U potrazi za čudesnim svetom Marjorie Cameron

Pepeljuga pustara – U potrazi za čudesnim svetom Marjorie Cameron

Marjorie Cameron (23.4.1922 – 24.7.1995), prvo od četiri deteta Hill Leslie Cameron i Carrie Cameron, bila je američka umetnica, pesnikinja, glumica i okultistkinja. Kao vrlo mlada buntovna devojka, posle samoubistva najboljeg prijatelja iz detinjstva, zatrudnjuje sa nepoznatim muškarcem, nakon čega njena majka izvršava ilegalni abortus u kućnim uslovima. Srednju školu završava u Devenportu. S 21 godinom, u toku Drugog svetskog rata, priključuje se Volunteer Emergency Service, pri američkoj mornarici, odakle biva premeštena na poziciju zaduženu za kostime u dokumentarnim propagandnim filmovima. Posle posete ranjenom bratu osuđena je od strane vojnog suda i zatvorena do kraja rata. Vraća se u Kaliforniju gde je otac zapošljava u Jet Propulsion Laboratory, u vlasništvu NASA, čiji je osnivač bio Jack Parsons, samouki fizičar, pionir mlaznog pogona i visoki sveštenik Agape lože, ogranka Ordo Templi Orientis, pobornik Theleme, tada još novog religioznog učenja osnovanog od strane Aleister Crowley-a. Marjorie se pojavljue u trenutku kada Jack sa svojim prijateljem L. Ron Hubbard-om, budućim osnivačem Sajentologije, praktikuje Enochian rituale sa ciljem prizivanja ‘elementalne’ žene za svoju ljubavnicu, kao oblik seksualne magije koja je bila sastavni deo Babalon rada, obreda kojim se priziva rođenje telemitske boginje Babalon u ljudskom obliku radi začeća Deteta meseca.

Jack joj namenjuje magijski nadimak Candida, skraćeno Candy. Jedan od njenih prvih radova bile su ilustracije Jack-ovih pesama iz zbirke Songs for the witch woman, koja će biti objavljena šezdeset godina kasnije.

Averzirana prema svim oblicima religije, Marjorie prvobitno nije imala interesa za telemite i okultnu praksu. Na zimu 1947. odlazi za Evropu, u Pariz, sa nadom da studira umetnost na Académie de la Grande Chaumière, i u Engleskoj upozna Crowley-a, želeći pojašnjenje Babalon rada, ne znajući da je Crowley tada već mrtav. Na akademiji je odbijaju. Posle utvđene katalepsije, dobija preporuku od Jack-a za knjigu Sylvan Muldoon-a o astralnoj projekciji, na čijim osnovama se sumnja da je L.Ron Hubbard krađom zasnovao Sajentološko učenje.

I ako još nije prihvatila Telemu, biva privučena tarotom.

Paru se putevi razilaze te počinju da razmišljaju o razvodu. Marjorie odlazi u umetničku komunu u Meksiko i sprijateljuje sa umetnicom Renate Druks, dok Jack ostvaruje kratku vezu sa Gladis Gohan, pre Marjorie-nog povratka. Marta 1951. nastavljaju zajednički život na novoj lokaciji gde Jack u novoj firmi konstruiše eksplozivne naprave za filmsku industriju. U svojoj kući organizuju žurke za boeme i bitnike, dok ona često posećuje džez koncerte sa svojom prijateljicom skulptorkom Julie Macdonald. Za to vreme ilustruje za modne magazine i prodaje svoje slike.

Dan pre odlaska da žive u pustinji u Meksiku, 17.juna 1952. Jack gine u eksperimentu sa eksplozivima, pod nerazjašnjenim okolnostima, u svojoj 38. godini. Marjoriei nije želela da vidi telo i prisustvuje kremaciji. U Meksiko odlazi sama gde praktikuje krvne obrede kako bi uspostavila vezu sa Jack-om u kome preseca vene i preuzima magijski identitet Hilarion. Nakon dva meseca vraća se u Kalforniju gde pokušava samoubistvo. U Lamb canyon-u vodi dvenvnik svog magijskog rada i proučava Jack-ove spise verujući da je duh Babalon inkarniran u njoj. Kroz astralne projekcije pokušava da komunicira sa njegovim duhom i Svetim anđelom čuvarem.

