Pink Floyd i “Životinjska farma”
,,Sve životinje su jednake, samo su svinje jednakije od drugih’’
Ovom rečenicom Džordž Orvel je uspeo tako jednostavno da opiše svu nepravdu modernog društva. Dok potlačena većina gine za svoj komad sreće, bogata manjina po njima trese pepeo. Halas i Bečelor su 1954. godine napravili animiranu ekranizaciju ovog momumentalnog književnog dela. Pink Flojd su 23 godine kasnije napravili Animals, polifonu interpretaciju Orvela.
Pre nego što dođemo do mesa i krompira današnje teme, kako se ovaj album uopšte desio?
Po izlasku Wish You Were Here Pink Flojd kreće na apsurdno grandiozne turneje. Kilometri autoputa, tone i tone opreme, bez jasne ideje gde se sviralo prethodne večeri. Kako su se preostali dani puta bližili kraju, u bendu pada dogovor da 1976. iskoriste tako što će napravili pauzu od nastupa, te da autobus zamene studijom. Prethodni ugovor sa izdavačem EMI-jem je Pink Flojdu pružio neograničeno vreme u studiju za snimanje, vežbanje ili prosto korišćenje prostora, dok bi produkcijskoj kući za uzvrat išao veći naknade iz prodaje samih nosača zvuka. Kako su uveliko važili za bend koji zvuk gradi na vrhunskoj produkciji, morali su da naprave konačno svoj studijo da bi imali šansu da isprate uspehe prethodnih albuma. U tu svrhu kupuju veliko skladište u ulici Britanija Rou. Prostor za snimanje bi bio u prizemlju, mesto za odlaganje skupocene opreme za turneje i nastupe na prvom spratu, a kancelarijski prostor na drugom. Skoro pa idilično radno okruženje. Kada bi otišli na put, studijo bi mogli da iznajmljuju drugim muzičarima, a kada bi bili u Londonu opremu za nastupe bi mogli da daju u poslugu, te bi tako obezbedili održivost novostečenog prostora u svakom slučaju. Za snimatelja su ponovo izabrali Brajana Hamfriza. Ono što fenomenalni uslovi za rad nisu mogli da nadkompenzuju jesu pukotine u odnosima unutar benda. Rodžer Voters se nametnuo kao glavna kreativna figura, dok su Gilmor, Rajt i Mejson bili u senci njegovih ideja. Sva neposrednost i radoznalost koja je u njihovom radu postojala, počela je da nestaje. Kulminacija ovih događaja će se desiti na sledećem albumu The Wall kada Rik Rajt odlazi iz grupe.
Druga polovina 70. je bila vrlo turbulentna za Veliku Britaniju. Poletna posleratna ekonomija je doživela nagli sunovrat i recesiju. Uvođenjem principa ,,Tri radna dana nedeljno’’ zaživelo je pravilo da komercijalni potrošači struje istu mogu koristiti samo tri radna dana, te bi se na taj način energetski izvori racionalnije trošili. To je imalo za posledicu preagresivnu racionalizaciju radnog vremena zaposlenih i masovne otkaze tehnološkog viška. Štrajk rudara će biti konačni udarac maljem u privredu Dauning strita. Društvo koje je sebe do skora videlo kao imperiju gde sunce ne zalazi, pobednika dva svetska rata, preko noći je zapalo u dubiozu. Ta dubioza će biti katalizator za društvene nemire i sukobe naroda sa policijom. Erupcija te novonastale energije u mladima će roditi Pank kulturu. Oni će gluvo lutati u nadi za boljim sutra, njihovi roditelji će ponavljati ,,pa ne može valjda gore od ovoga’’, dok će se sigurna elita smejati i mazati guščiju paštetu na baget.
Rodžer je čitajući dnevni tisak došao do zaključka da je društvo svedeno na životinjsku farmu, te da sve društvene staleže možemo personalizovati u tri životinje.
1. Ovce – običan narod, raja, koji jede šta mu se servira, zna samo šta mu pastir dozvoli da zna, životari od danas do sutra sa amovima na očima da ne gleda oko sebe.
2. Pse – Čuvare poretka. Nekada junake borbe za slobodu svih životinja, sada samo sredstva da se nepravedni sistem preraspodele hrane, ljubavi i pažnje održi.
3. Svinje – Nabrekle aristokrate koji uživaju najpovlašćeniji status. Sva hrana prvo ide njima, te kada se prežderu mrvice idu psima, a ono što ni pas ne bi pojeo ide ovcama.
Svi ovi faktori će imati ključnu ulogu u nastanku ploče Animals.
