U opusu Albera Kamija ćutanje je velika filozofska, autobiografska i poetička tema. Ono je i paradoksalan fenomen – preduslov lične sreće i njena manifestacija, ali i ključni činilac koji omogućava kontinuitet društvenog zla i seže u problem lične i kolektivne odgovornosti. Od prvog napisanog, ali tek posthumno objavljenog romana, Srećna smrt (1971), pa do nedovršenog […]
Struktura drugog dela Stranca daje prednost sukobu između Mersoa i suda, jer prvo poglavlje opisuje ranu fazu isleđivanja Mersoa u kojoj učestvuju advokat i istražni sudija, dok je opis prvih dana provedenih u zatvoru, koji su se odigrali pre ovih sastanaka, izložen u drugom poglavlju. Hronologija ovog poglavlja je zamagljena i prva stranica slika događaje […]
„Ništa, ništa nema značaja i ja dobro znam zašto“ (A. Kami, Stranac) Francuska književnost XIX i XX veka, odnosno njeni autori dali su na stotine sjajnih romana napisavši na hiljade klasičnih stranica visokog kvaliteta – samo Balzak je napisao skoro 20 tomova „Ljudske komedije“, setimo se između ostalih i Šatobrijana, Stendala, Dime, Igoa, Zole, Flobera, […]
Alber Kami čita početak romana “Stranac” Često se vraćam na “Stranca” Albera Kamija, u kojem otuđeni Francuz iz Alžira, čovek jednostavno nazvan Merso, upuca bezimenog “Arapina”, bez da može da navede neki naročit razlog. On misli da se to možda dogodilo zbog jakog sunca. Merso nije policajac, nisu ga pozvali na mesto zločina. On ležerno […]
Ono što je očigledno netačno, ali istovremeno najšire prihvaćeno, u vezi sa romanom Stranac, jeste ideja da je Alber Kami bio egzistencijalista, kao i njegovo delo. Kami je delo napisao 1941. godine, u Alžiru. Kako su francuski izdavači tog perioda bili pod nadzorom nemačkih okupacionih vlasti, postavljalo se pitanje cenzure. Kada je Stranac prošao cenzuru, prvo izdanje objavljeno je u 4.000 […]
Alber Kami – egzistencijalista Egzistencijalisti – boemština i apsurd besciljnog guranja kamena. “U jednom svetu u kome odjednom nestaju iluzije i svetlosti, čovek se oseća kao stranac. To je izgnanstvo bez izlaza, s obzirom da u njemu nema uspomena na izgubljeni zavičaj, niti nade da će se najzad stići u neku obećanu zemlju.” Žan Pol […]