Savremena razmatranja Hegelove spekulativno-dijalektičke metode u okvirima ‘objektivnog duha’

Savremena razmatranja Hegelove spekulativno-dijalektičke metode u okvirima ‘objektivnog duha’

Hegelova spekulativno-dijalektička metoda u filozofiji objektivnog duha i na svetlu duha dvadeset prvog stoleća: „Sve što je javno tajno je i sve što je tajno javno je.“ Ovaj rad ima za cilj da prevashodno analitičkim pristupom, ali i sintezom stavova iz Hegelovog dela „Osnovne crte filozofije prava“ i upoređivanjem sa dosadašnjim tumačenjima Hegelove dijalektičke metode, […]

Dijalektika u retoričkom ruhu

Dijalektika u retoričkom ruhu

Na nedavno održanoj prezentaciji mladih u programu lokalne televizije imali smo priliku pogledati na koji način mladi i za mlade govore njihovi predstavnici – osobe koje su birane od strane njihovih vršnjaka i istomišljenika. Za obavljanje njihove službe potreban je i jedan svojevrstan način govora i poznavanje pravila koje bi jedan reprezentativan govor trebao da […]

Дијалектика савремене архитектуре / део трећи /

Дијалектика савремене архитектуре / део трећи /

АРХИТЕКТУРА – као посредник (контекст домаће средине) Видели смо на које све начине и у коју сврху архитектура користи сазнања других, пре свега друштвених наука, као свој алат. Ако сада тежиште са дикскурса у архитектури померимо на посматрање архитектуре као дискурса, поставља се питање – Колико анализа архитектуре једне нације може да се употреби као […]

Дијалектика савремене архитектуре / део други /

Дијалектика савремене архитектуре / део други /

/ део први / ДИЈАЛОГ архитекте са појединцем (контекст куће/ стана и појединца са специфичним потребама) После базичног дијалога са природом, у коју се смешта, архитектура води дијалог са корисником. Корисник у зависности од перспективе може бити целокупно друштво или појединац. Када говоримо о архитектури која се односи на друштво, говоримо о архитектури јавне намене. […]

Дијалектика савремене архитектуре / део први /

Дијалектика савремене архитектуре / део први /

Архитектура, у најпластичнијем смсилу, обухвата све изграђено што нас окружује: куће, зграде, улице, градове. Све оно што је производ човечијег рада а не природе. Нешто попут културе? Приказане у крупнијој размери, јер архитектура је само делић свеукупне културе. Архитектура је, дакле, на првом и основном месту у односу са природом. Данас се може рећи да […]