“Pigs“ – kritika modernog sveta Rodžera Votersa

Ako te nije briga za ono što mi se događalo, a ja ne marim za tebe, koračaćemo krivudavom stazom dosade i bola, povremeno dizati pogeled kroz kišu, pitaćemo se koga da okrivimo i gledaćemo za svinjama u letu

pevao je Roger Waters na početku novog Pink Floyd albuma – Animals,  početkom 1977. godine. Tematski, bio je to nastavak društvene kritike u orvelovskom stilu započete na prethodna dva albuma, kritike koja se dešavala u vreme mahnite najezde ciničnog i oštrog pank pokreta, povratka rokenrola nakon godina izdaje bazičnom buntu i zvuku.  I mada je bilo dosta kritičara koji su se silovito obrušili na Floyde kao još jednog rok dinosaurusa,  prezasićenog slavom, novcem i bezidejnošću, koji nema više šta da kaže, istina je bila sasvim drgačija. Postoji anegdota, iz potonjih vremena (negde iz devedesetih) kada su novinari pitali Watersa kako gleda na pank pokret iz sedamdesetih i njegovu žestoku kritiku svega pa i bendova poput Floyda. Opor i ciničan, kakav već jeste, Waters je uzvratio duhovitim odgovorom:

Pank? Nisam  ga primetio! Kada je bio pank?

Životinje su predstavljale novi konceptualni Watersov (pardon, Pink Floyd) album – basnu (pesme su govorile o svinjama, psima i ovcama, jasno aludirajući na ljude i njihove postupke) tj. kritički osvrt na ludilo, paranoju, licemerje, dosadu i apsurd savremenog sveta.  Mračni tonovi očaja i depresije,  beznađa i ogorčenja boje ovaj mračni album crnim i sivim tonovima, zadirući u samu srž ignorisanog i prećutkivanog problema. U stilu Orvelove Animals farm bend na čelu sa Watersovom socijalnom satirom secira moderno društvo i osvetljava ga oštro iznutra, dočaravajući dugim instrumentalnim pasažima atmosferu nehumanosti i nesolidarnosti, kao i bezočne zlobe koje su odraz praznih i zatrovanih ljudskih duša. Glasom punim gorčine Waters se nemilosrdno obrušava na licemerje i apsurd gramzivih sistema, dajući kroz metafore jasnu sliku iskonstruisane društvene “idile“.  Industrijski kompleks polunapuštene i depresivne elektrane u Londonu sa omota albuma ,,Animals“ deluje brutalno očajno, kao da je napravljen u stilu nacističkih koncentracionih logora – bez ikakvih mogućih naznaka ljudskosti i nade.

Big man, pig man, ha ha, charade you are

You well heeled big wheel, ha ha, charade you are

And when your hand is on your heart

You’re nearly a good laugh

Almost a joker

With your head down in the pig bin

Saying “keep on digging”

Pig stain on your fat chin

What do you hope to find?

When you’re down in the pig mine

You’re nearly a laugh

You’re nearly a laugh

But you’re really a cry.

Bus stop rat bag, ha ha, charade you are

You fucked up old hag, ha ha, charade you are

You radiate cold shafts of broken glass

You’re nearly a good laugh

Almost worth a quick grin

You like the feel of steel

You’re hot stuff with a hat pin

And good fun with a hand gun

You’re nearly a laugh

You’re nearly a laugh

But you’re really a cry.

Hey you Whitehouse, ha ha, charade you are

You house proud town mouse, ha ha, charade you are

You’re trying to keep our feelings off the street

You’re nearly a real treat

All tight lips and cold feet

And do you feel abused?

…..!…..!…..!…..!

You gotta stem the evil tide

And keep it all on the inside

Mary you’re nearly a treat

Mary you’re nearly a treat

But you’re really a cry.

