Sto godina je napunila knjiga Ludviga Vitgenštajna “Tractatus logico-philosophicus”, jedna od najuticajnijih i, svakako, najbolje napisanih knjiga u prošlom veku, bez koje je taj vek nezamisliv i nemisliv. U svakom slučaju, najjedinstvenija knjiga najjedinstvenijeg autora. Na sedamdesetak stranica isklesan je tu, mikelanđelovski, najblistaviji rečenički spomenik rečenici kao saopštenoj zaokruženoj misli, u herojskom pokušaju da se […]
Jedan od pojmova koji je karakterističan za poznog Vitgenštajna je pojam oblika života (množina) ili na nemačkom „Lebensformen“. Javlja se u 19. paragrafu Istraživanja i taj pojam je uveden da se naglasi značaj jezičke zajednice, praktičnih aktivnosti i neverbalnog ponašanja za razumevanje značenja izraza koji se koriste. U tom paragrafu Vitgenštajn počinje da zamišlja jednu novu jezičku igru sa zidarom […]
Scena se odvija u Londonu, godina je 1941. Ludvig Vitgenštajn, verovatno najveći filozof XX veka, napravio je pauzu u profesuri na Kembridžu kako bi se bavio „ratnim radom“, dobivši u bolnici Gaj posao za koji nisu trebale kvalifikacije. Kada je u septembru stigao tamo, najgori deo blickriga je bio gotov, ali to se tada nije […]
Pri kraju prvog semestra na Kembridžu Vitgenštajn je prišao profesoru Raselu i pitao: „Hoćete mi reći da li sam ja kompletni idiot ili ne? Ako sam kompletni idiot postaću aeronaut*. Ali ako nisam, postaću filozof.“ Rasel mu je rekao da tokom raspusta napiše nešto u vezi sa filozofijom i da mu to pokaže početkom sledećeg […]
Jedno vrijeme svog života, od 1920. do 1926. godine, slavni je filozof Ludwig Wittgenstein učiteljevao po selima na području Schneeberga i Semmeringa u Donjoj Austriji. Na njegov plan da postane učitelj utjecalo je prije svega čitanje Dostojevskog i Tolstoja. Potonji je čak poučavao u seoskoj školi koju je sam osnovao. Njegove Narodne pripovijesti i legende, koje […]
Počeću s nekoliko važnih sličnosti između Vitgenštajnovog i Tolstojevog života. Obojica su bili rođeni u izuzetno bogatim porodicama, obojica su kasnije odbacili sve svoje bogatstvo i pokušali da žive jednostavnim i prostim životom. Obojica su veoma cenili ručni rad kao duhovno uzdignuće, svakako više nego verske obrede, studije teologije ili filozofije. Obojica su doživeli verski […]
У овом раду ће бити приказана проблематика метода самог мишљења и шта то значи за логику самог мишљења. Адекватност метода зависи углавном од предмета истраживања, али специфични саморефлексивни карактер самог мишљења значи да се не можемо њиме бавити искључиво као предметом мишљења: оно мисли само себе и у том смислу представља јединство субјекта и предмета; […]
Uvod Navođenje sličnosti (S) i razlika (R) između Traktata (T) i Istrazivanja (I) po ovim pitanjima – (S) (I) Filozofija je kritika jezika; aktivnost, a ne teorija. – Filozofija je borba protiv omađijavanja našeg razuma sredstvima običnog jezika (§109) Deflacionistički pogled na ulogu filozofije. Filozofija je deskriptivna. – ’’Ne želimo da naučimo ništa […]