mitrinovićeve privrženosti svojoj novoj domovini je upoređivanje britanskog doprinosa čovečanstvu sa onim večnim duhovnim kraljevstvom Kine.

Amerikanci su, u svom titanskom i antihumanom razvoju, našli opravdanje u reformatorskom protestanskom religioznom institucionalizmu a da dodamo i Bentamovom i Milovom utilitarizmu i pragmatizmu Vilijama Džemsa. Zato možda naš mislilac tvrdi da religija nije vladar Evrope; religija je najbolje, u stvari, personifikovana u crkvi a vera u čoveku. Nauka nije gospodar Evrope niti je ona Gnoza već tehnologija; niti je umetnost  glavna već senzualizam ( čulnost ). Jer Amerika je naseljena i konstruisana od Evrope; a ona je  kroz svoj pragmatizam  demistifikovala lepotu, razorivši je kroz industriju razvijajući taj severni kontinent. Stvoreno je prevazišlo svog Tvorca i nametnulo svoje vrednosti Evropi? Nažalost danas smo svedoci takve stvarnosti; gde vrednosti jesu  nastale kao dogovor utilitarnog karaktera i gde je običan čovek zaboravljen. Danas je ponižena i uvređena ljudska samosvest, nihilizacijom moralnih vrednosti čovek je sveden na broj u interesu ubilačke i trijumfalne tame.

Intrigira Mitrinovićev stav da je čovek taj koji kreira racionalnu antropologiju dok žena kreira duševnu. Čovek je taj koji vodi rase i nacije, žena vodi humanizam. Da li je Sofija ta koja vodi mudro ovaj svet – kroz pleromu a Logos  – ratio koji vodi izvršnu vlast – političku teologiju? Da li je žena ta koja se stara za humanost a čovek taj koji se bori za moć i prevlast? Klackalica, dualitet u jednom je vrlo nevidljiva finesa, koja određuje možda kurs ljudske Civilizacije? Ovde nije reč o femininoj  ili maskulinoj ulozi čoveka već o unutrašnjoj podvojenosti jedinice oličene bilo u mikrokosmosu odnosno makrokosmosu. Često vrlo jaka ekspresivna nedorečena rečenica dovodi čitaoca u nevolju, šta da pomisli o tome što Mitrinović želi da saopšti zapravo!  Ako se odgovor na ovo pitanje krije u Mitrinovićevim razmišljanima o misterijama polova i seksa:

“Bog je seks“ 

 World Affairs, Dimitrije Mitrinović, 21. juli 1921.

Svetost i realnost su realitet i vrednosti. Večiti život je božanski a seks je taj koji život čini večnim; vrsta misterije poput univerzuma. To je blagoslov života i kroz njega čovek postaje svet i vrsta se nastavlja kroz večnost. Čovek je, kao rod, spoznatljiv kroz dušu u slavu Večne Femine, bezuslovne Sofije koja se sastoji iz: Snage, Razuma i Ljubavi, to su jedini elementi Sofije. Ova večna Ženstvenost – Eva – Lilit – su slava i lepota po sebi, harmonija, u jednoj Ženi, jedinstvena polarizacija Psihe, to je jedan jedini sadržaj  – svake pojedinačne i posebne duše. Večna Femina je celovitost egzistencije, ona je zapravo produžetak u večnost – transcedentna i ona ispunjava ovaj svet. Međutim ona je suprostavljena Maskulinom, jer  je Haos po sebi dok se ne sjedini  sa večnim, koji predstavlja razum i samosvest. Matte (materija) i princip totaliteta je eterno – večito – ženstveno. Duh, i princip jedinstva je eterno – večno maskulino. Šta je misterija?  Večita Misterija koja produžava vrstu je dete koje odrasta u Adama Kadmona. Život je jedinstvo različitog, konkretno apstraktnog. Život  ljudskog bića je božanska beskonačnost, beskonačna konačnost; Hegel i teza – sinteza – antiteza. U suštini ono što kaže i Biblija brak je veza koja relizuje beskonačno i to je sveta dužnost čoveka – stvaranje potomstva.

