Vinski tragovi u notnoj svesci

„Bravo sine! Svaka čast! Ponosan sam na tebe što si ostavio duvan!“
„Hvala tata… A zašto ti ne ostaviš duvan?“
„Ma nema šanse…“
„Možeš ti to. Vidiš kako sam ja uspeo, a pušio sam dvadeset godina?“
„Čim si ti ostavio, znači da i nisi bio nikakav pušač. Smešan si…“

Prilikom prvog malo ozbiljnijeg kontakta sa božanskim napitkom od grožđa, shvatićete besmisao opiranja ovom plemenitom poroku. Vino je stvoreno da osvoji i vlada, iako to radi vrlo suptilno. Ono što nije jasno, bar meni, je zašto se vino doživljava kao nešto hendikepirano?! Hrana, ambijent, muzika, društvo, priča… Navodno, tek u sadejstvu sa svim i svačim, vino se potpuno osmišljava. Nekad se zapitam, da li ljudi koji vina tako haotično spajaju bez osećaja, zaista vole vino dovoljno. Pravom vinu ništa sem čaše nije potrebno. Može se piti u potpunoj osami, mraku, tišini i bez hrane… Biće drugačije, ali možda i potpunije doživljeno. Vino dominira i nisu mu potrebna nikakva pseudoortopedska pomagala.

„Imam za ručak batak od teleta, pa ne znam koje mi vino ide…“ Koliko puta ste čuli nešto slično? Klasična trapava permutacija. Ozbiljan vinoljubac prvo uzme vino, pa onda razmišlja šta će da jede uz njega. Ako se pogleda ovo pod navodnicima, to vam je isto kao da prvo kupite beretku, pa onda odete na hiruško zatezanje ušiju, da bi vam ta kapica stajala nesmešno. Znači, prvo vino, pa sve ostalo… Naslov govori da se ovde nećemo baviti hranom, kao ni grotesknim ušima. Lepo piše – Vino i muzika. Tim redom. Muzika i vino su nešto drugo, pa će stoga i to biti obrađeno.

Kad god se povede diskusija o spajanju vina i muzike, bez ikakvog straha od zamke pritupe generalizacije, učesnici u diskusiji spajaju nesretno „vino“ sa određenim muzičkim pravcima. Dobro, ruku na srce, nikada to nisu ozbiljne diskusije, nego više laprdaranje o „neraspravljanju o različitim ukusima“, „onome što meni prija“ i slične „genijalne“ floskuletine. Vino je jedno, a muzike razne?! Života ti?

Umetničko delo, ako to zaista jeste, mora nužno izaći iz svog okvira i intrigirati dalje. Vino i muzika su potencijalno, dve grane umetnosti. Prilikom konzumacije bar pristojnog vina imate nadražaj nekoliko čula i dobijate snažan poriv za istraživanjem. Analizom ličnog doživljaja, vi toj tečnosti dodatno dajete na značaju. Kada slušate bar pristojnu muziku, možete dobiti određene slike, osetiti miris, emociju… Možete dobiti želju da se krećete u ritmu… Ako je tečnost samo vino, a muzika samo muzika, to je potrebno, ali ne i dovoljno da budu parčenca umetnosti. Ovde se nećemo baviti onim vinima i onim „muzikama“ koje nisu umetnost. (Diskretan pokušaj odbrane od generalizacije)

Reći da određeni muzički pravac „leži“ uz vino je prehrabro. Postoji jako puno kompozicija koje su napisane pod dejstvom vina, u slavu vina, sa vinom u podtekstu… Te kompozicije pripadaju različitim pravcima i iz njih bi trebalo da sa manje ili više uspeha „kaplje vino“, pa tu imamo prvi nivo jednoznačnog slaganja. Bolji, a češći oblik slaganja je takozvano prožimanje. Recimo, vino vam okupira glavu, a ritam muzike pogodi određene segmente organizma na valjan način. Tada nastupa nešto kao rezonancija i dobijate prodornije misli, puno srce i poseban privid moći. Da bih malo bio konkretniji, ukazaću na primer odličnog spoja crvenog vina i rege muzike. Tempo i ritam većine dobrih rege kompozicija apsolutno prati popularno „vrtenje čaše“… Probajte obavezno! A onda pokušajte da vrtite tu istu čašu uz neku histeričnu vlašku pesmicu ili Death Metal. Nekako ne ide, zar ne? Ispolivaćete se kao maturant na fontani.

Najveće šanse da uklopite muziku uz ozbiljno vino imate sa muzikom koja ima blagotvoran, gotovo sedativni ritam. U kompletu sa ovim, ide spoj „tankog“ vina i zahtevne muzike. Ovde muzika udara u centralni nervni sistem i pravi vam čitav film u glavi, a vino služi samo tome da zaboravite kako uopšte imate telo. Odnosno, telo vam pod dejstvom „tankog“ vina deluje kao zabavna izraslina ispod glave. Kao primer, uzećemo Rahmanjinova. Njegov treći klavirski koncert možete slušati samo uz neko sveže, mlado, lepršavo i nezahtevno belo vino. U suprotnom, nećete ga čuti. Ili bar, ne dobro. Ne čuti ljudski to delo je greh koji je samo igrom slučaja ispao sa drafta smrtnih.