Holy Guardian Angel according to Aleister Crowley

Nedugo zatim ulazi kratku vezu sa afro-američkim džez muzicarem Leroy Booth-om, u ono vreme zabranjenu među belom i crnom rasom. U ovom periodu živi sa telemitom Wilfred Talbot Smith-om i njegovom ženom.

Decembra 1952. okuplja grupu zvanu Deca koja za cilj ima da kroz seksulane magijske rituale, stvori Decu meseca, posvećenu bogu Horusu. Tokom ovih obreda, zatrudnjuje i zametku namenjuje ime “Dete pelina”, iako se trudnoća završava pobačajem. Grupa se raspada usled njenih apokaliptičnih vizija. Koristi razne droge, marihuanu, pejotl i magične pečurke. Održava korespodenciju sa telemitom Jane Wolfe, iako je drugi telemiti smatraju neuračunljivom. U napadu ludila uništava većinu svojih dela, za čim je kasnije zažalila.

Upoznaje se sa kineskom knjigom I Ching (Ji Đing – Knjiga promena) i priključuje avangardnom umetničkom kružoku okupljenog oko Samson de Brier-a, ljubavnika Andre Gide-a i modela Picasso-ve Pierrot serije slika. Na žurci za Noć veštica pod nazivom Come as your madness upoznaje telemitu i filmskom reditelja Kenneth Anger-a. Rezultat njihove saradnje je film Inauguration of the Pleasure Dome snimljen 1954. u kome Marjorie igra glavnu ulogu, skarletnu ženu, zajedno sa Samson-om. Prva verzija je objavljena 1966. a druga krajem ’70-ih. Film nosi naziv “pleasure dome” po Samuel Taylor Coleridge-ovoj poemi Kubla Khan. Nakon njega dobija poziv od Kenntha Grant-a da se preseli u Londom i priključi The New Isis loži, na koji ona nikad nije odgovorila.

Kasnije upoznaje veterana Drugog svetskog rata, Sheridan “Sherry” Kimmel-a sa kim stupa u vezu i koji iz ljubomore prema Parsons-u, koga Marjorie još nije zaboravila, uništava Jack-ove spise o Babalon radu koje je čuvala. Na božić 1955. dobija ćerku Crystal Eve Kimmel, iako se nije znalo sa sigurnošću ko je otac. U kući multimilionera i kolekcionara umetnina Edwada James-a sa prijateljem i režiserom Curtis Harrington-om, producira film The Wormwood Star, koji sadrži njene slike i recitale pesama.

Na jesen 1956. održava svoju prvu izložbu u Walter Hopp studiju u Brentvudu. Nekoliko slika bivaju uništene kada galeriju zahvata požar. U istim krugovima upoznaje glumca Dennisa Hopper-a. Pojavljuje se na naslovnoj stranici art žurnala Semina, gde je objavljen njen crtež Peyote Vision. Isti crtež je izložen I 1957. Feris galeriji u Los Anđelesu koja je zatvorena od strane policije zbog sadržine crteža procenjenog kao pornografski.

Krajem 1957. seli se u San Francisko gde započinje vezu sa umetnikom Burt Shinberg-om sa kojim odlazi da živi na ranč. Tamo proučavaju ufologiju i postaju prijatelji sa ufologom George Van Tassel-om. Nakon što je Kimmel otpušten iz psihijatrijske ustanove, Cameron obnavlja vezu sa njim i 1959. se venčavaju, ali ubrzo nakon toga i razvode.

Godine 1960. se sa glumcem Dennis Hopper-om pojavljuje u Harrington-ovom dugometražnom filmu Night Tide, koji je pobrao dobre kritike, ali imao slabu distrubuciju. 1961. seli se u Venice, LA gde u avgustu ima izložbu. Nakon povratka Anger-a iz Engleske u Ameriku, žive zajedno kraći period u njenom stanu pre nego će se početkom 1964. preseliti u Silverlake Boulevard, gde prema njegovom biografu, ona Angeru predstavlja“strašnu majčinsku figuru”, nakon čega on napusta Los Anđeles i odlazi u New York.