                                      

OM- Tantra kult Femine

Seks je veza sa Svetim Trojstvom i prema Mitrinoviću, veza između čoveka i Boga, kominikacija Beskonačnog sa vremenom. Kraljevstvo ideja je ostvareno u ljudskom telu i u Psihi u seksualnom, erotskom, paternalnom i herojskom; to je nešto što pripada anđelima – sephirotima. Želja za ljubavlju je potreba za samo – realizacijom Psihe. Dakle, ovde smo zapali u jedan gnostički orijentalni – orfički  stav našeg filozofa o odnosu polova koji sagledava ovaj polaritet kao sjedinjenje dva mikrokosmosa koje, pod budnim okom Boga produžavaju život. Supstancijalno dva bića razmenjuju svoje unutrašnje tečnosti i stvaraju nove plodove za sledeću žetvu Gospoda, a ta mogućnost oplodnje femine je velika moć maskulinog ali i sam Razum, baš onako kako ga vidi Mitrinović. Taj proces se odvija nesmetano jer je Bog podario čoveku osobinu da mu je njegova seksualnost, erotičnost jedna od esencijalnih osobina, to je zapravo supstancijalizacija čoveka; garantovani produžetak vrste. Što bi rekao Mitrinović: seks je osnova humanuma. U izvesnom smislu jeste ali šta reći na današnje savremene tehnike oplodnje u kojima se ne pominje ljubav, psiha, seksualnost, razmena jednog u dvojstvu. Šta reći o savremenoj genetici koja se pretvorila u zastrašujuću budućnost kloniranog čovečanstva!?

U suštini  nužna je evropska sinteza i regeneracija; to je – kao što mi kažemo: samokreativnost i regeneracija Evrope do perfekcije koja joj je potrebna.

World Affairs,  Dimitrije Mitrinovič,  23. jun 1921.

Zbilja je Velikoj Britaniji potrebna regeneracija duha kao i svim zemljama zapada, koje i danas u duhovnom smislu ne mogu ništa pružiti svetu osim „anđela smrti“, isprazne demokratije – „sloboda i ljudska prava u demokratski nepostojećem društvu“. U vremenu dok je Nemačka bila u velikom siromaštvu nastale su duhovne tvorevine koje su zadužile kulturu Evrope  delima velikana: Bah, Mocart, Gete, Šiler, Šeling, Helderlin i definitivno Hegel – koji je bio definiens Univezalne moćne Pruske države, uspostavivši filozofski sitem u kojem nije bilo mesta ni etici ni individualcu, dok je Engleska, koja je imala mislioce kao što su Šekspir i Tomas Mor, Bejkon, Hjuma i Loka a sa druge strane Hobsa  i vladare kao što su bili Edvard VIII , Elizabeta I, Džems I, koji su zbilja uticali na budućnost i dalji razvoj Evrope. Istina je da je njena  pasivna utroba porodila sasvim nesvesno Ameriku, Kanadu i Austarliju. Ali poređenje večnog, suštinskog duha Kine i njegovog ideala  TAO Savršenstva; realnost i ideal Božanskog; realiteta i ideala, jednostavnog  – sa Engleskom doista zbunjuje – Mitrinović priželjkuje nemoguće da jedan materijalistički, utilitarni duh Engleske postavi u istu ravan sa Leptirovim letom Tao civilizacije… Ovaj duboki naklon Kine celini je njena filozofija života TAO i povesno trajanje u krugu Jing/Janga. Tao je potencijal, dok je Sofija natrpirodna po sebi i u kontinuitetu i u omnipotenciji, Sofija i Tao su život po sebi, prilagodljivi u životu. – smatra Mitrinović.  Tao i esencija Albiona su beskonačnost i omnipotentnost .

Suština  ovih rukopisa je misao D. Mitrinovića da  su Sofija ili Sveti Duh  inkarnacija Univerzalnog Čovečanstva – Ubermanša. Esencijalna potreba čovečanstva je da se čovek prene iz svoje indolencije i pokrene ali kroz spiritualnost svih individua, dok je nužan uslov  da taj svet mora da bude podređen redu tako da opuštena sigurnost budu dostupne svima, da bi svako mogao da postigne svoju pojedinačnu realizaciju. Međutim, Mitrinoviću je sasvim jasno u čijim rukama je moć i da je anglosaksonska rasa neprikosnoveni vladar ovog sveta; štaviše Engleska i Američka evolucija i antopologija su ponos i dika ovog sveta!

