Zašto radimo suprotno od onoga što nam se kaže?

Zašto radimo suprotno od onoga što nam se kaže? – „Sve vreme baš namerno razmišljam o tome, i opet sam zaboravio.“ Spisak primera dalje nastavite sami, prema ličnom iskustvu. Zbog svega ovoga nekada sami sebe izluđujemo, a još više ljude oko nas.

Da bismo pokušali da objasnimo ovaj čudni fenomen, za početak ćemo se poslužiti obrnutom psihologijom, koja je toliko prisutna u popularnoj kulturi, da malo ko nije upoznat sa terminom. Prosto, u pitanju je tehnika koja uključuje zagovaranje uverenja ili ponašanja koje je suprotno željenom, dok očekujemo da upravo na taj način nekoga nateramo da uradi ono što želimo iliti baš suprotno od onoga što sugerišemo.

Obrnuta psihologija je svuda oko nas. Recimo, objašnjava zašto se proizvodi reklamiraju sa natpisom „još malo pa nestalo“ ili „poslednji primerak“. U crtanim filmovima upečatljivo je ono crveno dugme iznad kojeg piše „Ne pritiskaj!“. Zabavna je scena sa Duškom Dugouškom i Patak Dačom („Sezona zečeva!“, „Ja kažem da se love patke i zato – PUCAJ!“)

Zasnovana je delimično na tehnici psihološkog otpora, koji se opisuje kao odgovor na socijalne pritiske, pružanje otpora onda kada smatramo da nam je ugrožena ili oduzeta sloboda. Pošto u tom slučaju počinjemo više da je vrednujemo, ponašanje je usmereno ka očuvanju ili ponovnom uspostavljanju slobode. Motivacija, naravno, može biti i nesvesna, kao što i uopšte ciljevi, njihova aktivacija pa i dostizanje mogu biti u potpunosti na nesvesnom nivou. Otpor se aktivira automatski i nesvesno i utiče na ponašanje, posebno onda kada očekujemo da možemo da kontrolišemo posledice. Klasičan primer bi bilo istraživanje u kojem je jednoj grupi ispitanika predstavljeno upozorenje u kojem je autoritarni vođa odlučio da se zabrani gledanje nasilnih filmova, jer su štetni za gledaoce, dok druga grupa nije dobila takvo upozorenje. Kao rezultat, prva grupa je pokazala veće interesovanje za gledanje nasilnih filmova, jer je to doživela kao ugrožavanje slobode. Isto se dešava i kada treba da se striktno držimo uputstva koje nam je prepisao lekar, a odlično objašnjava i određena ponašanja na poslu ili u ljubavnim vezama, ili zašto deca najviše vole „igračke“ koje su zabranjene.

Nekad je odgovor jednostavno radoznalost, zabranjeno voće nam je uvek privlačnije. Iz istog razloga prodaja određenih knjiga uvek skače onda kada se zabrane, posebno kada ih zabrani crkva. Jedna od takvih knjiga je Rušdijeva knjiga „Satanski stihovi“ za koju se vežu brojne kontroverze zbog navodnog vređanja Islama, a upravo ona je od njega napravila svetsku zvezdu. To nas je nateralo da je pročitamo, ako ništa, iz radoznalosti, da vidimo zašto je zabranjena.

Dalje možemo da se poslužimo Ironičnom teorijom mentalne kontrole, koja pokazuje kako pokušaj da kontrolišemo misli dovodi zapravo do gubitka kontrole. Daniel Wegner je do ove teorije došao nakon eksperimenta sa belim medvedom- šta god da radite, ne mislite na belog medveda – i nekim čudom, baš tada se misao o belom medvedu uporno ponavlja i vraća. Uopštavanjem, teoriju prenosimo i na neke druge primere – kada ciljano pokušavamo da se opustimo, još više smo anksiozni, kada pokušamo da ne mislimo na cigarete, odjednom ih opsesivno tražimo.

Evo zašto. Mentalnu kontrolu čine dva procesa – svesni, namerni operativni procesi i nesvesni, ironični kontrolni procesi. Operativni procesi traže mentalne sadržaje koji su u skladu sa onim stanjem svesti koje želimo da dostignemo, pa tako pokušavamo da ne mislimo na belog medveda i tražimo nešto da nam skrene misli, ili kada pokušavamo da zaspimo tražimo znakove umora i pospanosti. Problem je u kontrolom procesu, koji ima zadatak da traži i signalizira bilo koji neuspeh da se dotigne željeno stanje svesti, i tako stvara upravo onaj psihološki problem koji želimo da izbegnemo. Kao da radi protiv sebe. Ako potiskujemo neku misao, traži upravo tu istu misao, ili u slučaju spavanja, traži znak budnosti. Dok se trudi da sve drži pod kontrolom, omogućava veći pristup onoj misli koje pokušavamo da se rešimo. Ostavljamo pušenje, a kontrolni proces podvlači misao o cigaretama; zaboravimo baš ono što se trudimo da zapamtimo.