“Pigs on the Wing (Part One)” otvara album. Inspicijent nam uz pratnju akustične gitare oslikava prividnu idilu života na farmi. Poručuje da ako te nije briga šta se dešava meni i ako mene nije briga šta se dešava tebi, samo lutamo kroz život dosade i bola. Svet uronio u učmalost samo svojih problema i svog života je potpuno izgubio osećaj saosećanja za drugog. Vlada stav da ako se ona ovca ne buni što je šišaju svaki dan, zašto bi se druga bunila što nema dovoljno mleka za svoje jaganjce.
Sa “Dogs” upoznajemo prvog lika naše drame psa. Vernog čuvara poretka. Imali su sudbonosnu ulogu u postavljanju svinja na presto. Ne dovode u pitanje ispravnost naređenja svog nadređenog, niti pitaju zašto, već samo slepo sprovode direktive. Duboko veruju u ispravnost i autoritet iznad sebe. A nije uvek bilo tako.
Ritam gitara se proteže iz uvertire praveći instrumentalnu spojnicu do ekspozicije u “Dogs”. U prvoj deonici vidimo usamljenog, pomalo već olinjalog psa. Dejvid Gilmor se pojavljuje kao narator, koji kritički posmatra put i razvoj goniča. Mora da je lud, mora da mu mnogo prija pažnja koju dobije napadajući lak plen. Njegovo telo i um su savršeno istrenirani da deluje bez pogovora. Za uspešno uhvaćenu štetočinu biva potapšan po glavi, možda mu bace i neki batak. Njegova facijalna ekspresija ne oktriva zapravo ništa. Ne znamo šta se dešava iza naizgled nevinog i poslušnog pogleda. Spreman je na izdaju, jer je naučen da čeka svaku priliku da skoči za lestvicu više. Zato uvek mora da bude na oprezu.
Godine prolaze i nekada graciozan čuvar postaje sed, slabije čuje i kraće vidi. Instrumental nam prikazuje protok vremena, smenu godišnjih doba i dolazak novih životinja. Kosti počinju da ga bole. Sve je manje poslastica koju mu gazda ubacuje u činiju, mada je njegov posao naporniji nego ikada. Brže se umara, treba mu više sna da bi mu se telo oporavilo od jučerašnjeg zadatka. Podigao bi glavu tu i tamo kada bi gazda bacio vreću neželjenih štenića preko tarabe u reku. No, to nije njegov problem. On i dalje samo radi svoj posao. Ne čuje uporno zavijanje keruše. Njega je opila moć zasnovana na strahu.
Kasnije pod stare dane, kroz glas Rodžera Votersa, pas počinje da postavlja prava pitanja. Da li ga koriste? Šta će sa njim biti kada ne bude više mogao da se kreće, kada ga bolest obuzme? Da li će ga ostale životinje zaskočiti u momentu slabosti? Pa zašto bi to uradile? On ih je sve čuvao. Zato ne može da spava. Zato je još agresivniji i poslušniji nego ikada.
Krešendo je verovatno najbolji instrumental u portfoliju Pink Flojda. Bif maf gitarska pedala je ovde glavni začin u tonu Dejvida Gilmora. Pas je već prestar da bi se o njemu pazilo. Postao je još jedno grlo koje treba hraniti, a ništa ne doprinosi zajednici. Postao je višak. Shvata da je on samo doveden u kuću punu boli, onaj ko je naučen da ide linijom manjeg otpora, onaj kome su drugi govorili šta da radi, onaj kome su slomili duh, koga su vezali u lance, koga su pomazili jedino kada je bio poslušan, koga bol preuzima sve više, ko je stranac u sopstvenoj kući, ko je na kraju pao od umora, ko je bačen preko tarabe. Sistem koji je slepo branio, ga je na kraju škartirao. Njega niko neće pamtiti, jer će već naredno jutro u kućici biti drugi, novi, bolji, još strašniji pas.
Zatim penjemo se na sam vrh društvene piramide sa “Pigs (Three different ones)”. Na Olimpu iznad sužanja sede tri debele svinje. Prva je čovekolika, diše kroz podsmeh. Naizgled slatkorečiva i simpatična. Ona obećava, odaje utisak da je razumna i empatična, ponekad dopusti sebi neki gaf da bi dala podaniku do znanja da je i ona kao svi drugi. Naizgled kao svi drugi.
Druga svinja je pacolika. Veruje se da je inspiraciju za lika Voters dobio u Margaret Tačer, figuri koja se tada munjevito probijala kroz rangove Konzervativne partije, da bi samo dve godine po izlasku Animalsa zasela na mesto premijera Velike Britanije. Oslikava hladnoću u javnom nastupu, odsustvo bilo kakvog pokušaja da se shvati problem podanika. Njena bunda je izlivena u čeliku i krvi.
