Ja sam tehno 756. Pretražujući po arhivama kompjutera, koji se nalazi unutar mene, naišao sam, igrom zastarelih brojeva, na podatke u kojima sam otkrio kako su ljudi živeli nekada davno. Moja osećanja i misli su programirani da primaju informacije i da ih obrađuju u skladu sa zakonom i programom virtuelnog grada S606, u kojem sam […]
Glas ili ništa Svako ima svoju unutrašnju sobu u koju retko ulazi. Najčešće naizgled iz vrlo opravdanih razloga. U njoj stanuje glas čoveka čije lice nikada nisam uspeo jasno da vidim, jer u sobi je uvek vladao mrkli mrak i tišina. Nije ništa tražio, ne znam kako se prehranjivao. Ličio je na siluetu nalik utvari, […]
Devojčica i zatočenik u Svetlogradu – Ulica nalik mnogim ulicama u ovom gradu, betonske kutije poslagane, i ovako i onako, po spratovima; to što je svako na svoj način učestvovao u izgradnji ovako lepog i svetlog grada, s pravom nazvanog Svetlograd, tema je za neku drugu priču. U ovoj priči, nazovimo je fantastičnom, živeo je […]
Unutrašnje venčanje Život na zemlji ovoj pripada životnjama i biljkama, svemu što čovek nije. Oni su pravi gospodari planete u ovom delu univerzuma. Čovek je višak ovde. Gde noga njegova stane, tu trava uskoro rasti neće. Kao i za sve što se čovekom ne zove, i što nije usklađeno sa njegovim proizvedenim potrebama. Sa pronalaskom […]
Put napolje – U ovoj zemlji kao da je oduvek padala laž nalik na sneg. Svi gradovi u njoj bili su beli. Plavičaste senke, danju, kada je bilo sunca, protezale su se po pustim ulicama kao da su njeni jedini prolaznici. A noć se nije mnogo razlikovala od dana. Jedino se količina kanibalizma drastično umnožila. […]
Dva Odiseja Da, postoje dva Odiseja. Prvi mora da putuje, doživljava avanture, da bi drugi mogao o njemu da piše, svedoči. Onaj koji živi, nije svestan svog življenja; onaj koji je svestan svog življenja, ne živi. Ja sam taj koji liči na ovog drugog. Smrt ne postoji sa pozicije mrtvog čoveka, ona je moguća jedino […]
U okviru – Od kada, ne znam. Prvo se rodi ideja, koja je zamisao koja je snoviđenje, koja je, ili u kojoj je već nečija ruka započela crtež. Crtež mog lika, ne pitajući me da li to želim. Da li želim da postanem slika. Možda u ramu. I to ne bilo kakva slika već slika […]
Trenutak lažnog „U potpuno izokrenutom svetu, istinito je trenutak lažnog.” Gi Debor Postajem prilično zaboravan. Mislim da sam na dobrom putu da postanem slep, potom gluv, i, na kraju, beo. To jest, konačno slobodan. Što i vama takođe od sveg srca želim. U svetu u kojem ono što jeste, nije…tama se predstavlja kao svetlost, oličenje […]