Srpski domaćin u raljama seksa

Nas saradnik-autor Vesna Knežević je izdala kontraverznu knjigu ‘ Srpski domaćin u raljama sexa’  koja je uzburkala duhove. Puritanci su je okarakterisali kao ‘soft porn’, mladima je bila vrlo zanimljiva, intelektualcima je bila simpatična, homoseksualcima i lezbejkama je postala preko noci idol, srednjoskolci su je citali na glas za vreme odmora i koristili citate kao reference, neki kriticari su je svrstali u laku literaturu…ali jedno je sigurno, svi su pronašli i prepoznali deo sebe u njoj. U narednim izdanjima P.U.L.S.A prenosićemo  fragmente iz Vesnine knjige.

Kada sam pre dosta godina bistrila sa drugarom iz kraja, Aleksandrom Gavrilovićem, koje su teme najpopularnije u Srbiji, i Gaca i ja nismo imali sumnje da je to seks, lova i politika. Danas mislim da su se stvari preokrenule, da je seks pao na treće mesto, a da se politika i lova tuku za prvo.

Bilo kako bilo, pred novu godinu izašla mi je knjiga “Srpski domaćin u raljama seXa”. Ima 200 strana i korice sa prekrasnim nogama u mrežastim, crnim čarapama i bordo cipelicama na visoku, vrtoglavu štiklu.

Noge na naslovnoj strani su prave i istinite, kao i sve ludorije opisane između korica. Vlasnica ovih prelepih nogu je supruga mog eks pastorka Nikole, prelepa Jelena Ćosić.

Mnogo sam mozgala šta staviti na naslovnu stranu. Materijal u knjizi je dovoljno inspirativan, da je dopuštao najveću moguću slobodu, Prva ideja su bile ogromne sise i mali domaćin kako se ljuljuška, tu negde.

Onda je Bob Živković nacrtao vrlo duhovitu i smelu stranu sa crnim čupavim trouglom i Domaćinom kako virka iz međunožja, sa velikim kezom i šajkačicom na glavi.

Meni su se opet, najviše svidjale Bobove ilustracije za Playboy, jer u više navrata, delovi knjige objavljeni su u Playboyju sa Živkvićevim šašavim crtežima, od kojih sam ja odlepila najviše na erotske kuvarice:)

Ali, to je već bilo u Playboyju, zašto ne bi smislili nešto skroz novo, a na temu?

Ja imam sreću da su mi deca kreativna, kao i njihovi partneri. To je super, mada nekad pravi gužvu na terenu. Elem, Jan Joost, dečko moje čerke Marijane, napravio je šest rešenja za naslovnu stranu, od kojih je najblesaviji bio crtež domaćina, za koji je proučavao ovdašnji folklor, e da bi ubo šajkaču i tako to.

Meni je bilo smešno, a onda je Joost naslikao i sise, onako s podignutom majcom, al to nam je bilo suviše umetnički:)

Onda se moja ćerka setila da probamo sa fotografijom nogu. Fotografkinja je bila devojka moga sina Viktora, Jelena Petković. Mislim da je napravila preko 100 fotografija nogu Jelene Ćosić, koja je sa strpljenjem vrhunskog modela trpela naše zahteva za promenom čarapa, suknjica, cipelica, gačica.

Šta da vam pričam, prava porodična manufaktura, umetnička, jer Viktorova Jec je uradila i prelom knjige, korice je završio Jan Joost, koji je odgovoran za dizajn.

Samog teksta dohvatila se moja prijateljica Vera Vukelić. Njoj zahvaljujem za lekturu, korekturu ali i sumanute sugestije. Mislim, ko ne zna Vukelićku, ne vredi da ovde opričavam;)

Između korica se nalazi 19 poglavlja, među kojima i Seks vodič kroz Amsterdam, blog koji sam objavila ovde pre godinu dana. Šta da vam kažem, sem da vas podsetim da vam se svideo, a posebno prva rečenica koja glasi “cena pičke na svetskom tržištu je stabilnija od cene nafte”.

U uvodu, koji ima naslov Ljubavnik sa beogradske akademije, je ispovest moje prijateljice Majde, koja mi je, kad sam joj dala rukopis na čitanje rekla:

– Tjah, ako može Kvirija u knjigu, hoću i ja:)

I ispričala mi ovo:

– “R” je bio strašan jebač, ali onako, sladak sa šlagom, mirisan, osetljiv, sve – i usta i prsti i koža i ritam i priča. I ono što se podrazumeva kod slikara – oči! – objašnjavala mi je prijateljica, uz izričitu tvrdnju:

– Zato su slikari dobri jebači, uglavnom, ako jebu, mada ima i onih koji to ne rade, uopšte. Dobri su, jer nisu slepci kao većina muškaraca, koji vide plen na daljinu ali ga ne vide posle ulova – ne u detalj. Pa tako po principu – u carstvu jednookih… “R” je bio – savršen!

Dok mi je tako pričala, mogla sam bez muke da zamislim i studio i peć na drva i živu vatru koju vajar potpaljuje crtežima.

– Dodaj tome vino i hleb i kestenje i jagnjeću kožu preko koje se baca čaršav iz predostronosti, jer ko zna kakve sve picajzle gmižu kroz krzno… – dopunila je Majda ljubavnu sliku, smejući se.

I naravno da sam bila neopevano radoznala šta se dogodilo sa tom srpskom ljubavnom mašinom i koja ga je srećnica trajno osvojila.

Majda je samo odmahnula glavom. Pogledala sam je upitno, ništa mi nije bilo jasno, mislim, čemu skepsa!? A onda mi je objasnila:

– Znaš, u isto vreme kao frajer je bio neupotrebljiv, na prvi dijalog, jasno – pa koja se navuče, zbog seksa, pa pravi na primer život, ili karijeru ili decu sa njim i očekuje nešto u tom smislu – tako joj i treba…

– Hmm! – sada sam ja odmahivala glavom: – Šteta!

– Tjah, kako se uzme. Jer, njega inače ima za šest riba odjednom. I viška da ostane, i šteta je da se ne deli kad ga toliko ima… Za godinu dana na akademiji – pročuo se. I ispade da nije ni znao, da je popularan na preporuke. A kako kod nas važi pravilo – ako ne popušiš cigaru i ne ispričaš, ko i da nisi, a akademija mala – stiže i do njega aber.

– Kakva je bila reakcija – pitam.

– Heh, reakcija je bila neočekivana. Uvek misliš svaki bi se otkinuo i desnicu svoju dao za takav glas, ali vidiš, on se osetio ko žrtva iz policijskog izveštaja o masovnom silovanju.

Za P.U.L.S.E   Vesna Knežević

Tekstovi o društvu na portalu P.U.L.S.E

  Feljtoni, Vesna Knežević