Ubijanja ‘Na moj način’

Te 1969. godine  Paul Anka/27/ je bio na veceri sa‘Ol Blue Eyes’ i još nekoliko mafijaša u Miamiju. Sutradan se vratio u New York, seo za svoj pisaći sto i na pisaćoj mašini napisao reči za pesmu, u jednom dahu, Comme d’habitude,  imajući na umu Frank Sinatru i naslovio je My Way.

‘Seo sam za svoj stari električni  IBM u jedan sat ujutro i razmišljao: ‘Ako Frank treba da napiše reči za ovu pesmu, šta bi napisao?’

‘Izabrao sam reči koje ja nikad ne bih koristio : ‘ I ate it up and spit it out,’ ali  tako je Frank pričao. Pogotovu sa drugovima iz Rat Packa, oni su voleli da koriste rečnik mafijaša, iako su se plašili čak i svoje senke.’

Anka je završio pesmu u 5 ujutro. ‘Pozvao sam Franka , bio je u Nevadi u Caesar’s Palace i rekao mu :’ Imam nešto zaista specijalno za tebe.’

 Anka je jednostavno znao da je napisao veliki hit.

Tako je nastala najizvodjenija pesma u istoriji, My Way. Pevali su je Elvis Presley, Robbie Williams ,Sid Vicious,  U2…nisam sigurna za Bob Dylana/Bojane?/…najpopularnija u karaoke barovima, na svadbama i često puštana na sahranama kao poslednji pozdrav, ispračaj umrlom.

‘Mrzim tu pesmu’, izjavio je Frank Sinatra 1978. na koncertu u Caesar Palace-u. ‘Kada pevate jednu te istu pesmu 8 godina neprestano i vi biste je mrzeli.’

Medjutim, publika je obožavala. Sinatru nisu puštali sa pozornice dok ne otpeva My Way na bis. Tek 80-tih je nekako uspeo da je zameni sa New York, New York.

Interesantno je i to da je ta pesma, isključivo zbog teksta, stvorila utisak kod mnogih generacija da je Sinatra’ arogantan egomanijak.’

Sinatra je često izjavljivao da ne bi želeo ga se publika seća samo po pesmi My Way.

Mene  My Way  nekako  podseća na J. Alfred Prufrocka. Obe pesme opisuju, svaka na svoj način, starenje, prolaznost, promašenost…imaju istu atmosferu.

Da li zbog teksta ili zbog loše otpevanih nota, tek pesma My Way provocira neke ljude na ubijanje.

Karaoke barovi su vrlo popularni u Aziji. Pojavili su se  krajem šezdestih, da bi vrhunac popularnosti  postigli  osamdesetih i ta euforija traje i danas. Čak je i mašinu za karaoke izmisio Filipinac. Ubrzo se iz Azije karaoke raširile po čitavom svetu i postale ne samo zabava u barovima, već na rodjendanima i proslavama.

Na Filipinima više od milion ljudi nosi oružje nelegalno, i to traje već desetak godina, bez promene. Oružje se nosi svuda, a naročito se pokazalo kao korisno u karaoki barovima koji su svojevrsra nacionalna zabava, neka vrsta American Idol-a, ali sa malo neobičnim ocenjivanjem žirija. Žiri ima oštre i rigorozne kriterijume, a kazne su za loše otpevanu pesmu ponekad fatalne za pevača. Najomiljenija pesama je My Way.Ta pesma je odnela nekoliko života  zbog pogrešno otpevanih nota.

Šta se zapravo  desilo?

Romy Baligula /29/ karaoke pevač  je bio na pola pesme My Way kada je čuvar reda u baru nezadovoljan izvodjenjem tražio da pevač prestane sa pevanjem. Baligula je nastavio ne obazirući se na čuvara / ovo me podseća na ‘I want to go on until they have to shot me’/, dok ga metak iz čuvarovog pištolja nije zaustavio zauvek.

‘Problem sa My Way je što svako zna tu pesmu, svi žele da je pevaju i svi imaju svoje kriterijume i mišljenje o njoj. Zbog nje se ubija,’ kaze  Rodolfo Gregorio /63/karaoke pevač.

‘I did it My Way stihovi su tako arogantni, bude osećaj ponosa i velikog ega i arogancije kod pevaca, čine te kao da si neko, a ustvari si niko. Stihovi skrivaju sve tvoje životne greške i ti si jak i znaš šta hoćes i nemaš ni trunke kajanja i to raspiruje ljutnju i podgrejava bes kod onih koji slušaju,’ nastavlja dalje Rodolfo.

Njih 12 je do sada ubijeno, u periodu od 10. godina, u karaoke barovina na Filipinima. Loše otpevane note My Way su jedini razlog ovom masovnom ubijanju, tvrdi policija u Manili. Srećniji pevači prodju sa razbijenim nosem ili glavom, a oni zaista srećni sa zviždanjem i uvredljivim dobacivanjima.

‘Moj stric, policajac, jedne je večeri slušao prijatelja kako peva My Way, medjutim za susednim stolom čulo se neodobravanje i smeh. To je strašno naljutilo mog strica koji je izvadio pistolj i naredio nepristojnim gostima da se udalje. Oni su, srećom, platili račun i tiho se udaljili,’ priča jedan redovan gost karaoke bara.

 Nisu samo pevači ugroženi zbog My Way, ugroženi su i vlasnici barova koji su, da bi izbegli nerede i ubijanja, zabranili da se u njihovim barovima peva ta pesma. To je strašno naljutilo obožavaoce pesme pa su takve barove zaobilazili.

 My Way je tako postala pesma važnija od života u Aziji, pa je zasluženo dobila nov naslov : My Way Killings.

Ubijanja zbog loše otpevane pesme  nije bilo samo na Filipinima. Zabeležen je slučaj i u Maleziji 2007. kada je razjareni, nezadovoljan pevanjem gost ubio osmoricu koji nisu hteli da se rastave od mikrofona i  pevali horski John Denverovu pesmu Take Me Home ,Country Roads.

Fenomenalno, ali zaista prosto surealistički,  Sinatra i Denver u sred Azije.

I u Sandakanu, na Borneu, Abdul Sani Doliju nisu mogli da otmu mikrofon iz ruke. Čovek se zapevao pa ne prestaje, pa je jedan od gostiju prekratio svoje muke tako što ga je jednostavno ubio. Na očigled svih u baru.

Pored Sinatre i Denvera, na Filipinama su veoma popularni i Tom Jones i Engelbert Humperdinck. Ne smem ni da pomislim šta će se desiti ako neko loše otpeva She’s A Lady koju je takodje napisao Paul Anka ili The Last Waltz.

Zabeležen je i slučaj i u Americi. Pesma Yellow od Coldplay-a u karaoke baru u Seattle je naljutila ženu koja je udarila pevača nezadovoljna njegovim pevanjem, pa je onda nastala opšta tuča.

Ubijanje zbog pesme  nije nova pojava. Columbine ubijanje je inspirisano, navodno, Marilyn Mansonom. Charles Mansonu su The Beatles ‘govorili’ preko stihova…

Što reče član uže familije Charles Mansona : ‘ Pre pojave Helter Skeltera, Charlie je znao samo za orgije.’

Mogu da se donekle identifikujem sa osećanjem koje proizvodi  tzv ‘off key’ pevanje, para uši, dodje mi da ‘zadavim’ pevača kada moju omiljenu pesmu masakrira, i što je najgore, obično baš oni koji ne znaju da pevaju su prvi koji stanu u red.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o muzici na portalu P.U.L.S.E

  Muzika, Snežana Moračić