U traganju za senzacijom – “Dobar dan tugo”
Skoro niotkuda, izronilo je to telesno otelotvorenje prustovske princeze Sagan, Fransoaz Sagan. Te sedamnaestogodišnje buntovne tinejdžerke, koja je poput zemljotresa uzdrmala gotovo učmalo tlo književnosti svojim prvim romanom, “Dobar dan, tugo”. Te davne 1954. godine izdavanjem svog prvog romana pokrenula je lavinu buduće, seksualne revolucije. Njen roman buknuo je u gotovo petomilionskom tiražu, rasplamsavajući buktinju očvrslih i lomnih grana konzervativnih vrednosti, koje su se pretvarale u pepeo pred njenom vatrenom stihijom. Ljudi su hrlili do obližnjih knjižara ne bi li se dokopali sopstvenog dragocenog primerka. Te bi uživali, natapajući se novootkrivenom percepcijom sveprožimajućeg hedonizma mlade junjakinje Sesil i njenog ugodno- vrelog leta.
Nakon izlaska iz internata, Sesil zajedno sa svojim ocem provodi vreme prepuštajući se lakomislenom životu. Zabave, izlasci i modenska mesta, obeležja su tog raspusnog perioda. Na obalama francuske rivijere Sesil upoznaje Sirila, a sa njim i čari telesnog sjedinjavanja. To je čisti puteni užitak mladosti, bez iole vulgarizovanog banalizovanja stvarnosti. Tu je i očeva trenutna devojka, Elza, sa kojom odrzava blasfemično površinske odnose. Te tako imamo gudački kvartet, koji izvodi simfoniju o prijatnom životu, uz jureviti krešendo, uživajte u hedonistički protkanom životu. No sve se to menja, kad u njihove živote ulazi stara prijateljica njene pokojne majke i prekida dane prepune bezbrižnog hedonizma. Šta se nakon toga dešava, uzmite knjigu i otkrijte sami. Ono što je izvesno, ovaj pomalo amoralni ton romana, istovremeno je i šokirao i zaveo tadašnju publiku.
Takođe, sama prustovska princeza je književni opsenar za koju je Fransoa Morijak, dobitnik Nobelove nagrade, rekao: “Ona je šarmantni mali monstrum“.
A jedna njena prijateljica je za nju rekla: “Zapravo Fransoaz nikad nije odrasla. Zauvek je imala dvanaest godina. Radila je šta je htela“. Njen život, zaokupljao je pažnju, pun brze vožnje, narkotičkih opijata, ljubavnika i ljubavnica, dva braka, nalikovao je rolerkoster vožnji. Slava i bogatstvo zapravo, malo su joj toga doneli.
Ali kao što je i sama Sagan rekla: “Novac ne donosi sreću, ali radije bih plakala u jaguaru, nego u autobusu“.
Činjenica, roman “Dobar dan, tugo” kontroverzni je roman, za koga su tadašnji kritičari govorili da je nemoralan i da će kao takav nepovoljno delovati na imidž mladih Francuskinja. No, Saganova nije obraćala pažnju na to. Za nju, te kritike su bile nakljukane zastarelim sistemom vrednosti.
“Bilo je nezamislivo pustiti devojke da koriste svoje telo kako žele, da iz njega crpe zadovoljstvo, a da za to ne trpe posledice“, pisala je Saganova trideset godina posle.
Uprkos svemu, to telesno otelotvorenje prustovske princeze Sagan liči, to jest, ono i jeste, oživljavanje senzacije slobode. Ono što uistinu zasenjuje je intrigrantna ličnost za kojom su se glave okretale, a razgovori utihuli kad bi ušla u prostoriju. Oduvek je volela da čita, obožavala je Prusta, Stendala, Žida i Kamija.
Čikala je sebe samu, postavivši izazov da uopšte završi roman. I nakon tri meseca, uspela je u naumu. Upravo je to bio roman “Dobar dan, tugo”, izazov sa kojim se suočila i koji joj je otvorio vrata slave.
Preporuka za ovo oskrnavljenu godinu, svakako je ovaj roman, koji će vam, sasvim sigurno, proširiti vidike. Meni jeste, čim sam se dokopala knjige, iskrala sam se jedno poslepodne i za tren oka ” progutala” ovu senzacionalističku poslasticu. Moj nezasiti apetit, tražio je još telesnog otelotvorenja prustovske princeze, Sagan. U seoskoj biblioteci našla sam čitav komplet. Te su se zaređali: “Čudesni oblaci”, ” Izgubljeni profil”, “Malo Sunca u hladnoj vodi”.
Dok sam čitala imala sam osećaj da čitam Singera, ženskog roda. Čitav opus gore pomenutog, čitala sam negde na prvoj godini fakulteta. Godio mi je taj njegov raskošni narativ. Nema sumnje tako će biti i sa Saganovom. Pitka i raskošna proza čija vrednost vremenom ne jenjava. Zavirite u vrtoglavi svet, prustovske princeze Fransoaz Sagan.
za P.U.L.S.E: Aleksandra Čolić