Put ka smislu i spasenju

Ove godine se navršava 63 godina od smrti Karla Gustava Junga, tvorca kompleksne ili analitičke psihologije, jednog od najdubljih i najkontroverznijih naučnika, mislilaca i proroka drugog milenijuma. Ko je bio Jung?

Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, Švajcarska. Studije medicine je završio u Bazelu, svoja znanja iz psihopatologije i psihijatrije obogatio je i produbio kod Pjera Žanea, a kao psihijatar zaposlio se u duševnoj bolnici Burghrlcli u Cirihu, čiji je direktor bio E. Blojler. Njegova doktorska teza, očigledno rani nagoveštaj dosnijih interesovanja, bila je posvećena istraživanju psihologije i patologije takozvanih okultnih fenomena. Zanimljivo je da je prvi Jungov doprinos proučavanju psihologije nesvesnog bila empirijska studija „Eksperimentalno istraživanje asocijacija zdravih“ (1904), u kojoj je testom asocijacija reči, na osnovu indikatora koji se objektivno mogu registrovati (vreme reakcije, znojenje, mucanje ispitanika, bizarne reči – reakcije itd) ispitivao nesvesne komplekse. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah, koja mu je bila i dragocena saradnica i majka četvoro dece.

Razgovor sa Frojdom

Zadivljen otkrićima i idejama iznetim u Frorojdovom „Tumačenju snova“, Jung najpre 1908. stupa u prepisku sa njim, da bi ga sledeće godine posetio u Beču, kada se u izuzetno živom i srdačnom razgovoru proveli više od dvanaest sati bez prekida. Uvažavanje ova dva velika psihologa bilo je obostrano. Frojd je Junga video kao svog naslednika i princa psihoanalitičkog pokreta. Ubrzo po osnivanju Međunarodnog udruženja za psihoanalizu, Jung po preporuci Frojda postaje njegov prvi predsednik i ostaje na tom položaju sve do konačnog raskida sa Frojdom 1914. godine. Jung je svoj originalni put nagovestio i dobrim delom utemeljio već 1912. knjigom „Preobražaji i simboli libida“. A od razlaza sa Frojdom i psihoanalizom, on se posvećuje sistematskom izgrađivanju svoje analitičke ili kompleksne psihologije u kojoj na sasvim nov način definiše libido i znatno proširuje dotadašnje shvatanje nesvesnog.

Osnivač kompleksne psihologije putovao je dvadesetih godina po Africi, Severnoj i Južnoj Americi radi svojih antropoloških i psiholoških istraživanja religije, mitova i obreda drugih kultura i tzv. Primitivnih naroda. Poslednje dve decenije Jung se sve više interesuje za drevnu filozofiju i religiju Dalekog Istoka, za ezoterične i okultne nauke, ali i za duhovne probleme savremenog sveta. Umro je 1961. u dubokoj starosti u Cirihu.

Jung spada u one velikane psihologije o kojima su mišljenja istoričara i teoretičara savremene psihologije oštro podeljena. Po jednima, pozitivistički orijentisanim psiholozima, on je „opskurni mislilac“, mističar i mnogo više filozof nego psiholog, koji je značajniji za savremenu teologiju, filozofiju i antropologiju nego za naučnu psihologiju. Po drugim, pak, psiholozima, egzistencijalistički i humanistički orijentisanim, kao i prema dubinskim psiholozima raznih škola, on je nesumnjivo najznačajniji psiholog ne samo dvadesetog veka, već i u čitavoj istoriji psihologije.

Najveća opasnost – čovek čoveku

Za Junga je psihologija, razume se, dubinska psihologija, ne samo nauka nego i prava osnova za razmatranje onih suštinskih problema kao što su problemi ljudske prirode, dobra i zla, slobode, besmrtnosti, svetog, onostranog, smisla života i mnogih drugih.

„Ubeđen sam da je istraživanje duše nauka budućnosti. Psihologija je, takoreći, najmlađa prirodna nauka i nalazi se tek na početku svog razvoja. Ali ona je takva nauka koja nam je najpotrebnija, jer se postepeno sve jasnije ispostavlja da ni glad ni zemljotresi, ni mikrobi ni karcinomi nisu najveća opasnost, nego je to čovek čoveku, i to zbog toga što ne postoji dovoljna zaštita od psihičkih epidemija koje deluju mnogo razornije od največih elementarnih nepogoda. Stoga bi u najvećoj meri bilo poželjno da se znanje toliko proširi da bi ljudi mogli da shvate odakle im prete najveće katastrofe“,

Upozorio je Jung, kaže njegova učenica Jolanda Jakobi, svoje slušaoce na jednom seminaru u Bazelu.

Jungovo delo je ogromno, ne samo po broju objavljenih (trideset obimnih tomova) već i po tematskom rasponu: od psihijatrijskih, eksperimentalnih studija, preko istraživanja ličnog i kolektivnog nesvesnog, arhetipovima, nagona, pa sve do studija o religiji, magiji, alhemiji, astrologiji i neidentifikovanim letećim objektima. Za njegove knjige, posebno one posvećene arhetipskim simbolima, religijskim, okultnim, parapsihološkim i ezoteričnim znanjima, kod nas poslednjih godina vlada izuzetno veliko interesovanje.

Na prvi pogled neobično je i neobjašnjivo kako to da je Karl Gustav Jung, tako često optuživan da je „mračan“ mistik i „nerazumljiv“ mislilac, danas kod nas toliko popularan, i to ne samo među psiholozima, psihijatrima, filozofima i kulturolozima, nego i u krugu najšire laičke publike. Šta je to u njegovom delu što odgovara ovom našem suludom i nemilosrdnom vremenu, i kojim to potrebama, svesnim i nesvesnim, naših ljudi ono izlazi u susret.

Jung i potišteni Srbi

Gotovo groteskno i paradoksalno deluje da, raznim nedaćama krajnje iscrpljeni, pometeni, zabrinuti i potišteni ljudi Srbije na razmeđu dva veka i dva milenijuma traže i sa strašću čitaju mistične Jungove knjige kao što su: „Aion“, „Čovek i njegovi simboli“, „Alhemijske studije“, „Psihologija i alhemija“, „Mysterium coniuncionis“, „Leteći tanjiri“.

Mada to zbilja izgleda apsurdno na prvi pogled, mnoga od najznačajnijih Jungovih učenja o onome što je najstarije, univerzalno i najdublje u ljudskoj psihi (teorije o arhetipovima, individuaciji, transcendentnoj funkciji i kolektivno nesvesnom), koja predstavljaju srž njegove dubinske psihologije, izvrsno korespondiraju sa današnjim vremenom i predstavljaju dragocenu podršku razdrobljenom, zbrkanom i duhovno neutemeljenom savremenom čoveku u postindustrijske civilizacije u njegovom traganju za vlastitim identitetom i smislom.

Posebna pažnja u svim ovim Jungovim delima posvećena je najznačajnijem arhetipu Sopstvu i njegovim simbolima. Po Jungu, Sopstvo je arhetip celine, duševnog sklada i potpunosti, kojem ličnost stremi u procesu individuacije. Ovaj arhetip predstavlja istinsko središte celokupne, svesne i nesvesne ličnosti. Sopstvo, nadlični, transcendentni činilac u nesvesnom ličnosti, po sebi je nepredstavljivo, ali se ispoljava kroz drevne predstave, ideje i simbole u religiji, mitovima, obredima, bajkama, snovima i vizijama. Neki od najpoznatijih simbola Sopstva su: mandala, kamen mudrosti, četvorstvo, biser, zlato, cvet, vrt, sunce, tiba, Hristos i leteći tanjir. Mandale (magični krugovi) „po pravilu pojavljuju se u stanjima psihičke zbrkanosti i smetenosti.

Na taj način uobličen arhetip predstavlja shemu reda koji se, kao psihološki „pretraživač“ obeležen krstom ili krugom izdeljenim na četiri dela, tako da svaki sadržaj dolazi na svoje mesto(…)

„Istočnjačke mandale u mahayama budizmu, sledstveno tome, predstavljaju kosmički, vremenski i psihološki red. Ali, istovremeno, one su i yantre, instrumenti uz čiju se pomoć red zavodi“, piše Jung u svojoj studiji o neidentifikovanim letećim objektima („Leteći tanjiri“)

Jung je, dakle, privlačan savremenom fragmentisanom, racionalističkom, specijalizovanom i neurotizovanom zapadnom intelektualcu, ali i našem tzv. običnom, zbunjenom i dezorijentisanom čoveku, upravo zato što mu nudi jednu složenu i uređenu sliku vaseljene, što mu pomaže da maksimalno moguće dosegne unutrašnji sklad, jedinstvo i potpunost ličnosti, i što mu, najzad, nagoveštava put ka smislu i spasenju.

Žarko Trebješanin

Objavljeno u dnevnom listu „Politika“ 

Tekstovi o psihologiji na portalu P.U.L.S.E

  arhetipovi, Frojd, Karl Gustav Jung, mandale, Psihijatrija, Psihologija, Sopstvo