Sudbina  Engleske će biti u tome da ona postoji zbog Sofije i radi Hrista umesto evolucije i biologije.“

On se obraća internacionalnim svetskim silama – Katolicizmu, Masonima i Komunizmu.  U večitoj duhovnoj potrazi za IMPERIUMOM čoveka, kao najuzvišenijome vrlinom koju bi mogla postići jedna zajednica a za to je potrebno mudro vođstvo, a njega pronalazi u Novom veku u britanskom Albionu. U izvesnim esejima se poziva na filozofe misticizma i koristi se njihovim terminologijom. Da se čovek u svojoj mudrosti popne u sfere sephirota – sefirota. Naizgled čovek stiče predstavu da grana drvo života koje je podjednako povezano sa tradicijom Jevreja, Kabale… Simbolika sunca kao vrhunskog izvora života je jedan primer koji nas navodi na paralelizam sa Ekhartom, Paracelzusom, Bemeom; nemačkim mističarima koji  vanavremenski paralelno razmišljaju kao i budisti; dok ih on paradoksalno spaja sa Hegelom. Mudro i proročanski, jer jasno je u čijim je rukama moć i da tu zapravo nema misterije već samo pasioniranog traženja da se uspostavi polaritet i uistinu slobodna zajednica ljudi.

Realni centar kome gravitira Imperija Humanuma je London; koji je nervni sistem kao okosnica organizama, koji je svestan i slobodan, i svoje entelehije ili unutrašnjosti. Mitrinović razvija teoriju o Pavlu; London je Vestminster, a ta katedrala je kuća proročanske Sofije. Pavle je osnivač protestantizma  i inkarnacija Hrišćanstva, hrišćanske etike i jedna vrste metaforičkog hrišćanstva. Metafora i pragmatizam je Pavle, individualizam i sreća. U svakom slučaju Mitrinović smatra da je protestantizam u celosti fenomenologija trojedinstva koji se manifestuje kroz gnosticizam, humanizam, delotvornu religiju Pavla. Nasuprot tome su Sloveni koji su izabrali apokaliptičko hrišćanstvo Sv. Jovana Apostola, jednu dogmu koja kroz kosmos očitava Beskonačnu Smrt, u samootkriću Boga u Univerzalnom čoveku. I sad naš mislilac još dublje upada u paradoks kroz razmatranje o gnozi Ekharta i Hegela, koje proizilaze iz Atanasijevog učenja i Solovjljeve sinteze – ovo otkrovenje plerome iznenađuje isto toliko koliko  je božanstvena Apokalipsa; Tao, Parabraham i Nirvana isto kao i beskonačnog jedinstva Zervan Akarene ( Bog Zoroastera ) ili  slično Ozirisovom vaskrusnuću ili ponovnom rođenju Dionisija. Zbilja oni su mnogo božanstveniji, glede Logike čuda i otkrovenja koje ima povesni karakter Adam Kadmon ili Univerzalni čovek.

Sat Chit Ananda

“Kažemo da je Sveto Trojstvo, rodjeno iz božanskog impulsa tri ljudske i božanske vrline a to su : Sat, Chit, Ananda (Sanskrit: सच्चिदानन्द) koje su jedini konstituensi celokupne egzistencije. [16] Izvan Večne svetlosti, izvan veličanstvene beskonačnosti božanskog i slabosti, rodilo se Sveto Trojstvo po sebi. Iz ništavila je rodjena Večnost. O Bože, dozvoli mi da govorim u ovom trenutku, dok i jesmo ili nismo na tom istom Zapadu. U apsolutnom vremenu Egistencije  –  Zervan Akarene [17] .”

Wolrd Affairs,  Dimitrije Mitrinović, 6 Oktobar 1921.

Stav je da je sudbina slovenskog čoveka raspeće a zapadnog zakopanog u pragmatizam i logiku samosvešćenje, sloboda i humanizam. Zapad je jaje iz koga se rađa mudrost opstanka ono je svje i svja ovom svetu i na Zapadu treba tražiti Novu Atlantidu. Tamo je garancija za izvestan –siguran i bezbedan život, produžetak potomstva  u budućnost.