Oktobra 1964. Cinema Teatar u LA održava događaj pod nazivom The Transcendental art of Cameron na kojoj su izložene njene slike, crteži, poezija i projektovani neki od filmova. Anger prekida izložbu pod izgovorom da je film Inauguratin of Pleasure Dome pustan bez njegove dozvole. Zbog toga započinje kampanju protiv nje pod nazivom The Cameron file, označavajući je kao “Tifusna Marija okultnog sveta”. Kasnije se mire i ona ga posećuje u San Francisku gde je on upoznaje sa Anton LaVey-em, velikim fanom filma Night tide i osnivačem Church of Satan.

U drugoj polovini 60-ih Cameron se sa svojom ćerkom seli u Novi Meksiko, gde započinje prijateljstvo sa skulptorom John Chamberlain-om, i pojavljuje u njegovom filmu Thumb Suck, koji nikad nije objavljen. Tamo doživljava kolaps pluća i biva hospitalizovana. Pati od hroničnog bronhitisa i bolesti donjeg respiratornog trakta, pogoršani pušenjem, dok joj tremor ruku ne dozvoljava da slika 4 godine. Vraća se u Kaliforniju, West Holywood, gde od 1969. živi sa svojom ćerkom, i ostaje do kraja života.

Sredinom 80-ih brine o svojo unuci, gde je komšije viđaju kako u svojoj bašti svira keltsku harfu I šetajuci psa puši džoint. Hapšena je za uzgajanje kanabisa. Bavi se Tai Chi-em na grupnim sesijama u Bronson parku i interesuje za neo-šamanizam, praistorijsko matrijarhalno društvo posvećeno boginjama, kao i za knjigu Woman and Superwoman A.S. Raleigh, koju je snimila kako čita za lokalni radio. Za sve ovo vreme zadržala je veru u telemitske ideje Crowley-a.

U posetu joj dolaze frontmen benda Throbbing Gristle, Genesis O-Porridge, i mladi telemita Willian Breeze, kome pomaže u uređivanju zbirke Parsons-ovih okultnih i slobodarskih spisa, objavljenih 1989. pod nazivom Sloboda je dvosekli mač. Pojavlju se u eksperimentalnom filmu rediteljke Chick Strand Loose ends kao naratorka priče o egzorcizmu. 1989. izložba pod naslovom The pearl of reprisal se održava u LA Municipal Art galeriji, gde su izložene njene slike i projektovani filmovi u kojima je učestvovala, dok Marjorie pod svećom čita svoju poeziju.

Sredinom 90-ih dijagnostifikovan joj je rak na mozgu koji metastazira na pluća. Umire u svojoj 73. godini, 24. jula 1995. Poslednji telemitski obred izvršava visoka sveštenica Ordo Templi Orientis. Kremirana je i njen pepeo posut u Mohave pustinji.

PEPELJUGA PUSTARA

Sedam puta udaram na teška vrata podzemnog svoda
otvaraj – otvaraj
Stojim na vetrometini u skučenom hodniku
što vodi do tvoje jazbine.
Sedam puta odjeknuo je moj poziv
na kamenitu kapiju do smrti surove pećine
ukletog nultog časa
Izađi, nosim svetlo za ovu groznu tminu
videćeš lice u snovima znano.

Pogled mi je užasan i stran, ali znaš me,
gle, odeća mi je od skupocene tkanine
i donosim blago dah zemlje s one strane mora, izađi.

U seni si svetlosti koju rađam,
i tvoja odeća zaudara na mrtve
a sunce zagubljeno.

Uspećemo se stepeništem
ispunjenog pogubnim stvarima,
dok kamen se kotrlja preda mnom
u plamteću odaju
u noći nad noćima
dok isijavamo.
Tajanstvena zvezdo,
tragam za tobom po bespućima svemira.

kročila sam u lavirint haosa i tražila obećanja,
bez kraja i ispunjenja,
ali videla sam tvoju glavu oklopljenu šlemom
treperavu od zlata
svih krvavih trijumfa i sumraka sveta.

Čula sam tvoj glas
kako peva elegiju na divljem vetru želja,
sećam se spretnih prstiju
kako su držali ružu u čudu
Himnu ljubavi milozvuka tvog grla,
u potrazi od rođenja
i izmaglicu umiruće zvezde.

Kraljevstva snage i zvezdane pene,
gonjen i progonjen, blistavi ratnik,
koliko dugo moj ljubljeni bože,
koliko dugo, koliko dugo, koliko dugo