Groktanje svinja na početku numere Pigs ističe ogoljeno atmosferu okoline u kojoj živimo – proždrljivost, podmuklost, nebriga za druge ljude, bezosećajnost i cinizam, pohlepa i smrad koji dolazi iznutra (sa mesta gde je nekad postojala ljudska duša i saosećajnost)  razarajuće deluje na ljude,  stvarajući haos iz kojeg nastaju nasilje, ratovi, beda, patnja, beznađe i konačni čovekov pad. Dok jedni (statistička manjina) grokću i množe se u nedogled matematičkom progresijom od sile i prežderanosti, većina, sasvim normalnih ljudi, umiru od gladi, očaja i totalnog beznađa, bez budućnosti i elementarnih ljudskih prava na život. Muzika benda je u potpunosti u službi lirike i uglavnom bez naglih, eksperimentalnih zaokreta i promena ili pak svega onog ,,kosmičkog ludila“ koje je karakterisalo bend u ranoj, početnoj fazi rada. Ona svojom moći dramatike naglašava atmosferu raspadanja, sivila, truleži i kraha jedne materijalističke i isprazne civilizacije, društva modernih robova i praznih, licemernih, ljigavih priča bez dela.  Teške tonove i mrak pesme Pigs donekle raspršuje Gilmourova solaža i lagano dizanje tempa, koji bar na trenutak rasteruju teške oblake nadvijene nad Londonom i svetom.

Veliki čoveče, prascu, ha, ha

Kakva si ti farsa

Ti dobro okrećeš veliki točak, ha, ha

Kakva si ti farsa

I kada je tvoja ruka na tvom srcu

Skoro da si veoma smešan

Skoro da si džoker

Sa svojom glavom dole u svinjskoj kutiji

Govoriš “nastaviti sa rovanjem”

Svinjske mrlje na tvom debelom obrazu

Šta se to nadaš da nađeš?

Kada si dole u svinjskoj rupi

Skoro da si smešan

Skoro da si smešan

Ali si u stvari za žaljenje.

Autobuska stanico pacovska torbo, ha, ha,

Kakva si ti farsa

Ti sjebana babo, ha, ha

Kakva si ti farsa

Ti zračiš hladne zrake slomljenog stakla

Skoro da si veoma smešna

Skoro vredna brzog cerenja

Tebi se sviđa osećaj čelika

Ti si vruća roba sa natučenim šeširom

I dobra si zabava kad držiš pištolj

Skoro da si smešna

Skoro da si smešna

Ali si u stvari za žaljenje.

Hej ti Vajthausova, ha, ha

Kakva si ti farsa

Ti kućo ponosna gradska mišja,

Kakva si ti farsa

Pokušavaš da zadržiš naše osećaje van ulice

Skoro da si stvarna pretnja

Sve čvrste usne i hladna stopala

I da li se osećaš zlostavljano?!

Moraš da zaustaviš zlu stranu

I čuvaš sve iznutra

Meri ti skoro da si pretnja

Meri ti skoro da si pretnja

Ali si u stvari za žaljenje.

Waters nam svojom sugestivnom i moćnom muzikom sugeriše kako je jedini način za beg od onoga što nadolazi na albumu ljudska povezanost i međusobno pokrivanje jedni drugih. Voters u pesmi Pigs (kao i na albumu Animals uopšte) prikazuje kapitalističko društvo kao beskrajni lavirint omeđen dosadom s jedne strane, a bolom s druge. U njemu vlada potpuna nezainteresovanost za uspinjanjem po društvenoj skali, za bilo kojim oblikom preuzimanja uloge aktera modernog kapitalističkog društva. Preslušavajući album, vrlo lako se može primetiti sukob između pasa i svinja zatim svinja i ovaca i nadasve zastrašujuća hijerarhija u kojoj se svako od nas i danas može vrlo lako pronaći. „Svinje“ su nemilosrdni vladari i zemljoposednici kojima je cilj samo vlastiti kapital i briga o samome sebi. Pritom neće poštediti nikoga, pa tako ni sve „ovce“ kojima vladaju i kojima robuju u starom duhu modernog robovlasništva. U ovaj rang „životinja“ spadaju i svi današnji političari, predsednici, premijeri i vođe bilo kojih ideoloških pokreta.