Svakako da u ovim rukopisima koje smo  sažeto prikazali pisane u periodu od 1920. do 1921. godine Dimitrije Mitrinović; ima mnogo toga neraščićenog u pogledu pojmova, stavova  – dosta je ekspresivan u svojim esejima; ispunjen  verskim žarom podjednako : intelektualno i kao religiozan čovek. Očigledno  da je bio pod različitim uticajima i utiscima tako da je veoma strasno pristupao problemima i mnoga od postavljenih pitanja se ponavljaju više puta. Ono što je bitno da njegova  filozofija sveta i politike – World affairs varira između racionalnog i mističnog; Hegel vice versa Ekhart, mada suštinsku prati formalnu fenomenologiju povesnog razvoja stanja stvari u svetu pa ih interpretira na svoj specifičan način. S obzirom da je menjao mesta životnog boravka i da je mesto rođenja nekadašnja provincija Austrougarske monarhije, da su roditelji Srbi, pravoslavci i da iz svog doma iz kog kreće noseći uglavnom suštinu ortodoksije, koja se docnije menja, prvo u mostraskoj gimnaziji u kojoj je vladao jak pokret za ujedinjenje sa Srbijom,  a onda odlazi prvo u Zagreb,docnije u Minhenu, postaje član  ekspresionističke grupe Der Blaue Raiter, prijatelj sa Kandinskim, koji je zajedno sa prijateljima publikovao Blaue Raiter Almanac.

Vassily Kandinsky

U  nameri da publikuje još jedno izdanje, Mitrinović je preuzeo obavezu na sebe da objavi taj almanah u vidu knjige po naslovom Arijevska Evropa.  U celoj priči o Blut -bundu bitan je Erish Gutkind,  koji je napisao knjigu Siderische Geburt (Sideral Birth)  pa docnije preko ove knjige Frederik van Edene; prijatelj – Kandinskog; dolazi u kontakt sa Erihom Gutkindom te nastaje knjige Osvajanje Sveta  kroz Herojsku ljubav, a pisci su Gutkind i Frederik van Eden. Reč je o okupljanju zajednice “odabranih duhova koji će izvesti čovečanstvo iz bespuća materijalizma” – Blut – bund.   Kandinski  skreće pažnju Mitrinoviću na  ovu delo Ericha Gutkinda: Mitrinović odlazi u Jenu na vidjenje sa autorom pa će delo Sideral Burt, i sam Gutkinde izvršiti na njega značajan uticaj za ceo život.

Erich Gudekind

Docnije će u Engleskoj  Mitrinović objaviti  za privatne potrebe drugu knjigu koja se sastoji iz dva eseja: Osvajanje sveta i  Herojska ljubav. Dakle jedna vrsta elitizma koji će skliznuti u več poznati arijevsku filozofiju Ubermanša sa početkom Velikog rata , koji je vodio u novu podelu sveta. Sa dolaskom u Englesku on će pokušati da oformi grupu Blut – bunt ali to će na kraju završiti kao uređivanje časopisa The New Age, kao jedan od najznačajnih žurnala kulturnih i političkih debata. Tako, zapravo nastaju eseji World Affairs – eseji kao kolumne ovog časopisa. U (prvoj godini ) 1920. godine ovi tekstovi nastaju u saradnji sa Oradžom ali veoma brzo dolazi do sukoba i od 1921. godine Mitrinović piše sam tekstove za glavnu kolumnu i otuda se i mogu primetiti razlike u tekstovima. Ono što je njega konfrotiralo sa Blut – bunt je elitizam i individualizam a Mitrinovićev stav je bio formulisan u četri skupa pojmova:

• Jedino moguće – Celovitost sveta

• Jedino moguće je individualno

• Jedino je moguće u okviru domena senata

• Jedino je moguće kroz jedinstvo Otkrovenja

Dakle to  je njegov rad, koji nas ponekad zbog nekonzistentnosti eseja tera da lutamo kroz šumu a da ne vidimo suštinu njegove poruke a to je Organska Celina Sveta. Smatrao je da je nužna sveokupna promena nacija  kroz promenu individua a to je nazivao Samo promena zarad promene sveta. Endokrini sistem se menjao u ljudskom telu a samim tim i svetskom poretku. Ali da bi se došlo do ovog zaključka savremenom čitaocu trebalo je da savlada mnogo religioznih, filozofskih i psiholoških pretpostavki koje su veoma  zapletene; tako da se čini su ovi eseji često upućeni ipak jednoj osobnoj vrsti intelektualne – hermetičke elite.

Očigledno da je Mitrinović bio ispunjen valjanim namerama iz kojih se rađa ideja o New Atlantis – to je suština nove sjedinjene Evrope koja će funcionisati na osnovu senata u kojem će biti ravnopravno predstavnici svih  naroda. Zanosi se idejom  da se ljudi mogu međusobno sagledati kao potpuno jednake individue a potom i države. Oduševljen svojom novom državom on je u Britanskom Albionu video mogućnost vrhunskog dirigenta sintezu država i naroda uopšte, ali nije računao da čovek sam po sebi teži da bude primaran. Pa tako biva i sa državom koja je nekoliko vekova bila Imperija iz koje docnije izrasta Amerika; nakon Drugog svetskog rata kroz kulturnu dominaciju atlantske verzije engleskog jezika,  preko satanazacije drugog pola planete oličene u komunističkoj ideologiji. Komunizam Varšavskog pakta , koji je zbilja u jednom periodu svoje borbe za opstanak pod jakim pritiskom liberalnog zapada; pritisnut teškoćama – zaboravio na pojedinca;  dok je Vrli novi svet nastavio da vrši pritisak na oksidentalni SSSR veoma lukavo preko kulture, jezika, prividne slobode, demokratije dok se ipak ovaj sistem komunizma nije urušio te je nestalo  polariteta, nestala je jedna Imperija a preostala isključivo jedna Anglosaksonska. Ali Mitrinović nije bio u poziciji da doživi kraj socijalizma jer je umro 1953. dok je evidentno  promašio u svojoj bezuslovnoj veri u Humanizam Evrope koja je danas eksluzivna zajednica bogatih a i da su sami narodi te Unije samo obično meso za preradu i da liberalni kapitalizam nema milosti ni za svoje narode. Trenutno su na sceni,  dve surealistički suprostavljene sile: Evropa i Amerika.

Ono je on ispisao u svom eseju 24. maja 1933:

Izvesna budućnost, život, sigurnost, novum a ne propast; već efektivnost i ispunjenje;to je ono što je zadatak sveukupnog ljudskog bitka.

Predosećajući krizu koja je nadolazila, ostvarenja Proročanstva Apostola Jovana, smatrao je da se to može sprečiti samosvesnim okretanjem razuma istini sveukupnih rasnih i nacionalnih grupa, da bi se odbranio integritet, dostojanstvo i sloboda. Ni ovog puta nije izbegao Gospoda, računajući na njegovu pomoć. Nažalost ne samo ekonomska depresija koja je nastala posle sloma berze u Njujorku ’28. i uticala na sveukupni ekonomski sitem Amerike i Evrope psihološki je slomila i individualce i unela zle duhove u ovaj svet koji će podleći žestokom padu i emotivnoj i psihičkoj depresiji pojedinca. Individualac, bilo da je Evropljanin ili pripadnik drugih rasa, posrtaće pod teretom ovih kriza koje će otvoriti vrata ekstremnom nacionalizmu. Kult personaliteta kao istorijska esencija i duhovna vrednost  Evrope će biti zgažen u nacističkim pohodu samoproglašene arijevske nemačke rase. Ludilo će zahvatiti ceo svet, Japan će pokazati svoje lice, iznova pohodima u Kini i Indokini dok će Evropa biti dovedena na rub samoubistva, a Rusija gotovo pregažena. Sve što se dešavati desetak godina u Evropi nihiliziraće Mitrinovićevo mišljenje i o mogućnosti svetske sinteze i Senatu  podjednako predstavljenih rasa i nacija!

Medjutim da podsetimo da se on davne 1933. godine nada da je moguća Renesansa Zapada i Svetski Socijalizam. Ovo je jedna vrsta manifesta iz koga čemo citirati njegov stav u kojem je sažeto izneo  program njegovog nauma u koju je zbilja verovao:

No 1.Ocober, 1933.

Nesreća je za ljudski rod ukoliko ne bude vođen Zapadom i Hrišćanskim principom .

Nesreća je za Zapad ukoliko ne vrednuje sebe i bude preporođen tako da ljudska vrsta sazri i ako odumre onda će umreti u večnom životu u otkrovenju Večnosti.

Treba uspostaviti Svetski socijalizam kroz Atlantsku renesansu!

Mitrinović je ubeđen da je čovek oslobodjen kroz regeneraciju Zapada. Nova Evropa će  kroz socijalno uređenje  uspostaviti sreću i slobodu i dostojanstvo svih ljudi…Religija Večnosti i Univerzalnog u jednom po sebi i za sebe. D.Mitrinović se nada da će novi zapad pružiti ruku istoku i pomoći mu da se kroz samosvest edukuje  i da će se na ovaj način postići individualizacija istočnog čoveka. Na taj način ostvariće se jednakost i bratstvo dvaju hemisfera a da će New Atlantis biti osnov i pokretač  za božansku realizaciju ovih pojmova. Nova kultura  – istinitost pojmova – čudesna kultura koja je anticipacija svetske kulture  – bliske budućnosti – ostvarene futurističke kulture koja će biti moguća samo uz pomoć novog humanuma u Dolazećoj Eri.

Kompleksno ceo program , je uslovno rečeno pisan je u nekom periodu od jedne decenije dok su rasle imperije novca i tajnovita društva, koja su upravljala razvojem događaja i upravljala tokovima a možda i ponekad nasilno skretala tokove reka. Individualitet je do te mere nihilizovan i metafizika zla je često bila jača od metafizike dobra. Ono što se kroz XX vek proživljavalo je bila ljudska nada, lična individualna sloboda mišljenja koju ni jedna diktatura nije mogla da uništi i spremnost pojedinca da se žrtvuje na krstu za sudbinu i slobodu svoje nacije i za opšte dobro čovečanstva. U mnogim stvarima D.Mitrinović nije pogrešio već nas je podstakao da se okrenemo Humanumu i da na osnovu nadgradnje starih kulturnih vrednosti, baštine prošlosti, utvrdimo svoj super ego i suprostavljamo se zlu. Možda je to još  uvek jedan elitan embrion iz koga će se razviti u potpunosti ideja da je moguća jednakost svakog pojedinca bez obzira na rasu, rod i boju kože. Možda- samo je u pitanju vreme – povesno vreme koje je za sad  izgleda na strani Kulta Moći. No, videćemo šta će se zbilja dogoditi.

Da li je moguća Utopija? Ernst Bloh, marksista je verovao da je moguća i  razvija sistem Principa Nada. Postmodernisti tvrde da nije moguća, verovatno obeshrabreni neuspehom ovakvih projekata dok je paradoksalno da će čovek mirne duše posmatrati propast čovečanstva i gomilanje moći u maloj grupi ljudi dok će većina grcati u mukama. Postoji nada da će jednog momenta ovaj disbalans  – polarizacija snaga biti uništena i utopija  će biti moguća. Pa trebalo bi pozitivno verovati u to a onda zbilja pokrenuti kritičnu masu da se to  dogodi. Jer ako ne dođe do pozitivnih promena u smislu deset metafizičkih zapovesti čoveku nema pomoći i nestaće kao i nekadašnji ljudski rod  civilizacije Atlantide za koju legenda kaže da je propala na vrhuncu moći. Smatra se da će jednog dana ipak doći do propasti logičko – metodičkog industrijalizma što jeste glavni put kojim se kreće današnja moderna filozofija.