Poslednja svinja je Vajthaus, jedina direktno imenovana Konstans Meri Vajthaus, oslikava težnju za održanjem duhovnog statusa kvo. Svaki napredak i progres su pogrešni i izveštačeni. Bolesni takoreći. Zašto menjati ovako kako nam je, zar nemate svi krov nad glavom, zar niste svi siti, zar vam to nije dovoljno? Pa zar ne vidite kako se samo trudimo?
Primena talk boks-a će genijalno imitirati naricanje svinja svojim podanicima. Koristi se tako suptilno da se groktovi stapaju sa već prethodno stvorenim instrumentalnim pejzažom. Gitarski rif uz lupanje Nika Mejsona u kravlje zvono nam stvaraju dojam njihovog tapata, dok se ponosno šepure po svom carstvu.
U ovoj stvari bend se više izražava kroz instrumentalne delove, kroz koje osećamo svu jezu i hladnoću svinjskog pogleda, frigidnost svake izgovorene rečenice i posledicu suprotstavljanja njihovom autoritetu. Iza njihovog koraka ostaje idilična tišina.
Treba spomenuti da će Met Stoun i Trej Parker podmseh svinja i lajtmotiv ,,Ha-ha, Charade you are’’ dodeliti Eriku Kartmenu u čuvenoj epizodi Saut Parka ,,Scott Tenorman must die’’ (S:05, E:04).
Svinja će biti vrlo bitna u razvodu Rodžera Votersa od ostatka grupe. Dok je Gilmor uspeo da zaštiti autorsko ime Pink Flojd, te je tako grupu održao još dve decenije posle Rodžerovog odlaska, Votersova pirova pobeda je bila svinja, koja i dan danas ponosno lebdi iznad publike na njegovim koncertima (kao i na onom u Beogradskoj Areni 2013. godine).
Dno lanca ishrane vidimo u stvari “Sheep”. Slepo blejanje i Rajtove klavijature nas dovode na suncem osunčan pašnjak gde ovce pasu travu. Bezbrižno provode dane, tek im se tu i tamo pričini da opasnost vreba. Priča se po stadu da je pas blizu. Aranžmanski najhaotičnija, sa najviše naglih prelaza, stavljaju nas u kožu sluđenog pripadnika stada. Prave se da opasnost ne postoji, poslušno prate pastira. Glasinama da je jedna ovca sinoć odvedena na klanje niko i ne veruje. Niko ne diže glas. Svaka ćuti. Verovatno je ta ovca i zaslužila da joj se to desi. Sigurno nije bila dobra, misle ostale. Glas pušten kroz procesor, poput nečeg svevišnjeg stadu poručuje: Gospodar je moj pastir, on voli za nas, on brine za nas.
Zavesa se spušta sa ,,Pigs on the Wing (Part Two)’’. Psi će jednog dana svrgnuti svinje sa vlasti. Ovce će psima prići kao saveznik u nadi da će novo društvo biti bolje od onog starog, te veruju da je svaka žrtva vredna boljeg života. Kada se desi promena, ovce će i dalje nemo stajati sa strane, izopštene iz pravljenja novog sveta. Novi vladar će postati tiranin kao što je bio prethodni, al ovce neće dići glasa. Priča se da je neka druga zato sinoć odvedena na klanje. Sistem kao takav prividno funkcioniše, baš onako kako je bilo na reklami. No, da bi se sva obećanja održala potrebno je pronaći nove poslušne aparatčike, koji bi bili šrafovi mašine, odnosno cigle u zidu. Tako se stari sistem ponovo nehotice obnavlja.
Omot za album je uradio Storm Torgerson, koji se proslavio već sastavivši legendarni omot za Dark side of the moon. Na omotu se nalazi Betersi elektrana iz koje kulja dim, dok preko nje preleće Votersova svinja.
Animals uz Dark side of the moon, Wish you were here’i The Wall’ predstavlja vrhunac rada grupe Pink Flojd. Kao i pomenuta tri albuma i ovaj se smatra konceptualanim prog-rok albumom. Dok su ostali tematski introvertni, gde misao počinje sa ja, Animals je ekstrovertan te se posmatra čitavo društvo sa predznakom mi. Posmatramo životinjsku farmu kao alegoriju kapitalističkog društva. Uloge su davno podeljene, te je svaki pokušaj za promenom dočekan na nož, sa velikom sumnjom i nevericom od ostalih životinja. Kada stvari dobiju maha i svi se pridruže poredak se menja. To uspeva samo onda kada mene interesuje tvoj problem i kada tebe interesuje moj problem. Kada su to postanu naši problemi. Jer, ako živimo na istoj farmi, tvoj problem mora biti i moj problem.
Tekstovi o muzici na portalu P.U.L.S.E
Pink Floyd i “Životinjska farma” napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →