Седам лепих бројева

Седам лепих бројева

Многи се неприметно провлаче кроз вашу свакодневицу, а неки вам још од основне школе представљају ноћну мору. Можда нису сви толико вољени као 867-5309, телефонски број извесне Џени, из песме Томија Тутона, нити застрашујући као 666, малерозни као 13, срећни као 7 или мистериозни као 42, али без неких међу њима не би се могла […]

Лајбниц и Њутн

Лајбниц и Њутн

Бриљантни научник из Енглеске, физичар, математичар, астроном, алхемичар, филозоф али и теолог, од стране многих помињан као можда најзначајнији научник у историји, Исак Њутн водио је усамљенички живот, увек преферирајући да ради у самоћи и тишини уместо да се истиче у социјалним круговима. Његова репутација и успеси на пословном плану нису променили ову његову карактеристику, […]

Rodžer Penrouz – Genijalni nevernik

Rodžer Penrouz – Genijalni nevernik

Doprinos nauci 89-godišnjeg ser Rodžera Penrouza ide mnogo dalje od „crnih rupa”. Kao fizičar i matematičar on je osmislio brojne matematičke alate koji su omogućili duboko razumevanje Ajnštajnove teorije relativnosti. Takođe i alate koje su kasnije koristili Hokking i brojni drugi naučnici, od kojih su neki dobili Nobelove nagrade. Nobelovu nagradu za fiziku ove godine […]

Biopsihičke osnove matematičkog mišljenja: genetička epistemologija Žana Pijažea

Biopsihičke osnove matematičkog mišljenja: genetička epistemologija Žana Pijažea

Genetička epistemologija: interdisciplinarno istraživanje saznanja Genetičku epistemologiju je sredinom prošlog veka ustanovio Žan Pijaže (Jean Piaget, 1896 – 1980), švajcarski psiholog i filozof. Pijaže je sa stanovišta biologizma odnosno evolucione biologije vršio proučavanja dečje inteligencije. Rezultati tih istraživanja koje je ponudila, kako on kaže, „embriologija uma“[1] naveli su ga da ozbiljno razmotri ideju formiranja jedne […]

Zašto je 2+2=4?

Zašto je 2+2=4?

Uvod Matematika je filozofima oduvijek bila zanimljiva. Pitagora i njegovi sljedbenici vjerovali su da se sve činjenice u svijetu mogu izraziti matematički. Platon je smatrao da je jedino filozofsko znanje vrijednije od matematičkog. Descartes i Leibniz su i sami bili matematičari. Spinoza je svoj filozofski sistem nastojao izložiti geometrijskim redom, po uzoru na Euklidove Elemente. […]

Broj Pi kroz vekove

Broj Pi kroz vekove

Računanje matematičkih konstanti na željeni broj decimala danas je rutinsko i, uz savremeni hardver, veoma brzo. U pionirskima danima računara nije bilo tako, a naročito ne pre njihove pojave, kada su matematičari jedino mogli da zamišljaju mašinu koja bi sav posao uradila umesto njih. Pogledajmo kako se računala vrednost broja π kroz istoriju do danas. […]

Od Grka preko Arapa do nas – put filozofije i nauke

Od Grka preko Arapa do nas – put filozofije i nauke

Nakon cvetanja nauke i filozofije u antičkom periodu dolazi do „mračnog doba“ srednjeg veka. Ipak, nije svuda srednji vek bio tekav – u Arapskom svetu ovaj period je poznat kao „Zlatno doba“. Vođe halifata, pogotovo Abasidskog halifata, su ulagale dosta novca u nauku. Oni su otvarali brojne biblioteke širom svoje teritorije. Naravno, najveća se svakako […]

1 2 3 4