U današnjem političkom svetu, Waters tokom svojih nastupa prilikom izvođenja pesme Pigs prikazuje velike murale Donalda Trumpa na video zidu, ali i praktikuje dobar stari običaj letećih svinja koje kruže po publici u obliku balona s mnoštvom ispisanih političkih i anti političkih parola na njima. Iako je stih: „Hey you Whitehouse, ha ha, charade you are“ originalno posvećen britanskoj konzervativnoj aktivistkinji Mary Whitehouse, u današnjem svetu taj stih dobija potpuno novo značenje. A ideologija i ideološki pokreti komplikovana su stvar, pogotovo kada se stvari izmaknu svojoj kontroli i kada ideolog koji upravlja masama (u ovom slučaju „ovcama“) odluči lagati u vlastitu korist, a scenario je, nažalost, najčešće takve vrste. Ideologija je ta koja nas tera da iskusimo vlastiti život u određenom smeru i koja nas tera da taj „naš“ pogled na svet je potpuno prirodan. U tim slučajevima, ideologija remeti stvarnost u jednom ili drugom smeru lažno predstavljajući prirodnim nešto što je, baš suprotno, potpuno umetno i kontradiktorno. Ako se, pak, prepustimo ideologiji, tada počinjemo živeti u svetu iluzija ili, kako se marksizam odnosio na to, stanju lažne svesti. Svinje su takođe i likovi koji su ispod toga svega zapravo dosta tužne osobe, noseći maske po cele dane i pred raznim masama ljudi koji ih slušaju. No, na kraju dana verovatno idu u krevet s laganim osmehom na licu jer znaju da su doneli još podosta finansijskih sredstava u vlastiti džep, radeći kontradiktorno od onog prividnog pravila kako bi te „svinje“ morale služiti narodu, a ne narod njima.

Oblaci beznađa i depresije toliko su zgusnuti i zagađeni izduvnim gasovima zaprljane ljudske duše da ih ništa ne može razbiti ili bar na momenat odagnati. Bilo kakav nagoveštaj nade ne nalazi mesta na albumu ,,Animals“ – Waters ostaje dosledan u stavovima do samog kraja albuma (pa i karijere, ispostaviće se vremenom, kao svaki pravi umetnik i čovek). Ostatak benda, nažalost, vremenom je pokazivao sve manje inicijative i kreativnih ideja, odrađujući muzički deo posla standardno dobro i uglavnom rutinski – bez nekadašnje lucidnosti, žara i ideje.

Akustični Watersov uvod sa ,,Pigs on the wing 1“, akustični Watersov kraj sa ,,Pigs on the wing 2“ i suština koncepta je zadovoljena u potpunosti i do samih krajnosti.

 Znaš da brinem šta se tebi događa, i znam da brineš za mene i više se ne osećam usamljenim …

odjavna je špica i mogući tračak nade za posrnuli svet bez ljubavi. Bilo je to pre mnogo decenija, u “zlatno” doba pre svih mogućih kriza i ratova, raspada mehura od sapunice laži i licemerja.  Vizionarski ili ne, ali od jačine groktanja moćnika vapaj unesrećenih danas se gotovo i ne čuje – povezani globalnom mrežom (u suštini novom, tehnički uznapredovalom varijantom bodljikave žice mesta za koncentrisanje nepodobnih), sami u gomili ljudi umiru od bede ,, zbrinuti“ pred očima Velikog Digitalnog Brata koji nas sve posmatra.

Pink Floyd album Animals je vrlo kritički nastrojeno umetničko delo koje ne gubi na važnosti i relevantnosti ni trunke čak i u današnje vreme.  Aktuelnije je nego ikad i svake nove godine tera slušaoca sve više u ekstazu traženja istine oko svih nas i ugrađivanja svesti u glavu kako nije ništa slobodno i kako smo tek male „ovčice“ pod „psima“ i „svinjama“.

Za P.U.L.S.E Dragan Uzelac

  Animals, Dragan Uzelac, Muzika, Pink Floyd, Rodžer Voters