Najbolji filmovi svih vremena (Sight & Sound)
Naravno da svaki izbor u sebi sadrži elemente koji su podložni kritici i preispitivanju, od uspostavljenih kriterijuma pa do ličnih afiniteta onih koji u tome učestvuju. Ako bismo pažnju usmerili ka izboru najboljih filmova u istoriji kinematografije, čini mi se da najviše kredibiliteta ima britanski filmski časopis Sight&Sound, u izdanju Britanskog filmskog instituta koji izlazi od 1932. godine pa sve do danas. Već od 1952. godine, na svakih deset godina organizuje se izbor najboljih filmova za koji Robert Ebert kaže da je „daleko najcenjeniji od svih mogućih i jedini koji ljudi doživljavaju kao ozbiljan“. Sa druge strane mnogi napadaju te izbore kao elitističke, puritanske i kao izraz snobiszma britanske i ine gornje srednje klase. „Istina“ je, kao i uvek samo i jedino u našim „očima“.
Dakle:
1952.
1. Kradljivci bicikala – Vitorio de Sika;
2. Svetlosti velegrada – Čarli Čaplin;
3. Zlatna groznica – Čarli Čaplin;
4. Oklopnjača Potemkin – Sergej Ejzenštajn;
5. Netrpeljivost – Dejvid Grifit;
6. Priča iz Luizijane– Robert Flaerti;
7. Pohlepa – Erih von Štrohajm;
8. Izlazak sunca – Marsel Karne;
9. Stradanje Jovanke Orleanke – Karl Drejer;
10. Kratak susret – Dejvid Lin;
10. Pravila igre – Žan Renoar;
10. Milion – Rene Kler;
1962
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
2. Avantura – Mikelanđelo Antonioni;
3. Pravila igre – Žan Renoar;
4. Pohlepa – Karl Drejer;
4. Legenda o Ugetcu – Kendži Mizoguči;
6. Oklopnjača Potemkin – Sergej Ejzenštajn;
7. Kradljivci bicikla – Vitorio de Sika;
7. Ivan Grozni – Sergej Ejzenštajn;
9. Zemlja drhti – Lukino Viskonti;
10. Atalanta – Žan Vigo:
1972.
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
2. Pravila igre – Žan Renoar;
3. Oklopnjača Potemkin – Sergej Ejzenštajn;
4. 8 1/2 – Federiko Felini
5. Avantura – Mikelanđelo Antonioni;
5. Persona – Ingmar Bergman;
7. Stradanje Jovanke Orleanke – Karl Drejer;
8. General – Baster Kiton;
8. Veličanstveni Amersonovi – Orson Vels;
10. Legenda o Ugetcu – Kendži Mizoguči;
10. Divlje jagode – Ingmar Bergman;
1982.
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
2. Pravila igre – Žan Renoar;
3. Sedam samuraja – Akira Kurosava;
3. Pevanje na kiši – Džin Keli, Stenli Donen;
5. 8 ½ – Federiko Felini;
6. Oklopnjača Potemkin – Sergej Ejzenštajn;
7. Avantura – Mikelanđelo Antonioni;
7. Veličanstveni Amersonovi – Orson Vels;
7. Vrtoglavica – Alfred Hičkok;
10. General – Baster Kiton;
10. Tragači – Džon Ford;
1992.
po izboru kritičara:
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
2. 8 ½ – Federiko Felini;
3. Razjareni bik – Martin Skorsejzi;
4. Ulica – Federiko Felini;
5. Atlanta – Žan Vigo;
6. Kum – Frensis Ford Kopola;
6. Moderna vremena – Čarli Čaplin;
6. Vrtoglavica – Alfred Hičkok;
9. Kum II – Frensis Ford Kopola;
10. Stradanje Jovanke Orleanke – Karl Drejer;
10. Sedam samuraja – Akira Kurosava;
10. Rašomon – Akira Kurosava;
po izboru reditelja:
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
2. Pravila igre – Žan Renoar;
3. Tokijska priča – Jasuširu Ozu;
4. Vrtoglavica – Alfred Hičkok;
5. Tragači – Džon Ford;
6. Atlanta – Žan Vigo;
6. Stradanje Jovanke Orleanke – Karl Drejer;
6. Pater Pančeli – Sadžajit Raj;
6. Oklopnjača Potemkin – Sergej Ejzenštajn;
10. 2001: Odiseja u svemiru – Stenli Kjubrik;
2002
po izboru kritičara:
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
Zadivljujuće inventivan i tehnički tako urađen da zaustavlja dah “Građanin Kejn” je redefinisao način na koji se jedna priča može ispričati na filmu i postavio visoke standarde nadolazećim generacijama filmskih stvaraoca. Opijajuća priča o usponu novinskog magnata . Orson Velsov debitantski film i danas je svež kao aktuelni novinski naslovi. A imao je samo 26 godina kada ga je snimio.
2. Vrtoglavica – Alfred Hičkok;
Grozničava detektivska priča ili delirijumsko potonuće u svet želja, tuge i ljubomore? Hičkok je ovim filmom iz 1958. godine pokazao svoj genije kojim je žanrovski film pretvorio u sredstvo za iskazivanje svojih najdubljih i najmračnijih opsesivnih misli, i pokazao sebe u svom najboljem i hipnotišućem izdanju. Takođe jedna od najboljih uloga Džemsa Stjuarta.
3. Pravila igre – Žan Renoar;
Tragedija i komedija su bez napora isprepletene u ovom Renoarovom remek delu. Grupa aristokrata se okuplja zarad opuštanja na seoskom imanju i organizuje lov, dok se sluge prepiru o novozapošljenom radniku a sve vreme muževi, žene, ljubavnici i ljubavnice slatko obmanjuju jedni druge, dok razmenjuju izjave ljubavi onoliko suvoparne kao što su to njihova imena na karticama za gostinskim stolom na svečanoj večeri.
4. Kum; Kum II – Frensis Ford Kopola;
Malo je filmova na takav način pokazalo iskustvo američkih imigranata i tako nemilosrdno demonstriralo protivurečnosti američkog sna kao ova dva Kopolina filma, uz “malu pomoć” takvih glumačkih veličina kao što su Marlon Brando, Al Paćino, Robert De Niro, Robert Dival, Džon Kazale, Sterling Hajden, Dajana Kiton, Džems Kan, Li Strazberg…Ovo je takva ponuda koju ne možete odbiti….
5. Tokijska priča – Jasuširu Ozu;
U dirljivoj priči o porodičnim odnosima i gubicima, Ozu, suptilnim sredstvima, opisuje putovanje starijeg bračnog para u Tokio u poseti svojoj, već odrasloj, deci. Sniman minimalističkim i elegantnim manirima, formalno distanciran, film razarajuće emocionalne utiske demonstrira onim nerečenim i nepokazanim nego onim što se odvija pred našim očima.
6. 2001: Odiseja u svemiru – Stenli Kjubrik;
U jednoj od najambicioznijih holivudskih priča ikada snimljenih, u svojih dva i po sata trajanja Odiseja obuhvata vreme od praistorije do početka trećeg milenijuma, posredstvom nekih od najefektnijih, hipnotišućih, specijalnih efekata ikada urađenih za neki film. Posle Odiseje više nikada ne možete čuti “Na lepom plavom Dunavu”a da ne zamislite svemirske letelice koje plešu preko zvezdanog neba.
7. Oklopnjača Potemkin – Sergej Ejzenštajn;
Ejzenštajn je pobunu mornara na oklopnjači Potemkin iz 1905. godine rekonstruisao na smeli eksperimentalni način – dovodeći ekspresivne domete montaže do krajnjih granica kao i do omamljujuće propagande za mase. Scena na Odeskim stepenicama postala je jedan od najupečatljivijih snimaka u istoriji kinematografije.
7. Izlazak sunca – Fridrih Vilhem Murnau;
Pošto je napustio svoju rodnu Nemačku Murnau je imao na raspolaganju sve resurse velikih holivudskih studija. Ono što je stvorio je vizuelno zadivljujući romantični film koji je ostao zabeležen kao jedan od poslednjih uspeha nemog perioda filma.
9. 8 ½ – Federiko Felini;
Zasnovan na začuđujuće maštovitim pretpostavkama, potpuno zbunjujuće izmešanim scenama realnosti i mašte, film pokazuje sve ključne trenutke svog protagoniste, filmskog reditelja Gvida, u interpretaciji Marčela Mastrojanija koji je filmski alter ego reditelja Federika Felinija. Vrhunski film o procesu stvaranja filma, isto onoliko o agonijama kreativnog procesa koliko i o ekstazama istog, pa nije ni čudno što je toliko omiljen među samim filmskim režiserima.
10. Pevanje na kiši – Džin Keli, Stenli Donen;
Nije moguće gledati bez osmeha na licu, ovaj u 102 minuta trajanja upakovani omaž slavnim danima holivudskih dvadesetih godina prošlog veka. Ovo je muzički film u svom najboljem izdanju, sa plesnim sekvencama Džina Kelija koje oduzimaju dah kao i divnom muzikom Brauna i Frida.
po izboru reditelja:
1. Građanin Kejn – Orson Vels;
2. Kum; Kum II – Frensis Ford Kopola;
3. 8 ½ – Federiko Felini;
4. Lorens od Arabije – Dejvid Lin;
Snimljen u pustinji, u bogatom opsegu boja na širokom ekranu, Lorens od Arabije je najepskiji i ekspazivniji film Dejvida Lina. Gotovo da možete da osetite zračenje pustinjske vreline i dramatičnih života junaka sa filmskog platna.
5. Dr. Čudnoljubac – Stenli Kjubrik;
Crna komedija o predstojećem nuklearnom uništenju, snimljena na vrhuncu Hladnoga rata, Dr. Čudnoljub je možda najhrabriji Kjubrikov film a sigurno je najzabavniji, pogotovu sa nikada boljim Piterom Selersom koji je u filmu odigrao tri različite uloge.
6. Kradljivci bicikla – Vitorio de Sika;
Mešajući melodramu, dokumentarni stil snimanja i socijalne komentare, De Sika je pokazuje osiromašenog oca i njegovog sina u očajničkoj potrazi za svojim ukradenim biciklom. Duboko saosećajan, ovaj bolni film je jedan od najistaknutijih primera italijanskog Neorealizma.
6. Razjareni bik – Martin Skorsejzi;
Brutalno iskreni biografski film o Džeku La Moti – velikom bokseru i ljudskom biću sa mnogo propuštenih šansi i loših odluka u privatnom životu – to je ono što je Skorsejzi uspeo da spoji i prikaže. Scene borbi u bokserskom ringu su brutalne i zadivljujuće, a De Niro, ne samo zbog toga što se ugojio da bi prikazao sredovečnog La Motu, odigrao je jednu od najboljih uloga na filmu uopšte.
6. Vrtoglavica – Alfred Hičkok;
9. Rašomon – Akira Kurosava;
Nudeći četiri različite verzije jednog silovanja i ubistva, sve ispričane u flešbekovima, ovaj Kurosavin film iz 1951. godine je kompleksna meditacija o nepouzdanim mehanizmima pamćenja, kao i grozničavo proučavanje ljudske prirode u svim njenim osnovama. Toširo Mifune je zadivljujuć u ulozi bandita Tajomare.
9. Pravila igre – Žan Renoar;
9. Sedam samuraja – Akira Kurosava;
Predložak za “Sedmoricu veličanstvenih” je bio ovaj veličanstveni Kurosavim samurajski ep o grupi samuraja okupljenih da bi sačuvali bespomoćne seljake i njihova imanja od bezobzirne bande koja jednom godišnje dolazi radi krađe žetve i silovanja žena. Finalna borba u blatu i kiši je jedna od najboljih koja se mogla snimiti.
Najbolji reditelji po izboru kritičara:
1. Orson Vels
2. Alfred Hičkok
3. Žan Lik Godar
4. Žan Renoar
5. Stenli Kjubrik
6. Akira Kurosava
7. Federiko Felini
8. Džon Ford
9. Sergej Ejzenštajn
10. Frensis Ford Kopola
10. Jasuširo Ozu
Najbolji reditelji po izboru reditelja:
1. Orson Vels
2. Federiko Felini
3. Akira Kurosava
4. Frensis Ford Kopola
5. Alfred Hičkok
6. Stenli Kjubrik
7. Bili Vajdler
8. Ingmar Bergman
9. Martin Skorsejzi
9. Dejvid Lin
9. Žan Renoar
I tako, kao što sam rekao na početku teksta, mnogi se neće složiti sa navedenim izborima kroz protekle decenije, uključivši tu i mene. Pitam se zašto nigde nema Rubljova, Sedmog pečata, Poštanske kočije u izborima filmova a Antonionija, Viskontija, Tarkovskog, Hauarda Hoksa, Bunjuela, Dovženka na listama najboljih reditelja. No, ako sve to stavimo na stranu, ove liste Sight and Sounda jesu najmerodavnije u svetu filma. Biće interesantno kakav će izbor biti sledeće godine…jer ovakve liste pokazuje ne samo koji filmovi odolevaju protoku vremena, šta je vredno iz produkcije poslednih godina ( a u ovom kontekstu možemo godine smatrati decenijama) i koji su to globalni trendovi koji će obeležiti film kao umetnost.
Dodatak:
I ovo je poslednji izbor iz 2012 godine.
Najbolji filmovi po izboru kritičara
1. Vertigo (Alfred Hitchcock, 1958)
2. Citizen Kane (Orson Welles, 1941)
3. Tokyo Story (Ozu Yasujiro, 1953)
4. La Règle du jeu (Jean Renoir, 1939)
5. Sunrise: A Song of Two Humans (FW Murnau, 1927)
6. 2001: A Space Odyssey (Stanley Kubrick, 1968)
7. The Searchers (John Ford, 1956)
8. Man with a Movie Camera (Dziga Vertov, 1929)
9. The Passion of Joan of Arc (Carl Dreyer, 1927)
10. 8½ (Federico Fellini, 1963)
Najbolji filmovi po izboru režisera:
1. Tokyo Story
Ozu Yasujirô, 1953
Stanley Kubrick, 1968
2. Citizen Kane
Orson Welles, 1941
4. 8½
Federico Fellini, 1963
5. Taxi Driver
Martin Scorsese, 1976
Francis Ford Coppola, 1979
Francis Ford Coppola, 1972
7. Vertigo
Alfred Hitchcock, 1958
9. Mirror
Andrei Tarkovsky, 1974
10. Bicycle Thieves
Vittorio De Sica, 1949
Dodatak:
Poslednji izbor časopisa iz 2022 godine:
Najbolji filmovi po izboru kritičara:
Gene Kelly; Stanley Donen 1951
Dziga Vertov. 1929
David Lynch, 2001
Claire Denis 1998
Stanley Kubrick 1968
Wong Kar Wai 2000
Yasujiro Ozu 1953
Orson Welles 1941
Alfred Hitchcock 1958
1.Jeanne Dielman, 23 Quai du Commerce, 1080 Bruxelles
Chantal Akerman 1975
Najbolji filmovi po izboru režisera:
9. Close-Up
Abbas Kiarostami 1999
Wong Kar Wai 2000
Ingmar Bergman 1966
Andrei Tarkovsky 1975
Federico Fellini 1963
Alfred Hitchcock 1958
4.Jeanne Dielman, 23 Quai du Commerce, 1080 Bruxelles
Chantal Akerman 1975
Francis Ford Coppola 1972
Orson Welles 1941
Stanley Kubrick 1968
Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E
Najbolji filmovi svih vremena (Sight & Sound) napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →
Jel mi to zivimo u neinspirativnom vremenu ili sama javnost ima druge kriterijume kad je film u pitanju, kad novih ostvarenja i reditelja nema ni u tragovima?
Malo je banalno poredjenje, u izboru najboljeg dizajna automobila, takodje dominiraju oldtimeri.
Ne vidim da nekoga danas ovakva glasanja stimulisu (jos gore, interesuju), cak mi se cini da je ljudski rod izgleda resio da ne radi update na disku koji saljemo vanzemaljcima.
Lancia, druže stari…
Biće da od svega ima pomalo istine. U trenutku poslednjeg glasanja 2002.godine “najmlađi” film imao je 22 godine:) (Razjareni bik”)
Na samom S&S postoje podaci kako je svako od pozvanih reditelja i kritičara glasao, pa se mogu naći i noviji filmovi, ali je činjenica da ih u ukupnom zbiru nema. Neki proboji koji su značajni su poodavno načinjeni i oni su sastavni deo skoro svakog novosnimljenog filma i biće da ta činjenica – ta količina inovantnosti – ponajviše određuje izbor. Nešto kao rekord Džesija Ovensa…skakalo se i posle njega, ali eto on je prvi preleteo:) 8 metara i pamti se, oni posle njega ne…sve dok neko ne skoči preko 9:)
Mnogima kojima je Kejn čak i dosadan film, pitaju me “pa u čemu je tajna njegovog značaja” Šta drugo da kažem, do istine da je mnogo toga, od strukture priče, načina kako je prezentovana, glume, upotrebe kamere i muzike, načina produkcije, promovisanja reditelja u autora a ne, kao dotad, pukog izvršilaca producentskih želja prvi put viđeno tada, a od tog vremena do danas to su postali..sasvim uobičajeni načini snimanja filma. Elem, izgleda da ćemo se načekati nečeg što će pomeriti granice…a Karl Segan je podavno poslao taj disk u svemir:)
pa sad, mozda nema rezisera, ali ima newcomera glumaca big time sa ‘oldtimerima’ u nominaciji za oscar, sto je ,’ srecom- nema- meril -strip’,, znacajno.
tom hooper je newcomer, moze da se smatra, cini mi se da mu je the king’s speech prvi film?
pa ne znam koliko ti je smisleno uporedjenje sa kolima? znas koliko je americkim kolima trebalo /citaj totalni krah/ da slede primer japanaca, korejanaca/ mrzim kiu!/…pa da sa limuzina predju konacno na mala kompaktna kola.
ja cu opet da igram poker bez karata – king’s speech nikad nece zauzimati nijedno znacajno mesto u ovakvim pocasnim listama a oskar sa svojim procitanim nagradama odavno ne predstavlja neki potencijani autoritet za eventualno komesanje na lestvicama najboljih.
sto se tice kolica, nije ti prvi put da trazis smisao u necijoj recenici, obrazlazuci ga totalnim besmislom. razvoj auto industrije u USA nije u nikakvoj vezi sa all-time dizajnom. to potvrdjuje i postojanje jedinog reprezentativnog primerkak u svetskim okvirima – mustang.
svasta.
koji? texas holdem?
ja sam se potrudila da vecinu filmova pazljivo odgledam, polovinu sam mogla da preskocim, nije cak ni prosek.
na mojoj /iznudjenoj/ top listi je black swan zato sto je pravi oskarovski favorit, divna muzika, kompleksni likovi, divna koreografija, gledljiva bajka…
the king’s speech je lep film, lepo snimljen, lepa atmosfera i zanimljiva i malo poznata prica. rush je prosto fenomenalan; ima kvalitet koji poseduje samo jos daniel day lewis. ja nisam neki fan mr darcyja, moram da priznam, ali uvek ‘deliveruje’ vrlo korektno. doduse u odlicnom filmu a single man mu je pomogla neodoljiva i fantasticna julianne…ali opsti utisak je korektan. on nema taj kapacitete kao lewis i rush da glumi semi, ili retardirane karaktere.
dakle, film nece dobiti oskara,ali colin je u igri. za minuli rad.
e sada dolazimo do the fighter-a. osrednji film. osrednji i mark i christian, ali zato fantasticna melissa, prosto nestvarno dobra, ja sam mislila da je naturscik.
film sigurno ne zasluzuje vise od klimave 3 out of 5.tako da on nije ni u trci.
winter’s bone, ne smem toliko da degradiram pristojan film i poistovetim ga sa onim filmovina sa life channel-a gde se obicno daju filmovi slicne redneckovske tragedije i drame…jednostavno film nije kompleksan, likovi nisu trodimenzionalni, nema onaj klimaks…eto onaj film deliverence npr. mi pada na pamet, klasika.
kod winter’s bone prica se ne izdvaja, nema uverljivu tragediju likova, ne doticu me mnogo, a uloge nedovoljno razvijene. eto i nju sam zaboravila kao newcomera…mislim na debru, reziserku.
tako da ostaje tipican mainstreamski blockbuster sa kojim smo se, hteli-ne-hteli svi poistovetili ,the social network, zbog cega cu biti vrlo nezadovoljna ako bude ovencan sa nekoliko oscara.
bridges je izgleda sada zaduzen za slicno glumatanje na kome je karijeru sagradio, sada vec potpuno zapusten i zapostavljen nick nolte/ mislim, naravno na film true grit/ i iritirajucu hailee, dovoljna je jedna dakota fanning…
mustang vise niko pod milim bogom ne ceni. ford je pokusao, sa meni vrlo dragim thunderbirdom, ali nista…pored miate/u to vreme/ nije mogao zablista svojim retro dizajnom…
tako da se ne slazemo, i ne razumem taj tvoj hype sa the fighterom, stvaaaaarno.
svasta!
Nekoliko ‘iznudjenih’ crta:
– blog je razlicit od foruma u formi komuniciranja izmedju korisnika.
– razmisljanja i kritika filmova u formi nedovrsene papazjanije nije dobar podsticaj za prosirenje diskusije.
– prenaglasena upotreba referentnih izraza poput ‘zato’, ‘dakle’ i ‘tako da’ samo svodi nicim potkrepljenu prepotenciju
u besmisleno paro(a)diranje. ‘nisi to pazljivo slusao/gledao’, ‘nije ti ovo bas smisleno’ i slicne doskocice koje nisu
propracene kontra argumentom, radjaju komunikacioni ambis i apsolutno nista vise.
– isforsirano koriscenje anglosaksonskih izraza moze navesti sagovornika na pomisao da sa druge strane ima nekog ko zivi u USA, npr:-).
interesanto bi bilo za videti jedno kvadrat jezicko nadgornjavanje na temu ‘kako lingvisticki pojesti sadrzaj’.
– dijagonalno ili zrnasto citanje sagovornika pretpostavlja ili izuzetno medjusobno poznavanje ili ignorantsku prepotenciju. treceg objasnjenja
tesko da ima.
Kad vec crtam dijagonale, ajde da probam jos jednom, rec po rec, da vidim kako smo dosli do tog ‘tako da se ne slazemo’. Iz tvoja dva odgovora
iz auto dizajn sveta, meni ostaje samo da se izvinim sam sebi na neumesnom koriscenju reci ‘banalno’ kad je komparacija filmske i auto industrije
u pitanju. U osnovi poredjenja stoji kako sloboda filma/dizajnera da se napravi nesto novo i kvalitetno i lepo za oko, tako i vremenska tacka
u kojoj si u poziciji da prvi uradis nesto i posluzis kao etalon za buduce pokusaje. I u jednom i u drugom slucaju brojem pokusaja se limitira
uspeh i kvalitet sledeceg proizvoda. Zahtev trzista/gledaoca, troskovi, trendovi, (ne)sloboda u izrazaju i gomila drugih razloga odlucuju sta
ce se snimati/kakav ce dizajn biti.
Kad je famozni Mustang u pitanju, taj model je naveden samo kao istorijski dizajn etalon gde ljudi jos uvek seku vene na modele iz ’65 i ’68 u
istom kontekstu kakvim bi bili obuhvaceni Buba, Ajkula, Mini…Ono o cemu ti pricas i poredjenje sa japanskom industrijom nije nista drugo nego
prica o ekonomiji a ne dizajnu. Diktat smanjenja troskova, zagadjivanja vazduha, smanjenja potrosnje goriva i konkurentska utakmica je ubila dizajn
na mrtvo i tu pocinje i prestaje bilo kakva veza sa onim o cemu sam ja pisao. Danasnji zanimljiv auto dizajn se na zalost ogleda samo u konceptualnim
kerefekama i super premium klasi radjenoj za besmrtnike. Trend razvoja misicavog Mustanga za koji si se uhvatila iz nepoznatog razloga je neinteresantan
koliko u ovoj prici, tako i na trzistu gde ih je posle valjda 30 godina i Corveta prestigla u prodaji.
***
The Fighter je vec sada pravo remek delo iz vise razloga. Reziser je vesto ukomponovao igrani film koji se vrti oko glavnog lika i skoro
dokumentarno zasnovanog na sporednim likovima, sjajno nivelisao tesko ispoljive Volbergove emocije i pravi vulkan istih koji ga okruzuje. Skoro
da se oseca duh italijanskog socijalnog filma spustenog u predgradje americkog miljea. Filmovi o boksu i biografski filmovi nose veliku opasnost
u ponavljanju, predvidljivosti i takoreci neizbeznoj patetici. Nekako najblizi po slici je Wrestler ali je ta teskoba vrlo vesto izbegnuta konstantnim
dogadjanjem i iskrama van glavnog koloseka. Bas ono sto recimo procitah skoro da Ebertu najvise smeta u filmu, predvidljivost, meni je jedna od
najjacih strana. Nedostatak emotivnog sklopa kod glavnog junaka, kulminacije u filmu i postene tabacine u areni je zamenjeno savrsenom dekompozicijom
uloga. Ne bih se slozio da je Melissa toliko fantasticna zato sto je navodno naturscik, vec zato sto je uz bogovskog Bejla & Co doterala film do
naturscik stanja i to je najveca vrednost ovog filma.
Jos jedan film gde reditelj voli svoje glumce je Winter’s bone. Ovde nije doslo do filovanja karaktera, nema klasicne kulminacije, sve je bolno
monohromatski. Niko se ne trudi da podigne impuls na ravnoj liniji onih koji su vec odavno mrtvi, vec se gledaocu pruza hladna ruka i vodi oholo i
umorno kroz zaboravljeni pejzaz i ljude. Film je tezak ko zemlja i prljav ko crno ispod noktiju a reziser sve slika bez ijedne stilske figure. Mocno.
Black swan spada u filmove koje ne bih ponovo gledao, stalno me prati neki utisak da je ovo neuspeo rimejk nekog francuskog filma zabravljenog u
nekom bunkeru sa tisucu katanaca. Recimo da ga je otaljao Polanski u jednom danu, ustavsi na levu nogu s konstantnom migrenom posle loseg vina iz
tetrapaka. Film je ostao u nedoumici dal da bude bajka, fikcija ili psajko. Naravno, Natali Portman je sasvim fino odjahala sve tri dileme uz
sva moguca saplitanja nevoljenih ili nepotrebnih sporednih uloga, bespotrebnih ili losih metafora. Totalna aseksualnost u kojoj se glavna glumica
snalazi ko riba u vodi, je mala pomoc Aranofskog u zasluzenom osvajanju Oskara u inace slabasnoj konkurenciji.
Da ne bude da se bas nigde ne slazemo, potvrdjujem sve u vezi King’s speech i Social network, bar dok ne pogledam filmove:-)
Lancia,
razlika između nas dvojice je u tome što ja nisam gledao Fightera i Winter’s bone, pa ću ti verovati, kao što ti veruješ Snežani u vezi Kraljevog govora i Socijalne mreže, sa tim što mislim da će ispasti da sam ja u pravu glede verovanja a ti ne:). O Socijalnoj mreži ispisao sam brdo rečenica na temi o tom filmu, ovaj drugi je “politički korektan” film za ovu godinu i biće tužno ako bude dobio neku nagradu osim, eventualno, Kolin Firt ili Džefri Raš za glumu.
Barem se slažemo oko Crnog labuda:)
xaxa, koji si zlotja,
hehe….Biće da si ti zlotja ako si prethodno shvatio ili “shvatio” kao zlotjesto 🙂
danas apsorbiram visedimenzionalno ko Sneska 🙂 imamo nas trodnevni mali FEST i drogiramo se pokretnim slicicama, ladnim pivom i suncokretom. gledamo ko prasici sve i svasta, fali nam samo ta Socijalna mreza pa da se na miru smejemo dodeli Oskara.
sad se zavrsila projekcija i govor kralja, madam je nastavila da gleda Catfish a ja posle frtalj sata pobego sa projekcije.
Ni pedalj od solidnog, ne znam koliko je to na skali do 10, ne dam za King’ speech, Drugim recima, atmosfera vrlo vrlo preoznatljiva, uzivanje u engleskom akcentu i ukocenim ramenima na nivou, tecna prica – mislim ni da se pozalis na nesto ni da padnes u nesvest. Cak je i govor na kraju ocekivano podigao tenziju, imao sam blagi osecaj knedle u grlu, sad da li je Colin prouzrokovao to jos nisam sasvim siguran.
Salu na stranu, Oskara za glavnu ulogu ce verovatno (zasluzeno) dobiti Colin Firth (i s druge strane Natalia Portman) sto otvara za mene bolno pitanje zasluge u odnosu na izbor tj vrstu uloge. Ludaci, mucavci, biografski likovi i ostali introekstrovertni psajhoi su izgleda predodredjeni za statue.
Hocu da kazem da je velika nepravda da glavna (ne nuzno i sporedna) uloga iz prosecnog filma i filma koji necemo vise od jednog puta da pogledamo odnese prestizne nagrade.
Opet s ogradom (ne video soc. mrezu) ne vidim po kojim (Sneskaaa!!!) kriterijumima je kraljev govor lep, lep i sve je lepo a the fighter koji ja toliko hajpujem osrednji film sa osrednjom glumom (sic!). Interesantno je i to da u ovom filmu predvidljivost nije neka bitna odrednica, valjda zato sto je snimljen po istinitom dogadjaju, ili?¿
G.Rush je odlican glumac i vise od toga, ali Oskar (moj) ide Bejlu bez razmisljanja, bas zbog celog filma. Rushova uloga mi je nekako pigmalionski poznata a na tom polju moje srce je uvek uz Peter O’Toola.
ja imam problem sa the fighter-om, jednostavno sto ipak imam neke kriterijume i parametre sa kojim ga uporedjujem, a to su iz skorije serije, raging bull , rocky i the wrestler, i naravno paul newmanov graziano…cak bih i onaj hustonov mogao da se doda listi.
sa takvim jednim/vec vidjenim odlicnim filmovima/ ja i pored velikog naprezanja da razumem zasto te film toliko dirnuo, ne mogu da se slozim sa tobom da je film odlican.
i micky i dicky su mi nedovoljno uverljivi, jednostavno me je iritirala porodica, iritirala me dickyjeva gluma, mislim da je napravio gresku koju mnogi glumci sa mnogo vecim stazom i znanjem od njega prave, kada su u pitanju karakteri ‘s manom’ tu je vrlo tanka linija da se od tog karaktera napravi karikatura i da taj lik izgubi svaku iskrenu vezu, prvenstveno emocionalnu sa gledaocima.
ja sam taj problem imala sa dickyjem.
/ako bas hoces da ga vidis u fantasticnoj ulozi, odgledaj empire of the sun. ja mislim da sam taj film gledala dva-tri putai uvek sa istim interesovanjem, american psycho bi mi /mu/ bio drugi/
sve sto ima kod la motte, to sve nema kod mickyja i dickyja.
black swan je umetnicki film, fantazmagoricna metafora koja nije ni imala nameru da sokira nekim iznenadjenjem i obrtom. prica je savrseno ukomponovana sa vec poznatim libretom. vrlo emocionalan film ustvari.
the king’s speech je korektno uradjen film, temeljito, vodilo se racuna o svakom kadru i svaki kadar je slika za sebe. seti se divne lepeze monohromaticnih i ispranih boja u kuci kod rusha…od svih odgledanih filmova, tri su mi samo ostala u secanju, black swan, tke king’s speech i the social network.
svi ostali su izbledeli iz secanja i morala bih da se zaista napregnem i setim se i karaktera i price.
p.s.
radi se na otklanjanju male prepreke, strpljenja…
http://vimeo.com/20472927
sad i da hoce, ne moze da mi izbledi iz secanja:)