Врховни продуцент

Ким Јонг II данас није знан само реткима. Бројни људи га се одмах присете, а када необавештени чују нешто у вези с њим, то им остаје заувек у памћењу. Постоји некаква, такорећи, тоталитарна нарав у детаљима којим је прошивен појас Кимовог лика и дела, где догађаји из његове близине стално варирају на истим мустрама. Информације које стоје пред нама, долазе са разних страна, а најчешће нису уобичајеног паковања, већ носе неку сумњиву етикету, нису тако обилате, пре уз њих допире извесна шкртост. Ово се неретко, људској осетљивој машти, чини као нека необавезна лакрдија, сувише лака да би вредела веровања.

Чињенице, ипак, не морају бити базичне за простирање приче, тролови и демони показују како и фиктивна супстанца може дуго да се одржи, нарочито овако опака, и нико претерано не брине о веродостојности уколико је мит претходно интересантан.

У почетку истраживања намеће се неподударност података између званичне државне биографије и других, које се још могу пронаћи, око године рођења; севернокорејска верзија наводи 16. фебруар 1942. док се на другим местима налази да је рођен истог дана и месеца али годину раније. Једни тврде како државна биографија намерно узима 1942. јер је Вођин отац рођен 1912. и према томе разлика између њих је округло 30 година, што опет, настављају тезу, више иде уз тоталитарни дух и спада у тај хоризонт смисла.

Совјетски архиви бележе да је рођен у њиховом селу Вјатској, близу корејске границе, где је његов отац, Ким II Сунг, командовао једним совјетским батаљоном током Другог светског рата. Званични севернокорејски документи опет кажу да се родио на, можда најлепшој планини тог дела света, планини Беакду, којој иначе припада највећи врх на корејском полуострву, и веле, под двоструком дугом и са новом звездом на небу која је најавила његов долазак. До половине века, као дете, задесиће га две велике трагедије: његов брат се удавио 1948. а мајка умрла на порођају ’49.  Тада су већ живели на корјеском полуострву.

Књига штампана у С. Кореји носи назив: Ким Јонг II: кратка историја, иначе достуна у енглеском преводу и има око 160 страна, карактерише период првих корака овако: Из детињства Друг Ким Јонг II био је необично бистар и мудар. Још из његових раних година, Друг Ким Јонг II, беше надарен талентом за проницљиве опсервације, као и способношћу за јасним анализама и необичном виспреношћу у вези са стварима и феноменима. Имао је склоност ка креативном размишљању, сагледавајући сваки проблем иновативним оком. Храбар и одважан, Друг Ким Јонг II радио је све у великом стилу; одликовао се јаким и одважним карактером.

Лидеров приватни живот, поред мноштва знатижељних очију, већ дуго је енигма, а оно што се прочуло још се не ослобађа терета сумњичавости. Неки људи који су се налазили у његовој близини, а касније побегли првом згодном приликом, доносе тек понешто; грађа је још у фрагментима. Низови из тих фрагмената често су из бизарног делокруга живота, и на тај редовно отпада посебна пажња.

Опште место је оговарање његовог деспотизма, неких каприса вође, дозе примитивне тврдоглавости, ту је та манија за тестирањем разних нуклеарних бедастоћа, за наоружавањем и повећањем састава војске чији се активни и резервни састав приближио цифри од 6 милиона људи, а, примера ради, Русија и САД имају око 3,5 милона; истрајност на светској маргини, изолација унутар властите земље, беда и глад унутар исте; једино још Кину посећује и тамо иде приватним блиндираним возом јер се, као и отац, боји летења.

Чувен је, дакле, по ексцентричним и екстравагантним навикама; годишње одваја око 700.000 долара на омиљени француски коњак, свакодневно ужива једући најбољи суши, ту и тамо једе јастоге и кавијар, а наводно, некад се храни печеним магарећим месом. У свом винском подруму може да изброји око 10.000 флаша скупоценог вина; пожели ли да свира или пева караоке, може истог часа, јер се у подруму налазе клавир и музичка опрема; има мали филмски биоскоп, а у приземљу огроман базен са машином за произвођење таласа и штошта још. У државној биографији Ким Јонг II представљен је и као композитор шест опера и као особа која ужива у постављању музичких представа.

Верује се да ужива пратећи кошарку, и играјући голф, севернокорејски медији обавештавају да Ким рутински убацује асове, три или четири пута у рупу по партији, а изгледи да се деси један такав погодак током партије су 1 : 5000. Ким такође важи и за експерта у области интернета. Још једна страст су му брзи спортски аутомобили, прича се да поседује флоту Мерецедес Бенц С500 луксузних лимузина.

Ретки који су успели побећи из С. Кореје тврде да има 17 различитих скровишта и резиденција, укључујући приватно одмаралиште близу планине Беакду, приморску викендицу, палату североисточно од Пјонгјанга окружену изукрштаним линијама ограде, бункерима, и против-авионским гнездима. Свака претња уклања се бруталном реакцијом. Једном је рибарски брод ушао у пречник од 16 километара, који обезбеђују чувари око викендице на плажи, и дошао на неколико стотина метара до обале. Бегунац који је ову причу открио био је Кимов телохранитељ 11 година, а тврди да је видео чувара како је испуцао неколико метака у знак упозорења, а онда отворио директну ватру; убио је двоје људи на броду. Чувар је одликован; породицама жртава је речено да су страдали на борбеним линијама и наградили су их телевизорима у боји и фрижидерима.

И његово потомство је загонетка, колико потомака је заправо добио, да ли има само са супругом или има и са љубавницом; ако има са љубавницом, само мало, не зна се колико је љубавница имао, а онда ни колико је деце направо с њима. Често детаљи збуњено измамљују осмех, јер се причињава као да су узети из руха неке давне полустварне приче из прошлих времена, бајке, или из апсурдног театра.

Он је и филмофил. Амерички блокбастери су му омиљени: Рамбо, серијал Џејмс Бонд, Петак 13-и, Кум, Прохујало с вихором итд. За ову пасију везана је једна бројка: приватна колекција од 20.000 филмова. Пре него што је сума нарасла до тог броја, 70-тих и 80-тих остварила се Кимова жеља да узме учешће у продукцији, а ’73. је објавио књигу ”О уметности филма” у којој је изнео своје виђење филма. Задатак уметности филма данас јесте да људе развија у истинске комунисте, пише Ким. 1978. у Хонг Конгу је преко својих лажних агената, који су се претварали као пословни партнери, киднаповао познату јужнокорејску глумицу Чои Јун-хи, недуго затим отео је и њеног бившег мужа, награђиваног режисера Шин Санг-океја, који је кренуо да истажи случај нестале жене. Теорија је, дакле, већ била написана, а уметници тек што су пристигли, својевољно, како су јавили из севернокорејских медија. Ролна филма била је спремна, камера такође, тон, иде!

za P.U.L.S.E/ Ognjen Petrovic

Tekstovi o politici na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Ognjen Petrović, Politika