“Moja fascinacija ruševinama i sklonost ka haiku poeziji nije mogla odoleti  ovim ovaploćenim zamislima o post apokaliptičnom Japanu. Čini mi se da ilustracije imaju dah natprirodnog kvaliteta koji savršeno hvata u vremenu neke scene koje sam redovno viđao dok sam istraživao ruševine, naravno na mnogo obimniji i veličanstveniji način. Neke od scena, zaista nisu preveliko iskrivljavanje stvarnosti. Dovoljno je prošetiti ulicama Japana i ubrzo ćete naići na oronula stara zdanja opasana biljkama koje je čovek gajio i napustio u zaludnom pokušaju vraćanja Majci prirodi. Ako takve stvari primenimo na ikonične objekte u centru Tokija i drugih gradova Japana dobićemo zastrašujuću konceptualnu vizuru kako bi sve to izgledalo ako bi čovek, kao vrsta, nestao sa lica planete.”