Dimitije Mitrinović spada u one mislioce koji su  usvajali avangardna duhovna stremljenja i davali svojim delima duhovni – mistični impuls. Stub utopije avangarde D.Mitrinovića  u budućnosti jeste  kult  slobode i mit o prirodnom čoveku. Avangrada je estetski idejni ekstremizam pa je i dekonstrukcija modernizma. Izazvana je haosom kroz krizu vere koja, nihilizirana preko situacije civilizacijskog haosa, kako povesnog tako i kosmičkog ; tih tridesetih godina kad je prevladalo osećanje da je čovekov život  isključivo  odredjen kao samosvet individualnog bitka i duhovnog bića. Dominantnost iracionalnog koja je zasnovana u duhu i logici avangarde , a utemeljena je u čovekovoj podsvesti, pod pretostavkom da ovim svetom upravlja kosmički slučaj , možda i slobodna volja Ubermanša. Polarizacija se manifestuje kroz moć i značaj iracionalnih energija – u njihovim oblicima kroz njihovu dekonstrukciju, relativizaciju imanentnih zakonitosti odredjene forme i kroz stvaralačke slobode, što dobija svoju potvrdu u nelogičnim i proizvoljnim modernističkim konstrukcijama. Stub utopije avangarde Mitrinovića je kult slobode  i mit o prirodnom čoveku. Naš mislilac vidi novog čoveka, kroz psihoanalizu i marksizam; projektujući utopiju kao avangardističku svest ali kroz svoju filosofiju kao mesijanski ideal. To je u biti jedna vrsta novog misticizma, intuicizma, evropskog neoromantizma kroz ideju o mogućnosti Još – uvek – ne Atlantide; pod dominatnim uticajem nemačkog racionalizma a potom i studijom glavnih tokova u psihoanalizi tog vremena: Frojda, Junga i Adlera. Međutim, sebe vidi u starim Slovenima i interpetira sebe iz njihovih korena, što je posledica traganja za toplinom; koja mu je potrebna u zajednicama Anglosaksonaca;  kao postojan  osnov iz kojeg se raspolućuju značenja  u etičkom smislu. U strahu da ne preteramo, smatramo da D.Mitrinović,  vuče korene iz teologije Justina Popovića i možemo ga sasvim tačno tumačiti kao samosvest bogočežnjive osobenosti; a to bi bio vrhovni ideal čoveka i samim tim kosmički princip, tj. hrišćanske kosmologija. Ideja polariteta je kao ideja pravde kao sinteze i ravnoteže čovekovih dionizijskih i apolonijskih snaga; slično kao što naraštaj zavisi od dvojnosti polova, pri neprekidnoj borbi i periodičnom samopomirenju. Koliko je Duh evropeizma ušao na velika vrata u srpsku kulturu i duhovnost kroz kartezijansku  i racionalističku tradiciju u Srbiji toliko je vizija natčoveka i renesansnog čoveka unela duh srpstva u duh kulturne Evrope preko Dimitrija Mitrinovića. Možda je on začetnik misli o Novoj Atlantidi koja je danas suština evropskog duhovnog i kulturnog prostora koji se žestoko suprostavlja duhu površnog – postmodernističkog  – simulakruma . Pa ipak trebaće još mnogo vremena da se ostvare utopijske avagardne  ideje Dimitrija Mitrinovića….ako Helios bude otvorio u čoveku treće oko i podigao energiju zmije Kundalini da bi zaštitio imunitet čovečanstva od samoubilačke energije destruktivnog Thanatosa….

Za P.U.L.S.E Anja Weber

Lektura: Ana Bošković

Grob Mitrinovića u Londonu

[1] Dimitrije Mitrinović je važio za dobrog poznavaoca sanskrita i kineskog jezika odakle možemo zaključiti da je bio i izvrstan poznavalac duhovne misli ovih starih civilizacija.

[2] Certainly, FUTURE, Selected writings by Dimitrije Mitrinovic, Edited by W.H.C. Rutheford, east European Mongraphs, Boulder, Columbia Press New York, 1987.

[3] Dimitrije Mitrinovic  1887 – 1953 ; je rodjen u Donjim Potplatama, u blizini Stolca u Hercegovini. Od desetoro dece, skolovanih roditelja  u Austrougarskoj monarhiji, kao posebno nadaren nastavlja školovanje. Prelomne tačke su Minhenski univerzitet gde dolazi u kontakt sa umetničkom grupom Plavi jahač i postaje blizak prijatelj sa Vasilijem Kandinskim. Pre minhenskih studija u Zagrebu je pohađao studije filozofije, psihologije i logike a u Minhenu zatvara krug sa Istorijom umetnosti. Bavi se esjistikom od mladalačkih dana. Nakon izbijanja  rata, odlazi u Veliku Britaniju gde će okupiti svoj krug i nastaviti da predaje poput Sokrata, Bude, Pitagore, Zoroastera. Većina eseja koje je napisao su bili po vokaciji politički, ali po duhu oni su zapravo filozofski i religiozni. Do kraja ostaje dosledan svom poreklu i pravoslavlju, Počiva u Londonu, sahranjen je kraj Marksa dok mu Beograd  nije posvetio ni jedna spomenik, a retki su mislioci u Srbiji  koji su sa  valjanim poznavanjem pisali  o delovanju i radu Dmitrija Mitrinovića. Smatra se tvorcem ideje o Novoj Evropi!

[4] Zapravo politička pozadina je bila druge vrste: Velike sile nisu smele da dozvole da pravoslavlje ima kontrolu nad Bosforom i Dardanelima jer je u nekadašnjoj Carskoj Rusiji konačno pobedila revolucija – komunista. Pitanje kontrole ovog uskog prolaza iz Crnog mora u Egej i dalje u Dardanele sprečila je političke mudrace da vrate ono što nije bilo ni njihovo a još manje Tursko onom kome pripada – Carigradskoj patrijaršiji!

