Šampanjska supernova – Oasis

Dalo se primetiti da u ovim tekstovima uglavnom eksploatišem pesme koje su stare, u proseku, nekoliko decenija i koje su nastale dobrano pre mog rođenja, a nisam baš dečkić. Štaviše, sad i ja imam dete. Ali, kada bih se i uhvatio da prebiram po svome detinjstvu i mladosti – za mene lično – nema toliko karakterističnih hitova. Kada ovo kažem – ne mislim na planetarne hitove koji imaju neprolaznu popularnost, već govorim o onima koji su obojili jednu epohu, jedno vreme.

Iako nisam fan žanra, alternativna rok scena je bila veoma popularna devedesetih godina. Zanimljivo je i to da se radi o epohi koja u isto vreme ima svoj vrhunac na obe strane okeana. Dakle, nije bilo onih poznatih invazija – jednostavno, svako je imao svoga konja za trku, čak i naša zemlja. Nažalost, zbog tereta sankcija, a i stare dobre činjenice da se peva na srpskom jeziku, naši bendovi nisu imali prodor na svetsko tržište, što ne znači da je kvalitet izostao.

Iako je zaista bilo velikih bendova i velikih stvaralaca, nekako mi je asocijacija na to vreme uvek bila britanska rok grupa Oasis. Verovatno je da nisam mogao odabrati bolji momenat da pišem o jednoj njihovoj pesmi, s obzirom na to da je krajem avgusta bend objavio ponovno okupljanje i objavljivanje novog studijskog albuma nakon petnaest godina, kada je bend prestao sa radom. Međutim, koliko po muzici, bend mi je ostao u sećanju po užasnom odnosu kako između dva rođena brata, pevača Lijama i gitariste Noela Galagera – što je dovelo i do raspada benda – tako i samom stavu članova grupe prema novinarima i kolegama muzičarima, koji nije uvek bio dobar. Tih godina često su umeli da pune stranice britanskih tabloida, ali i časopisa Bravo i Huper, tako da je i ovdašnja publika pratila njihove gafove.

Da se vratim na muziku. U njihovoj muzici je znalo biti setnog i melanholičnog, nečeg buntovnog, ali uvek glasnog sa nazalnim vokalom Lijama Galagera. Emanacija toga je, za mene, simbolična pesma tih dana, pod nazivom Champagne Supernova sa jednog od najuspešnijih albuma u istoriji britanske popularne muzike pod nazivom (What’s the Story) Morning Glory? iz oktobra 1995. godine. Pesma je kao singl izdata u maju naredne, 1996. godine, a kompletan autor ove kompozicije je Noel Galager, dok je učešće u njenom snimanju uzeo i čuveni britanski muzičar, Pol Veler, jedan od ljudi koji su imali značajan uticaj na stvaralaštvo grupe Oasis.

Međutim, ono što je dovelo ovu pesmu u žižu interesovanja kritike jesu muzika i tekst. Pomislićete – šta bi drugo trebalo? Što se muzike tiče, fanovi benda već znaju – poređenje sa Bitlsima. Naime, tokom čitavog svog rada i postojanja, Oasis je upodobljivan, pa i kritikovan da slepo sledi i da se teško naslanja na nasleđe liverpulske četvorke. Osim muzičkog uzora, Oasis je u svojim pesmama često pravio i reference na tekstove i događaje vezane za Bitlse. Ni ova pesma ne odskače previse od muzičkog uzora – malo britpopa, malo psihodelije i to bi bilo dovoljno da iole prosvećen, izverziran slušalac kaže: vidi, ovo liči na Bitlse.

U pogledu teksta, može biti da su pitanja i dileme bile veće. Noel Galager je, u britanskoj javnosti, bio poznat kao nejasan tekstopisac. Često se nisu razumeli njegovi stihovi, koji su umeli biti kontradiktorni ili nelogični, pa je morao da se susreće sa muzičkom kritikom i da odgovara na pitanja poput izvora inspiracije ili šta je hteo da kaže konkretnim stihom. I to je život rok zvezde. Na primer stih „Caught beneath the landslide”(„Zarobljen ispod odrona”) nema nikakvu simboliku, jer je Galager došao do istog tako što je posmatrao čikicu sa donje strane poklopca tegle za šećer u kuhinji svoje tadašnje devojke kako sa promenom pozicije tegle tone u šećer koji ga prekriva. Ili onaj stih: „Slowly walking down the hall / Faster than a cannonball”(nešto kao „Hodajući sporo niz hodnik / brže od topovskog đuleta”). Stih, na prvu loptu nelogičan. Štaviše, kritičari su se malo i podrugivali, govoreći da je to moguće – naravno, jedino ako se đule ne kreće. Međutim, kada ga je jedan muzički kritičar u intervjuu upitao šta taj stih uopšte znači, Noel Galager je odgovorio da ni on sam ne zna šta taj stih može da znači, ali da čim ga peva šezdeset hiljada ljudi na stadionu, on može imati za svakog različito značenje. A svima je zajedničko to – što ga pevaju. Za spori hod ga je inspirisao jedan animirani lik britanske televizije, a hall je rimovaosa cannonball. Pomalo rima-zima pristup, jelte.

Takođe, stih „Where were you while we were getting high?”(„Gde si bio kad smo se radili?”) jeste ništa drugo do uobičajeno pitanje između članova benda gde su se nalazili u trenutku kada su uživali u opijatima. Pa i sam naslov Champagne Supernova je nastao kao greška. Naime, od najave novog albuma Bossanova rok grupe The Pixies na radiju, Noel Galager je umislio da je spiker rekao Supernova. Kako je u tom momentu gledao dokumentarnu emisiju o šampanjcu, u glavi se pojavio čudan spoj – šampanjska supernova!

Ipak, Galager je pokušao jednom prilikom da da opšte značenje cele pesme. Naime, nazvao ju je podesnom za sva raspoloženja. Kada nije dobro raspoložen, ona mu je davala osećaj kao da se guši pod gomilom nečega. Pesmom se obratio i svom odrastanju i nekim muzičkim uzorima. Podsećam na ono što je napisano ranije – Oasis su jednostavno voleli da čačkaju svoje kolege. Galager kaže da je mislio da će Seks Pistolsi osvojiti svet, da će Kleš biti u čitankama, da će Madčester pokret biti večan. Ali, kako su se te sve stvari gasile, Galager je sve više gubio nadu da bi nešto mogao značiti u muzičkom svetu, pa je samo odlučio da svetu podari što više dobrih pesama, bez ikakve idolatrije u vezi sa njegovim stvaralaštvom.

Uprkos ne uvek blagonaklonoj kritici, pesma je ocenjena veoma pozitivno. Od toga da su Galagerovi čudni stihovi ponovo pobedili, da je bend osigurao svoju reputaciju moćnih singl orijentisanih muzičara, do toga da je – a sa čime se autor ovih redova slaže – ova pesma svojevrsni epitaf raskalašnom rok hedonizmu sredine devedesetih godina – kada je ovaj žanr, u odnosu na doba najveće popularnosti, više ležao na svojim lovorikama, negoli davao nove, jednako uspešne bendove i pesme poput onih iz doba najveće euforije.

Što se tiče plasmana na top-listama, pesma je dosegla vrh na top-listama u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu, začudo, nije ni imala plasman, jer nije ni izdata kao singl za to tržište. U okviru albuma mnogo bolje prolazi, jer je album dosegao vrhove top-lista u Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji, Kanadi i Španiji. Što se tiče diskografskih uspeha singla, prodat je u preko milion i dve stotine hiljade primeraka u Ujedinjenom Kraljevstvu – dvostruki platinumski tiraž, a u kojoj inicijalno nije bila izdata kao singl, kao i pola miliona primeraka u Sjedinjenim Američkim Državama – zlatni tiraž. Što se tiče modernih platformi, zvanični video-spot grupe za ovu pesmu ima preko stotinu trideset miliona pregleda na Jutjubu, dok je na Spotifaju numera preslušana četiristo sedamnaest miliona puta! Pesma je bila nezaobilazna na svim živim nastupima benda, a Lijam Galager je za vreme pandemije Kovida-19 objavio zanimljiv video na mreži Instagram, pozivajući ljude da poštuju mere zaštite, pevajući pesmu pod naslovom Champagne Soapernova, ili vam Šampanjska Sapun-nova. Takođe, iščekujući najavljenu turneju, ova pesma je poslednja autorska pesma koju je bend izveo pre raspada, na svom poslednjem koncertu.