Nedokazive istine

Nedokazive istine

Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa, računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civilizacije. Da li je to, možda, osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku? Herman Kan i Entoni Viner su još 1967. prorekli da će „u godini 2000. računari verovatno […]

Matematičke strukture u klasičnim književnim delima

Matematičke strukture u klasičnim književnim delima

Svašta se govorilo za Džojsovo “Fineganovo bdenje”, od toga da je remek delo do toga da je nečitljiva nebuloza. Međutim, prema istraživanju naučnika sa Instituta za nuklearnu fiziku iz Poljske, ono neodoljivo podseća i na čist matematički multifraktal. Naučnici su podvrgnuli detaljnoj statističkoj analizi više od 100 radova iz oblasti svetske književnosti, od autora kao […]

Седам лепих бројева

Седам лепих бројева

Многи се неприметно провлаче кроз вашу свакодневицу, а неки вам још од основне школе представљају ноћну мору. Можда нису сви толико вољени као 867-5309, телефонски број извесне Џени, из песме Томија Тутона, нити застрашујући као 666, малерозни као 13, срећни као 7 или мистериозни као 42, али без неких међу њима не би се могла […]

Лајбниц и Њутн

Лајбниц и Њутн

Бриљантни научник из Енглеске, физичар, математичар, астроном, алхемичар, филозоф али и теолог, од стране многих помињан као можда најзначајнији научник у историји, Исак Њутн водио је усамљенички живот, увек преферирајући да ради у самоћи и тишини уместо да се истиче у социјалним круговима. Његова репутација и успеси на пословном плану нису променили ову његову карактеристику, […]

Rodžer Penrouz – Genijalni nevernik

Rodžer Penrouz – Genijalni nevernik

Doprinos nauci 89-godišnjeg ser Rodžera Penrouza ide mnogo dalje od „crnih rupa”. Kao fizičar i matematičar on je osmislio brojne matematičke alate koji su omogućili duboko razumevanje Ajnštajnove teorije relativnosti. Takođe i alate koje su kasnije koristili Hokking i brojni drugi naučnici, od kojih su neki dobili Nobelove nagrade. Nobelovu nagradu za fiziku ove godine […]

Biopsihičke osnove matematičkog mišljenja: genetička epistemologija Žana Pijažea

Biopsihičke osnove matematičkog mišljenja: genetička epistemologija Žana Pijažea

Genetička epistemologija: interdisciplinarno istraživanje saznanja Genetičku epistemologiju je sredinom prošlog veka ustanovio Žan Pijaže (Jean Piaget, 1896 – 1980), švajcarski psiholog i filozof. Pijaže je sa stanovišta biologizma odnosno evolucione biologije vršio proučavanja dečje inteligencije. Rezultati tih istraživanja koje je ponudila, kako on kaže, „embriologija uma“[1] naveli su ga da ozbiljno razmotri ideju formiranja jedne […]

Zašto je 2+2=4?

Zašto je 2+2=4?

Uvod Matematika je filozofima oduvijek bila zanimljiva. Pitagora i njegovi sljedbenici vjerovali su da se sve činjenice u svijetu mogu izraziti matematički. Platon je smatrao da je jedino filozofsko znanje vrijednije od matematičkog. Descartes i Leibniz su i sami bili matematičari. Spinoza je svoj filozofski sistem nastojao izložiti geometrijskim redom, po uzoru na Euklidove Elemente. […]

1 2 3 4