На угледном британском порталу објављена је критика Петровићевог филма уз подсећање да је он био српски редитељ, један од аутора „Црног таласа“ у бившој Југославији, међу којима је и чувени филм „ВР: Мистерије организма“ Душана Макавејева.

Сада је Петровићев фасцинантни и мистериозни антиратни триптих „Три“, из 1965. године, пише „Гардијан“, „оживео“ и представљен на изразито самосвестан, готово позоришни начин на “Klassikiju”. Реч је о низу три повезане приче из ужаса Другог светског рата, засноване на мотивима збирке приповедака „Папрат и ватра“ Антонија Исаковића.

Милош, кога тумачи глумац Велимир Бата Живојиновић, студент је који ће после нацистичке инвазије на Југославију постати партизан, а на крају рата, хладни, прорачунати комунистички службеник државне безбедности. У првој причи видимо гомилу преплашених цивила 1941. који чекају непосредну инвазију нациста. Вод војника се нервозно шепури, несигурни шта да раде, а још неки чекају у возу који мирује и суморно се смеју групи Цигана који пуштају музику и окрутно воде медведа који игра. Ред регрута, још увек у цивилу, чека упутства.

У овој фази, Милош је студент међу гомилом и сведочи како маса света фоторепортера са говорном маном оптужује да је шпијун и бива стрељан. Једина особа која је могла да проговори у његово име, његова жена, долази на лице места са њиховим дететом, али прекасно.

„Због таквих као што сте ви изгубили смо Косово 1389“, виче неко у гомили, народно сећање на националну огорченост која ће оживети током ратова 1990-их на тим просторима, пише критичар „Гардијана“.

У другом делу приказан је Милош, сада наоружани партизан, како престрављен трчи по непријатељском терену, а гоне га Немци. Он иде кроз мочвару према Јадрану, да се придружи својој јединици. Сусреће се са другим партизаном и заједно трче, док их јури немилосрдни немачки авијатичар који се игра са њима, испаљујући метке лево-десно око њих. Овај храбри пријатељ жели да спасе Милошев живот тако што ће одвратити немачке гониче од њега, жртвује се и гине на најсвирепији могући начин.

Најзад, око 1944. поново се појављује Милош. Након ослобођења више није партизан, већ официр Озне и функционер, углађено обучен са капутом преко рамена. Пише извештај у којем мора да одлучи да ли ће бити стрељана група официра сарадника окупатора у којој је и девојка која му се свиђа. Затвореници стоје на сеоском тргу и чекају неизбежно погубљење, али жена наставља да гледа у Милошев прозор канцеларије не би ли ухватила његов поглед који он упорно скреће. Може ли јој спасити живот?

„Свака од три приче указује на хаос и ужас рата; ништа овде не показује стварни војни ангажман или равноправан сусрет војски на бојном пољу – само малтретирање, страх и пресуду убиством. Шта се дешава у Милошевој глави? Да ли је постао радикализован својим искуством нацистичке бруталности, и сада није ништа бољи од својих мучитеља? Да ли је искуство гледања погубљења новинара изазвало његову сопствену немилосрдност и глад за преживљавањем? Или је овај интелигентни млади студент увек био предодређен за бирократску каријеру одликовања? Интригантно структурирана, хладно непристрасна драма“, пише критичар „Гардијана“.

Подсетимо, „Три“ је 1966. био номинован за Оскара за најбољи страни филм, а Бата Живојиновић је добио награду за најбољу мушку улогу (Златна арена) на Фестивалу југословенског филма у Пули. Удружење за југословенску филмску културу и науку је овај филм сврстао на четрвто место најбољих југословенских остварења за период од 1947. до 1995. године.

Мона Цукић 

Izvor: Nova S

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E