Olivera Marković / 1925-2011/

Po čemu se Olivera izdvajala? Ona je plenila. U početku svojom mladošću, temperamentom, izgledom, svojim ritmom, a posle – dubinom talenta, bogatstvom i raznovrsnošću.

Rade Marković

Petar Zec, reditelj:

Svestrana ličnost

Otišla je jedna od naših najvećih glumica svih vremena. Divan saradnik, divan čovek, izuzetan umetnik koji pleni sa scene. O njoj može da se govori samo sve najlepše, a trag koji je ostavila neizbrisiv je u teatru, na filmu, televiziji, pa i u muzici. Čuvene su njene romanse. Ukratko, bila je to multimedijalna ličnost.

Božidar Đurović, upravnik NP:

Dama teatra

Olivera Marković je nezaobilazni deo istorije Narodnog pozorišta, a samim tim i istorije srpskog teatra. Bez nje bi suza, smeha i ganuća u salama nacionalnog teatra i mnogih drugih pozorišta, u kojima je vladala scenom, bilo mnogo manje…Preselila se u naša sećanja jedna od najvećih dama srpskog teatra.

Duško Kovačević, dramski pisac:

Veliki osmeh

Bila je jedna od najvećih glumica koje je Srbija ikad imala, s neponovljivim šarmom i izuzetnom sposobnošću da igra uloge koje su i dramske i bliske komediji. Jedna je od naših poslednjih renesansnih glumica. Ostavila je neizbrisiv trag u pozorištu, počevši od njenih velikih i značajnih uloga u Beogradskom dramskom, pa do niza drugih u mnogobrojnim filmovima i TV serijama. Mislim da je najbolje svoje uloge ostvarila u filmovima svog sina, reditelja Gorana Markovića. Lično, Oliveru ću pamtiti po šarmu, lakoći igranja i velikom osmehu.

Ružica Sokić, glumica

Raskošni dar

Nisam se trudila da imam uzore, jedino sam mnogo volela Oliveru Marković. Gledala sam je kad je bila na vrhuncu, bože šta je sve ta žena odigrala… Toliko divnih uloga. Samo kad se setim ‘Karoline Riječke’! Ne znate da li je bila lepša ili šarmantnija. Čudo jedno! Obožavala sam je.

Obeležila je vreme moje generacije, sa scene je zračila raskošnim talentom , vitalnošću i svežinom, voleću je uvek ponosna što sam podelila sa njom veliki deo svog života”, kazala je Sokićeva, bliska prijateljica i dugogodišnja koleginica Markovićeve.

Neprevazidjena do danas, Olivera je najveća glumica ovih prostora koja je obeležila vreme naše generacije svojim raskošnim darom, vitalnošću i svežinom kojom je zračila sa scene. Voleću je uvek, ponosna što sam podelila s njom veliki deo života. Igrale smo zajedno i u njenoj poslednjoj predstavi na sceni Narodnog pozorišta, „Sakatom Biliju“, u kojoj je napravila jednu od svojih životnih uloga. Tu je, nažalost, pala i više nije ni ustala. Zajedno smo igrale i u „Ženskom orkestru“, kao i mnogim drugim pozorišnim i TV dramama. Zbog nje sam i pošla ovim putem: sa Radetom sam je gledala još u Akademskom pozorištu. Ispunila je moju mladost. Dok sam živa, biće u mom srcu.

Tanja Bošković, glumica

Ona je bila veliki čovek i velika glumica. Ona je neko ko je krov nad glavom svima nama i neko ko je potpuno nezaboravan i fantastičan. Ona je bila žena kuća. U pozorištu je zavela nekakve nove standarde, počinjala svaki put ispočetka i alal joj život u svakom smislu, kaže Tanja Bošković.

Darko Bajić, režiser

Inspiracija budućim umetnicima

Još za života postala je legenda, bila je sjajna glumica koja je uspevala da od umetnosti stvori život a od života umetnost. Generacijama glumaca i filmskim autorima nedostajaće lakoća savršenstva uloga koje je donosila sa energijom i duhom koji će biti inspiracija dramskim umetnicima u budućnosti, kazao je Bajić.

Vida Ognjenović, književnica i rediteljka

Glumica koja je sama bila ansambl

Ona je glumica koja je sama bila ansambl, sve je mogla i umela da odigra, nije bilo uloge da nije dostigla do njene vrhunske mere, klasiku je pretvarala u moderni teatar a nove uloge koje su za nju pisane postajale su klasika posle njene interpretacije”, kazala je Ognjenović.

Sa radošću sam išla na probe kada je u mojim predstavama igrala Olivera zbog njene divne prirode, volje za rad, kolegijalnosti, humora, sa njom je bilo lako probati, ponekad sam joj govorila da je gotovo nepotrebno jer ona je već na čitanju pokazala da je sve razumela, da će to odigrati maestralno. Ostavila nam je lepe uspomene za sobom, mnogo nam je podarila i sećaćemo se Olivere sa poštovanjem i tugom jer je više nema, kazala je Ognjenović.

Pričalo se da je zbog Mačke na usijanom limenom krovu 1957. znao da stane i saobraćaj, a Olivera u ulozi famozne Megi /na sceni sa tadašnjim suprugom Radetom u ulozi Brika/ do današnjih dana ostala da slovi za najerotičniju ‘pozorišnu pojavu’.

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Olivera Marković