[5] .Ako obratite pažnju ovu misao je napisao D.Mitrinović još davne ’21. a kad bismo se ukratko osvrnuli na današnjicu videli bi da je ruski čovek ugrožen negativnim tendencijama islamskog sveta pod podsticajem Pax Americana, da se na njenoj teritoriji odvija veliki rat za opstanak hrišćanstva danas a da je toga malo ko svestan.

[6] Rat: Irak, Palestina, Čečenija, Avganistan, ….Nagorni Karabah, Ingušetija, krizne tačke aktivirane krajem XX veka a razvoj događaja još uvek pratimo.

[7] Žan Pol Sartr:Egzistencijalizam je humanizam,1945. Filozofski eseji. Potpitanje: Šta bi Sartr rekao na ovo..Možda da je:Sam čovek odgovoran za svoje postupke i dela. Možda je on taj Christus Luciferus Verus, taj što ga pominje Dimitrije Mitrinović ili Milton u Izgubljenom raju.

[8] Rasel – Koplston, Egzistencija Boga, emitovana 1948 na 3.programu Britanske radioprodukcije. Diskusija o Bogu, poslednji pokušaj oca Koplstona da dokaže egzistenciju Boga preko etičkog dokaza obara Rasel parafrazom da je svaki pojam ipak stvar dogovora jedne grupe. Ergo, ako su su nacisti u svom programu – načelnom sistemu dogovorili istrebljenje određenih rasa to je bilo valjano jer to je sastavni deo sistema u nacizmu. Stoga Etika vice versa Moral i Religija vice versa Vera jesu stvar meta dogovora. Suština je u pojmu moral, tj vera itd. Stoga se i učenici Common language School ograđuju od toga da se o etici ne može raspravljati već samo o metaetičkim iskazima!?

[9] Dimitrije Mitrinović, Certainly, Future World Affairs (THE NEW AGE),1987.p.p.74. Međutim pokazalo se da je Liga Naroda tipičan primer buržoaski planirane mašinerije, prvo i najviše, da očuva svet onakvim kakav jeste. Kao što se pokazalo da su Ujedinjene nacije posle nestanka polariteta, urušavanjem političkog izvršnog sistema u Rusiji, postale samo instrument jedne grupe nacija.

[11] Prorok Zaratrustra (Zoroaster) , povesno seže veoma duboko u prošlost, i vezan je za tradiciju Bliskog Istoka i Indije. Dve velike seobe indoevropskih plemena odigrale su se krajem II milenijuma p.n.e. Ona su dovela arijevska plemena u Indiju i Persiju. Religija zajedničkih arijevskih predaka je bila politeistička  uz kultno žrtvovanje koju je održavala kasta sveštenika. Legenda kaže da je Zoroaster gledao Boga Ahura Mazdu u oči i da mu je ovaj tako preneo zakone. Aryia – Satyia – četiri plemenite istine. U prvom periodu ova plemena su bila sjedinjena ali zbog sukoba oko teološke definicije dobrih i zlih demona razišli su se negde oko XIII veka p.n.e. Pharsi i Indusi. Prema Budi četri plemenite istine bi bile: dukha – patnja, tahna – požuda, prestanak patnje, dukha – nirodha, a četvrta istina je osmostruki put.

[12] Epilepsija je u Staroj Grčkoj smatrala darom Bogova i kao moć proroštva.

[13] Dostojevski: Zločin i Kazna, večita dilema – raskol u duhu siromašnog studenta koji ubija staricu zelenaša, da bi imao čime da se prehrani ili likove iz romana Braća Karamazovi:Ivana, Dimitrija, Aljošu; večiti lik mlade devojke koja je prodata bogatunu a docnije je društvo proglašava za bludnicu Anastasija Nikolajevna – Zločin i Kazna.

[14] Fridrih Niče: Nemački filolog – klasičnih nauka, veliki kritičar lažnog hrišćanskog morala autor dela Tako je govorio Zaratrustra, tvorac pojma Ubermansch.

[15] H.P.Blawatsky, The Key of Philosophy,Theosophical Sociaty, NY,USA.

[16] Sat je apsolutna nepromenljiva istina, Apsolutno biće. Chit je samosvest dok je Ananda blagoslov. Upanišade: Apsoutni blagoslov samosvesnog. Sat-cit-ānanda (Sanskrit: सच्चिदानन्द)

[17] Zurvān, iranski persijski bog vremena ili Zoraosterov Manu (kosmološki dualizam i eshatološki monoteizam)

  •  
  •  
  •  
  •  

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *