U poslednjem broju “Interview”-a Alex Nedddham je napisao interesantan članak o najnovijem muzičkom talasu „synth chicks“ koji je dobio veliku popularnost i u Evropi i u Americi. Interesantno je da su svi izvodjači mlade, talentovane, neobične devojke bez svoje grupe.

Britanski ljubitelji pop muzike više vole blistave novotarije nego autentičnost i dugotrajni kvalitet. “Podigni-sagradi  pa poruši – srozaj” je njihov čuveni stil.  Trenutno, U.K prolazi kroz još jednu periodičnu transformaciju u muzičkom ukusu. Iz primorskog mesta Blackpool do ulica južnog Londona i dalje, nova vrsta muzičke alhemije se dešava, novi talas mladih žena izražene i jake individualnosti koje su skrivene u svojim spavaćim sobama eksperimentisale na svojim sintisajzerima i kompjuterima i isplivale u javnost, iznenada, kao velike pop zvezde.

U današnje vreme  izgleda da svako ima mišljenje i ljubimicu u toj novoj armiji ženskih izvodjaca;  kao što su La Roux i Little Boots. Koja je vaš favorit? Kako napraviti frizuru tako neobičnu i jedinstvenu kao La Roux, ili  gde nabaviti “Tenori-on” japanski elektronski muzički instrument na kome Little Boots svira?

Odakle su one došle?

I zašto baš sada?

Na zadnje pitanje bi mogao da bude odgovor: zbog ogromnog  broja mediokritetskih muzičkih grupa koje su se pojavile iz Britanije u poslednjih godina, poznatije, kako su ih novinari nazvali, “landfill indie“, što bi u slobodnom prevedu značilo – grupe bez osećaja za ritam, slabim vokalnim mogućnostima, preokupirani prvenstveno sobom i svojim što neobičnijim izgledom. Žene inspirisane umetnicima kao što su Peaches i Amy Winehouse bile su ohrabrene da za uspeh nije potrebno da si u grupi. Dalje, oživljavanje alternativne dance scene, u kojoj su preporodjeni  italo-disco izvodjači, kao Heartbreak i inventivna kuća za  pop produkciju pesama, Xenomania razvili su i proširili paletu modernog pop-a i napravili mesta za novi talas.

U ranim ’80-tim, glamurozni, sjajan New Romantics digli su se iz pepela post-punk-a, kao što su Culture Club, The Human League i Duran Duran i postali internacionalne super zvezde. Nije teško zapaziti da se tako nešto upravo i sada dogadja. Lady Gaga, američki odgovor na britanske “synth chicks” /kako ih novinari nazivaju/ dominirala je na U.K muzičkim listama ove godine, dok se  La Roux visoko kotira na listama sa druge strane Atlantika. Ne samo da je njena pesma “In For the Kill” bila neizbežna na svim britanskim stanicama, nego je zbunila  Amerikance crvenom kosom kombinovanom sa onom tipicnom hladnokrvnošću i “coolness” koju su  imali Annie Lennox i  Boy George u svoje vreme sa stranica Rolling Stone magazina jos 1983. Ništa nam ne preostaje nego mousse u ruke da spremno dočekamo novu invaziju. A sada, evo  dražesno-neodoljivo-drugačijih-i-svojih “IT”, “synth-chicks“:

CHARLI XCX

Ime i prezime : Charlotte Aitchison. “XCX” znači “kiss Charli kiss” što je neverovatna glupost.”
Godine : 17
Mesto stanovanja : Hetfordshire
Zvuk : “napućenih ustiju” rep, nejasni rifovi i električni bas

I: Koliko dugo se baviš muzikom?
CHARLI XCX: Počela sam da pišem kada sam imala 8 godina. Imala sam običaj da nerviram svoje prijatelje imitirajući Spice Girls u školskom dvorištu. Tada  sam shvatila, oh Bože, pa moja karijera je u ćorsokaku, otvorila sam “yellow pages” i pozvala prvi jeftin studio na  koji sam naišla i krenula sa snimanjem.
I: O čemu je tvoja pesma ” I Wanna Be Darth Vader ?”
CHARLI XCX: Pa, prošle noći na TV “Britain’s Got Talent” bio je jedan apsolutno lud takmičar koji je imitirao Michael Jacksona obučen u odelo Darth Vadera, što me je malo odbilo, pošto je za mene Darth Vader zaista vrlo seksi – maska, glas, teško disanje, i na način kako njegov plast pravi zvuk pri svakom koraku kada se kreće.
I: Koji su ti veliki planovi?
CHARLI XCX: Pa, napolju je ogroman broj devojaka i sve su odlične, osećam da bih mogla sa svima njima da se nosim. Svidja mi se muzika Lady Gaga i mislim da ima savršen stil oblačenja, ali kada sam je videla na Tv u “chat show”-u imala sam želju da joj udarim jedan boks u lice. Volim  ja i La Roux, ali me njen glas ponekad zaista iritira. Kad sam već to rekla, primetila sam da u skorije vreme i ja pevam visoke note , i onda, oh, ne , neću valjda da se pretvorim u La Roux.  Upravo sam skratila užasno mnogo kosu i ostavila dugačke šiške. Sledeće će biti, nova boja kose – ginger/pepeljasto-svetlo-plavo

LITTLE BOOTS
Ime i prezime : Victoria Hesketh.
Godine : 25
Mesto stanovanja : Blackpool.
Zvuk : DIY/uradi sam/ električni bluz

I: Tvoje ime na engleskom znaci Caligula. Da li si uopšte gledala taj film?
LITTLE BOOTS: Ne, ali sam čula da je vrlo težak. Nadimak je od prijateljice, zato što sam niska i imam majušna stopala, pa pošto je ona gledala film, ne znam šta je imala na umu.
I: Ti si iz  Blackpool-a, mestašca na obali na severu Engleske. Šta bi preporučila nekome iz New Yorka da poseti tamo?
LITTLE BOOTS: Nek se popne na toranj, pojede “fish and chips”, vidi “Illumination” tradicionalni jesenji festival električnog osvetljenja , ode do zabavnog parka, prošeta se pored mora, jaše na magarcu – vi ih nemate u New York-u.
I: Zašto naslovna “Love kills“?
LITTLE BOOTS: Veliki sam ljubitelj  Giorgio Moroder-a i Freddie Mercury-ja, i bila sam zaista oduševljena da ova  pesma postoji kod obojice, a da ih ja nisam čula ranije.
I: Da li imaš osećaj da se takmičiš sa La Roux posle njenog velikog hita?
LITTLE BOOTS: Ne, nije to takmičenje. Ona zaista ima izvanredne pesme. Srećna sam da ima toliko dobrih izvodjaca i ideja, to je vrlo uzbudjujuće. Ne radi se o tome ko najviše prodaje ploče – pa mozda… to je već stvar kompanija za snimanje, već šta i kako dve mlade devojke rade ono što vole.

LA ROUX
Ime i prezime: Elly Jackson
Godine: 21
Mesto stanovanja : južni  London.
Zvuk: tvrd electro

I: Ben Langmaid, druga polovina La Roux, ne učestvuje ni na promocijama ni na intervjuima. Kako izgleda?
LA ROUX: On je ćelav. Ima okruglu glavu, braon oči, viđe je onako zdepast i ima divan veliki osmeh, u stvari divan veliki osmeh je čitavo vreme na njegovom licu.
I: Koliko ima godina?
LA ROUX: Stariji je od mene.
I: Da li je tačno da si potpisala ugovor za snimanje obučena u majicu na kojoj je pisalo “Ja sam pička’?
LA ROUX: Pisalo je samo pička. To je moja najomiljenija reč. Moja najbolja prijateljica je bila u Glastonbury-ju, videla ovu majicu i kupila je za mene. Nikada je ne bih, normalno, nosila van kuće, ali pošto ništa nisam imala čisto, bilo je, jebi ga. Ljudi iz kompanije za snimanje ploča mislili su da je smešno.
I: Da li te nervira to što ti ime nije gramatički tačno na francuskom? Trebalo bi Le Roux ili La Rousse…
LA ROUX: Ne, mislim da je baš cool. Ja sam ionako tako androgena, tako da više odgovara što je tako.
Depeche Mode  ne znači ništa, kao ni Eurythmics. Ime grupe i ne bi trebalo da ima neko značenje. Htela sam nešto što ne zvuči engleski, a moje pravo ime Elly Jackson je više nego englesko.
I: Da li si primetila da neko imitira tvoju neobičnu frizuru?
LA ROUX: Nekoliko njih na koncertima. Zapazila sam naročito jednu devojku na koncertu u Leeds-u. Ja koristim zaista vrlo jak mousse “Osis Plus” od Schwarzkopf-a. Onda stavim preko toga sprej, “L’Oreal Elnett”, pa onda vosak, onaj “Avedin” za muskarce. Treba mi 10 minuta za sve to.

MPHO
Ime i prezime: Mpho Skeef [izgovara se  mmm-poh].
Godine: “Dame se ne pitaju za godine.”
Mesto stanovanja: Brixton, Južni London.
Zvuk: soul sa velikim skokovima u intervalima gitare.

I: Koje je tvoje najsvežije sećanje na detinjstvo?
MPHO: Rodjena sam u Južnoj Africi i došla u London kada sam imala 4 godine, tako da imam vividno sećanje iz tog perioda. Najčudnije mi je bilo da ljudi na ulicama nose cipele i ogromna razlika u temperaturi.
I: Kada si počela da se baviš muzikom?
MPHO: Sa 14 godina, imam veoma muzikalne roditelje. Moj biološki otac je bio uspešan pevač u Južnoj Africi. Zvao se Sipho Mabuse. Moj očuh, Eugene Skeef je često radio u londonskoj Filharmoniji.
I:: Tvoj single “Box N Locks” kritikuje ljude koji kategorizuju muziku, a stih iz pesme kaže “Petak uveče u Brixtonu ne čuje se  tako daleko od petka uveče u Leeds-u.”Pa živela sam u oba grada, pa zato i mislim da je tako.
MPHO: [smeh] Htela sam da kažem da u svakom gradu mladi žele da imaju lep provod, ako je jedina razlika u muzici, onda se više hip-hop svira u Brixtonu…u stvari, kakva je razlika uopšte?
I: Ja bih rekao da žene u Leeds-u nose tesne i kratke stvari. Odakle ti taj osećaj i stil u oblačenju?
MPHO: Sa istog mesta odakle i osećaj za muziku. Mislim da je moda jedna fantastična umetnička forma. Volim visoku modu, ali isto volim da kupujem u radnjama sa starim stvarima iz prošlog veka, pa kada izaberem nešto što mi se svidja, suzim, dodam i dobijem ono što želim.

LADYHAWKE
Ime i prezime: Phillipa “Pip” Brown.
Godine: 30
Mesto stanovanja: istočni London,  Wellington, New Zealand.
Zvuk: Retro power pop- jake melodije, čiste vokalne harmonije, bluz elementi /uticaj  pop i rock grupa iz ’60-tih/

I: Skorašnji članak u U.K novinama savetuje svim mladim Britancima da emigriraju na New Zealand, da li se slažeš sa tim?
LADYHAWKE: Pa, trenutno je po celom svetu recesija i New Zealand oseća posledice, takodje. Ali iz nekog razloga  avionske karte su vrlo jeftine. Definitivno se slažem da treba otići.
I: Šta radiš kada osetiš nostalgiju za Londonom,  Skype?
LADYHAWKE: Da, moja mama je oduševljena Skypom. Ona se stvarno uzbudi, pa pozove mog očuha i onda oboje tako sede i  samo gledaju u mene preko ekrana i ćute. A ja onda kažem “Pa recite nešto onda”!
I: Da li bi sebe opisala kao znalca za sintisajzere?
LADYHAWKE: Definitivno ne, više bih rekla da sam znalac na gitari i bubnjevima. Ja čujem odredjene zvuke u mojoj glavi i vrlo ih lako prenesem na zvuk sintisajzera, ali nisam toliko tehnički potkovana.
I: Da li je tačno da nosiš mušku odeću?
LADYHAWKE: Nosim garderobu koja nema neko specifično polno obeležje. Jednostavno smešno izgledam u odeći za devojke. Prilično sam visoka i teško mogu da nadjem da mi nešto odgovara. Majice su ili isuviše kratke ili isuviše otvorene, zato i nosim odeću za muškarce, više mi odgovara.
I: Da li je tačno da voliš da popiješ?
LADYHAWKE: Ne tako da to predstavlja problem. Ali, da, volim da pijem pivo. I vodku sa sokom od jabuka, to me malo opusti pre nego izadjem na binu, inače sam strašno nervozna pre koncerta. Volela bih da mogu nešto zdravije da vam nabrojim, recimo pilates.

za P.U.L.S.E pripremila / Snežana Moračić

  „synth chicks“, Muzika, Snežana Moračić