Alkohol i vrlina umerenosti Vrlina je – sama po sebi – postala sumnjiva stvar: suviše svetaca i licemera pozivalo je u krstaške ratove protiv alkohola. Sveci su, kako je svojevremeno primetio Džordž Orvel, sumnjivi sve dok se ne dokaže suprotno. Primer američke prohibicije najbolji je dokaz za to. Problem s vrlinom trezvenosti je u tome […]
Ima li nas suviše ili nas nema dosta – svetska populacija se povećava, srpsko stanovništvo se smanjuje. Koliko nas je? Hiljadu osamstote godine, bilo nas je jedna milijarda, što je dostignuto kroz nekih 12,000 godina. Bilo nas je sedam milijardi 2011. godine. Ujedinjene nacije procenile su da je svetsko stanovništvo dostiglo osam milijardi u novembru […]
Postoji mnogo razloga za korišćenje veštačke inteligencija u komunikaciji, ali trend sigurno nije bio jedan od njih kada je ova ideja u pitanju.
U intervjuu za Danas Milčo Mančevski objašnjava da je “Vrba” prvo poglavlje savremene trilogije.
Zašto su ljudi licemerni? Licemerni ljudi su fokusirani na zadovoljavanje svojih potreba i ostvarivanje svojih interesa, a ne na druge ljude i građenje relacija sa njima. Drugi ljudi su za njih pojava koja postoji u njihovoj okolini i koja može da bude korisna da nešto dobiju ili ostvare, ali isto tako i ugrožavajuća za […]
Ključne vrednosti knjige Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj Mijata Lakićevića, koja se nedavno pojavila u izdanju novosadske Akademske knjige, jesu otimanje od zaborava Zorana Đinđića, ukazivanje na nerazdvojivost njega kao filozofa i političara, kao i ispravljanje nepravdi i demistifikacija nekih interpretacija koje su bile na putu da prerastu u mit. „Ova knjiga trebalo bi da tu nepravdu […]
Ideja o postojanju „Vinčanskog pisma“ koja se oslanja na urezane ormanenate i znakove na keramici vinčanske kulture, predstavlja jedan u nizu fenomena izmišljanja tradicije radi uspostavljanja imaginarnog kontinuiteta s prošlošću. Kao sredstvo za izmišljanje tradicije ideja o „Vinčanskom pismu“ javila se osamdesetih godina prošlog veka, a interesovanje za nju je toliko zastupljeno, da je većina […]
Većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala je sa prostora današnje Srbije, odnosno sa šireg prostora Balkana, iz rimskih provincija Donje Panonije i Gornje Mezije. U dramatičnim promenama koje su pogodile Rimsku imperiju, ti ljudi su igrali ključnu ulogu i odredili, ne samo budućnost Rimskog carstva nego i sudbinu hrišćanstva i […]